https://lat.sputnikportal.rs/20221120/putinov-savetnik-za-sputnjik-srbija-je-deo-ruskog-sveta-vladimir-tolstoj-olivera-ikodinovic-1146085826.html
Putinov savetnik za Sputnjik: Rusija razume poziciju Srbije - Zapad nas ne može posvađati /video/
Putinov savetnik za Sputnjik: Rusija razume poziciju Srbije - Zapad nas ne može posvađati /video/
Sputnik Srbija
Srbija danas zauzima posebno, izuzetno mesto u ruskom svetu, jer Rusija i te kako oseća podršku Srbije u teškim vremenima koja svi preživljavamo. I svaki put... 20.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-20T12:45+0100
2022-11-20T12:45+0100
2022-11-20T17:56+0100
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – društvo
srbija
lav nikolajevič tolstoj
intervju
ruska kultura
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/1e/1139292027_0:0:3177:1788_1920x0_80_0_0_d6ccb99c1ec34363ac84b2294ed7d628.jpg
Tolstoj je istaknuti pripadnik „srpske grane” čuvene grofovske familije, čukununuk velikog ruskog književnika Lava Tolstoja. Kao potomak „bele emigracije” veoma je vezan za našu zemlju, pošto se još njegov deda, posle revolucije u Rusiji i pada Ruskog carstva, doselio u Srbiju. I on nije jedini pripadnik slavne porodice koja je ovde živela.Planira da ekranizuje život svog slavnog pretka. Ideja je da snimi seriju koja će biti emitovana u pet sezona od po 12 epizoda.- Kreativni, stvaralački planovi postoje, ali ovo je veoma veliki projekat. Biće to igrana biografska serija, jer je Tolstojev život dug i veoma zanimljiv, ali generalno, voleo bih da bude potpuno gotov do 2028. godine, kada ćemo proslaviti 200. godina od rođenja Lava Nikolajeviča. Do tada je ostalo nešto više od pet godina i mi ćemo se potruditi da za to vreme sve to uradimo.Predsednik ste Nadzornog odbora Fondacije „Ruski svet”. Šta zapravo označava pojam "ruski svet" i gde je mesto Srbije u tom svetu?- Za nas ruski svet ujedinjuje i objedinjuje sve kojima je stalo do ruske istorije, ruske kulture, ruskog jezika, i sve koji se osećaju delom tog ruskog sveta. Dakle, to je koncept bez granica, a Srbija sada zauzima posebno mesto u tom svetu... Moja porodica je istorijski tesno povezana sa Srbijom, mi smo ‘srpski Tolstojevi’. Moj otac je rođen u Novom Bečeju. Moja porodica je ovde živela preko 20 godina, sve do 1945. godine i samim tim gajimo poseban osećaj prema Srbiji. Sledeće godine proslavićemo 100 godina od rođenja akademika Nikite Iljiča Tolstoja, koji je rođen u Vršcu, 1923. godine. Planiramo da 15. aprila održimo naučnu konferenciju i izložbu posvećenu njemu. Moguće je i da ćemo snimati i neke dokumentarne filmove, dovodićemo naučnike i pisce. Nadam se da će potomci Tolstoja, ne samo iz Rusije, već i iz drugih zemalja, moći da nam se pridruže.Lično ste veoma povezani sa Srbijom i rado ovde dolazite. Kako vidite rusko-srpske odnose u ovim teškim vremenima, s obzirom da se obe zemlje suočavaju sa ogromnim pritiscima sa Zapada? Šta je to što Srbija i Rusija mogu i treba da urade u ovoj situaciji?