Nova zamka Zapada i Prištine – na sto stavljaju francusko-nemački plan
© Tanjug / KANCELARIJA ZA KIM
Pratite nas
Sporazum o tablicama je omogućio da ne dođe do eskalacije sukoba na terenu na severu Kosova ali je ostavio otvoreno pitanje da li je sve ovo bio manevar Prištine da bi „nemačko-francuski“ predlog koji podržava Vašington, a izgleda i EU, ugurala u dijalog bez prethodno izvršenih obaveza kao što je formiranje ZSO, smatra Milovan Drecun.
Dogovor oko registarskih tablica između Beograda i Prištine je sačuvao mir, ocenio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali je istakao da je još jedan uslov ostao neispunjen, a to je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). S druge strane, Aljbin Kurti poručuje iz Prištine da postignuti sporazum ne govorio o registarskim tablicama, već o dogovoru da se pregovara o nemačko-francuskom predlogu za rešavanje kosovskog pitanja.
Politički manevar Prištine
Kurti tvrdi da je cilj Prištine bio da „francusko-nemački“ predlog za normalizaciju odnosa sa Beogradom postane predmet razgovora u Briselu, kao i da će sporazum o registarskim tablicama važiti dok se ne završe pregovori o francusko-nemačkom predlogu.
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, ističe da je glavni cilj Srbije bio da se postigne dogovor koji će nesumnjivo sprečiti da situacija na severu Kosova eskalira do nivoa primene nasilja od strane kosovskih privremenih institucija samouprave i da je to i postignuto.
„Sporazum je Srbima omogućio da zadrže postojeće registarske tablice koje izdaju naši državni organi i da se u narednom periodu obezbedi vreme za pokušaj da se taj problem s tablicama reši, jer ovo je uslovno rečeno samo privremeni dogovor. Priština je odustala od primene svoje odluke o primeni kaznenih mera ali nismo čuli da je tu jednostrano donetu odluku o preregistraciji vozila povukla. Dakle, o tome će se u narednom periodu još dosta razgovarati,“ kaže Drecun za Sputnjik.
Podmetanje „francusko –nemačkog“ predloga
Ono na šta, međutim, naš sagovornik ukazuje jeste da se „čini da je
Priština ipak napravila jedan politički manevar“ i to možda čak u dogovoru sa nekim zapadnim državama.
„Prosto je čudno da Aljbin Kurti u razmaku od jednog dana prihvati isti predlog koji je odbio, posle poziva iz Vašingtona… Verujem da je sve to bilo usmereno ka podizanju tenzija do nivoa da se nametne priča o tome da francusko-nemački predlog, koji bi trebalo da bude neka polazna osnova za razgovore radi sklapanja konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa, bude stavljen kao prioritet i da se sada pažnja fokusira na taj predlog umesto na ova pitanja koja su do sada bila u dijalogu kao što je pitanje nestalih, imovine, povratka raseljenih, slobode kretanja. Mislim da je Kurti upravo zbog toga sve vreme odugovlačio sa donošenjem odluke o tablicama. Iz tog razloga meni ovo liči na neki politički manevar Kurtija,“ objašnjava Drecun.
Zaobilaženje ZSO
Ono što je ostalo nejasno, dodaje naš sagovornik, jeste šta će se dalje dešavati.
„Žozep Borelj je rekao da će veoma brzo sazvati novi sastanak na najvišem nivou i da sada treba posvetiti punu pažnju upravo ovom postizanju konačnog dogovora… Kurti, pak, pominje neki rok do marta 2023. godine za njegovo postizanje i želi da razgovara samo takozvanom međusobnom priznanju, jer kad on kaže „konačni sporazum“ za njega to znači da Beograd treba da prizna lažnu državu Kosovo, što je sa naše strane isključena opcija,“ ističe Drecun.
Prema rečima Drecuna, sada imamo situaciju koja je dosta politički nerazjašnjena.
„Taj francusko-nemački predlog je navodno usaglašen i sa Vašingtonom a iza njega je izgleda stala i Evropska unija, mada ne znamo da li je to stav i ovih pet država koje ne priznaju Kosovo. Ursula fon der Lajen je rekla, da podsetim, da u narednom periodu dijalog treba da se fokusira na taj predlog, pre nego što se formira Zajednica srpskih opština i da se reši problem tablica. Hteli su, dakle, da u okviru te izmenjene agende procesa normalizacije odnosa stave ZSO u drugi plan i tablice,“ napominje sagovornik Sputnjika.
Srbija ima svoje crvene linije
Ako su tablice bar privremeno rešene, ističe Drecun, onda ostaje otvoreno pitanje ZSO.
„ZSO je pitanje svih pitanja u ovom dijalogu i ne može da se razgovara ni o čemu drugom dok se ZSO ne formira. Dakle, izokretanje redosleda stvari je za nas neprihvatljivo. Samo ako se prvo ZSO formira ostaje prostor da može da se razgovara i o francusko-nemačkom predlogu. To, međutim, ne znači da ćemo mi prihvatiti suverenitet i integritet lažne države Kosovo ili da joj omogućimo članstvo u Ujedinjenim nacijama. Dakle, i ako bi se o tom predlogu razgovaralo, to ne znači da bismo prihvatili ovo što žele da kroz taj predlog proguraju. O svemu može da se razgovara, jer mi ne smemo da dozvolimo da budemo optuženi za prekid razgovora, ali nećemo prihvatiti ono što je za nas „crvena linija“, a to je u bilo kojoj formi priznanje lažne države Kosovo,“ precizan je Drecun.
Srbi čekaju ZSO da se vrate u institucije
Dakle, sada nam ostaje da vidimo, kaže dalje naš sagovornik, šta EU i ostale države misle o ZSO i šta će se raditi sa izborima koje je Priština raspisala.
„Da bi se Srbi vratili u privremene institucije Prištine moraju da se ispune dva postojeća uslova a to su tablice i ZSO. Inače, kako razgovarati o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine ako u prištinskim institucijama nema srpskih predstavnika a tamo nisu jer ih je Priština svojom jednostranom odlukom oko preregistracije prinudila da izađu iz njih da bi se demokratskim putem borili za svoja prava i da bi skrenuli pažnju celokupne međunarodne zajednice na te poteze Prištine koje na najgori način urušavaju ljudska prava Srba i njihov opstanak na Kosovu i Metohiji,“ zaključuje Drecun.
Podsetimo i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je Priština pre dva dana imala na stolu, kako je rekao, "bolji dil" od onog koji je postignut po pitanju tablica na Kosovu i Metohiji, ali da je Priština imala pogrešnu procenu, kao i da je za njega najvažnije što je u dogovoru predviđeno ispunjavanje prethodnih dogovora.