- Kao prvo i najvažnije, kulturne veze ne treba prekidati i to je ono što je sigurno. Ali sa ekonomskim odnosima je teže, jer zaista postoje pritisci, postoje sankcije. Mi u potpunosti razumemo poziciju rukovodstva Republike Srbije koja, nalazeći se u centru Evrope, okružena zemljama Evropske unije, ne može da ne utiče taj pritisak. Međutim, sačuvani su direktni letovi iz Srbije, od Beograda do Moskve i nazad i to je takođe važan znak. Znam koliko je bilo teško te direktne letove održati. Čini mi se da su mnoge stvari u srcima ljudi, a to je najvažnije. Dakle, to čak ne mora da bude spolja vidljivo. Mi smo uvereni da treba hrabro da stojimo rame uz rame, pa čak i leđima okrenuti jedni drugima, što zapravo i jeste pravo prijateljstvo.Vašington često govori o ruskom malignom uticaju u Srbiji i uopšte na Balkanu, a na udaru njihovih kritika je često i Sputnjik Srbija. Kako to komentarišete i kako vidite situaciju sa ruskim medijima u svetu?- Ruskim medijima u svetu nije nimalo lako. Danas oni rade u gotovo borbenim uslovima i to svuda, čak i u zemljama u kojima nema tog spoljnog faktora. Jednostavno su na prvoj liniji informacionog fronta. Informacioni front niko nije ukinuo, a počeo je mnogo pre realnog fronta i nikada nije prestao. Zbog toga pokušaji informacione blokade Rusije delimično ukazuju na to da naši zapadni partneri baš i ne žele da čuju istinu koju Rusija vidi, u koju veruje i koju brani Rusija. Nama nije potrebno žongliranje činjenicama, ne treba nam neka vrsta iskrivljavanja činjenica, uvek cenimo iskren glas. A ti novinari koji rade u svojim zemljama su pravi heroji današnjice. Kada se sukobljavaju ideologije, kada se sukobljavaju različite tačke gledišta, svako smatra da su stavovi druge strane neprijateljski i štetni. Ovde nema ničeg novog, niti iznenađujućeg. Ali, još jednom mogu da kažem, da veoma cenimo iskrene glasove koji se čuju, uključujući one koji dolaze i od Sputnjika Beograd.Rusija je ključna u odbrani naših interesa na KiM, pre svega u Savetu bezbednosti UN, a pruža nam podršku i u svim drugim pitanjima - energetici, vojno-tehničkoj saradnji i tako dalje. S druge strane, Srbija se odupire pritiscima Zapada koji pokušava da je natera da uvede sankcije RF. Kakva je perspektiva naših odnosa u ovim smutnim vremenima?- Uvek se nadamo najboljem. Nadamo se uspešnom rešavanju konfliktnih situacija i postepeno ćemo razmrsiti i ovaj čvor. Sada je važno ostvariti ciljeve koje je predsednik Putin postavio u Ukrajini, a potom ćemo uvek graditi odnose, imajući u vidu i Srbiju kao najbližeg partnera.Može li Zapad da posvađa naše zemlje i odvoji Srbiju od Rusije, a vidimo da na tome uporno radi?- Mislim da je prilično teško zavaditi narode. Verovatno da u Srbiji ne misle svi jednako o Rusiji. Verovatno postoje neke grupe ljudi koji mogu biti zapadno orijentisane i to je sasvim normalno, ali ipak velika većina, posebno običan narod u Srbiji, uvek nekako smatra Rusiju bratskom zemljom i teško da će se okrenuti od Rusije. Isto se može reći i za nas.Vidimo pokušaje Zapada da ukine rusku kulturu, da zabrani ruski jezik. Da li je to moguće učiniti i kako se Rusija bori protiv toga?- Mislim da je kulturu nemoguće ukinuti. Kako možete ukinuti muziku Čajkovskog, koja se u toj istoj Americi čuje na svakom ćošku?! Ili kako možete ukinuti, zabraniti romane Dostojevskog i Lava Tolstoja, koji su prevedeni na sve jezike sveta i nalaze se u biblioteci svake kulturne porodice. Isto važi i za naše slikarstvo i druge umetnosti. Svako ukidanje bi bilo narušavanje sopstvenih interesa, čineći sebe siromašnijim. Dakle, čini mi se da je to emocionalna reakcija u senci događaja koji se upravo dešavaju... Sve će doći na svoje mesto. Čini mi da takva pažnja prema Rusiji danas povećava broj ljudi koji žele da govore ruski i poznaju rusku kulturu.
https://lat.sputnikportal.rs/20221120/vucic-ne-uvodimo-sankcije-rusiji-pokazalo-se-da-je-to-pametna-politika-1146378033.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221104/veliki-ruski-praznik-dan-narodnog-jedinstva-obelezen-u-beogradu-foto-1145659918.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – društvo, srbija, lav nikolajevič tolstoj, intervju, ruska kultura
rusija, rusija – politika, rusija – društvo, srbija, lav nikolajevič tolstoj, intervju, ruska kultura
Putinov savetnik za Sputnjik: Rusija razume poziciju Srbije - Zapad nas ne može posvađati /video/
12:45 20.11.2022 (Osveženo: 17:56 20.11.2022) Srbija danas zauzima posebno, izuzetno mesto u ruskom svetu, jer Rusija i te kako oseća podršku Srbije u teškim vremenima koja svi preživljavamo. I svaki put kada dođem ovde i na ulici razgovaram sa običnim ljudima i sa svojim prijateljima osećam tu podršku, kaže za Sputnjik Vladimir Tolstoj, savetnik ruskog predsednika za kulturu.
Tolstoj je istaknuti pripadnik „srpske grane” čuvene grofovske familije, čukununuk velikog ruskog književnika Lava Tolstoja. Kao potomak „bele emigracije” veoma je vezan za našu zemlju, pošto se još njegov deda, posle revolucije u Rusiji i pada Ruskog carstva, doselio u Srbiju. I on nije jedini pripadnik slavne porodice koja je ovde živela.
Planira da ekranizuje život svog slavnog pretka. Ideja je da snimi seriju koja će biti emitovana u pet sezona od po 12 epizoda.
- Kreativni, stvaralački planovi postoje, ali ovo je veoma veliki projekat. Biće to igrana biografska serija, jer je Tolstojev život dug i veoma zanimljiv, ali generalno, voleo bih da bude potpuno gotov do 2028. godine, kada ćemo proslaviti 200. godina od rođenja Lava Nikolajeviča. Do tada je ostalo nešto više od pet godina i mi ćemo se potruditi da za to vreme sve to uradimo.
Predsednik ste Nadzornog odbora Fondacije „Ruski svet”. Šta zapravo označava pojam "ruski svet" i gde je mesto Srbije u tom svetu?
- Za nas ruski svet ujedinjuje i objedinjuje sve kojima je stalo do ruske istorije, ruske kulture, ruskog jezika, i sve koji se osećaju delom tog ruskog sveta. Dakle, to je koncept bez granica, a Srbija sada zauzima posebno mesto u tom svetu... Moja porodica je istorijski tesno povezana sa Srbijom, mi smo ‘srpski Tolstojevi’. Moj otac je rođen u Novom Bečeju. Moja porodica je ovde živela preko 20 godina, sve do 1945. godine i samim tim gajimo poseban osećaj prema Srbiji. Sledeće godine proslavićemo 100 godina od rođenja akademika Nikite Iljiča Tolstoja, koji je rođen u Vršcu, 1923. godine. Planiramo da 15. aprila održimo naučnu konferenciju i izložbu posvećenu njemu. Moguće je i da ćemo snimati i neke dokumentarne filmove, dovodićemo naučnike i pisce. Nadam se da će potomci Tolstoja, ne samo iz Rusije, već i iz drugih zemalja, moći da nam se pridruže.
Lično ste veoma povezani sa Srbijom i rado ovde dolazite. Kako vidite rusko-srpske odnose u ovim teškim vremenima, s obzirom da se obe zemlje suočavaju sa ogromnim pritiscima sa Zapada? Šta je to što Srbija i Rusija mogu i treba da urade u ovoj situaciji?
- Kao prvo i najvažnije, kulturne veze ne treba prekidati i to je ono što je sigurno. Ali sa ekonomskim odnosima je teže, jer zaista postoje pritisci, postoje sankcije. Mi u potpunosti razumemo poziciju rukovodstva Republike Srbije koja, nalazeći se u centru Evrope, okružena zemljama Evropske unije, ne može da ne utiče taj pritisak. Međutim, sačuvani su direktni letovi iz Srbije, od Beograda do Moskve i nazad i to je takođe važan znak. Znam koliko je bilo teško te direktne letove održati. Čini mi se da su mnoge stvari u srcima ljudi, a to je najvažnije. Dakle, to čak ne mora da bude spolja vidljivo. Mi smo uvereni da treba hrabro da stojimo rame uz rame, pa čak i leđima okrenuti jedni drugima, što zapravo i jeste pravo prijateljstvo.
Vašington često govori o ruskom malignom uticaju u Srbiji i uopšte na Balkanu, a na udaru njihovih kritika je često i Sputnjik Srbija. Kako to komentarišete i kako vidite situaciju sa ruskim medijima u svetu?
- Ruskim medijima u svetu nije nimalo lako. Danas oni rade u gotovo borbenim uslovima i to svuda, čak i u zemljama u kojima nema tog spoljnog faktora. Jednostavno su na prvoj liniji informacionog fronta.
Informacioni front niko nije ukinuo, a počeo je mnogo pre realnog fronta i nikada nije prestao. Zbog toga pokušaji
informacione blokade Rusije delimično ukazuju na to da naši zapadni partneri baš i ne žele da čuju istinu koju Rusija vidi, u koju veruje i koju brani
Rusija. Nama nije potrebno žongliranje činjenicama, ne treba nam neka vrsta iskrivljavanja činjenica, uvek cenimo iskren glas. A ti novinari koji rade u svojim zemljama su pravi heroji današnjice. Kada se sukobljavaju ideologije, kada se sukobljavaju različite tačke gledišta, svako smatra da su stavovi druge strane neprijateljski i štetni. Ovde nema ničeg novog, niti iznenađujućeg. Ali, još jednom mogu da kažem, da veoma cenimo iskrene glasove koji se čuju, uključujući one koji dolaze i od Sputnjika Beograd.
Rusija je ključna u odbrani naših interesa na KiM, pre svega u Savetu bezbednosti UN, a pruža nam podršku i u svim drugim pitanjima - energetici, vojno-tehničkoj saradnji i tako dalje. S druge strane, Srbija se odupire pritiscima Zapada koji pokušava da je natera da uvede sankcije RF. Kakva je perspektiva naših odnosa u ovim smutnim vremenima?
- Uvek se nadamo najboljem. Nadamo se uspešnom rešavanju konfliktnih situacija i postepeno ćemo razmrsiti i ovaj čvor. Sada je važno ostvariti ciljeve koje je predsednik Putin postavio u Ukrajini, a potom ćemo uvek graditi odnose, imajući u vidu i Srbiju kao najbližeg partnera.
Može li Zapad da posvađa naše zemlje i odvoji Srbiju od Rusije, a vidimo da na tome uporno radi?
- Mislim da je prilično teško zavaditi narode. Verovatno da u Srbiji ne misle svi jednako o Rusiji. Verovatno postoje neke grupe ljudi koji mogu biti zapadno orijentisane i to je sasvim normalno, ali ipak velika većina, posebno običan narod u Srbiji, uvek nekako smatra Rusiju bratskom zemljom i teško da će se okrenuti od Rusije. Isto se može reći i za nas.
Vidimo pokušaje Zapada da ukine rusku kulturu, da zabrani ruski jezik. Da li je to moguće učiniti i kako se Rusija bori protiv toga?
- Mislim da je kulturu nemoguće ukinuti. Kako možete ukinuti muziku Čajkovskog, koja se u toj istoj Americi čuje na svakom ćošku?! Ili kako možete ukinuti, zabraniti romane Dostojevskog i Lava Tolstoja, koji su prevedeni na sve jezike sveta i nalaze se u biblioteci svake kulturne porodice. Isto važi i za naše slikarstvo i druge umetnosti. Svako ukidanje bi bilo narušavanje sopstvenih interesa, čineći sebe siromašnijim. Dakle, čini mi se da je to emocionalna reakcija u senci događaja koji se upravo dešavaju... Sve će doći na svoje mesto. Čini mi da takva pažnja prema Rusiji danas povećava broj ljudi koji žele da govore ruski i poznaju rusku kulturu.
