https://lat.sputnikportal.rs/20221119/zarobljen-u-spirali-smrti-kakva-sudbina-ceka-marsov-satelit-video-foto-1146290185.html
Zarobljen u spirali smrti: Kakva sudbina čeka Marsov satelit /video, foto/
Zarobljen u spirali smrti: Kakva sudbina čeka Marsov satelit /video, foto/
Sputnik Srbija
Fobos je jedan od Marsovih satelita širine 27 kilometara, koji u roku od 24 časa tri puta napravi punu rotaciju oko planete. Poređenja radi, Zemljin prirodni... 19.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-19T11:40+0100
2022-11-19T11:40+0100
2022-11-19T11:40+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/12/1146288690_0:399:1920:1479_1920x0_80_0_0_bdab87744d19bb28a6b395b784c1b619.jpg
Najneobičnija karakteristika Fobosa je trakasta površina za koju se do skoro verovalo kako predstavljaju ožiljke nastale nakon udara asteroida, koji je iza sebe ostavio krater širok 9,7 km.Raspadanje FobosaNova studija, objavljena početkom meseca u časopisu „The Planetary Science Journal“, sugeriše da bi žlebovi zapravo mogli biti rezultat toga što se Fobos polako raspada pod uticajem Marsove intenzivne gravitacije.Naime, generalna pretpostavka istraživača je bila da u slučajevima kada se manje telo — u ovom slučaju Fobos, približava većem telu — u ovom slučaju Mars, manje telo vremenom počne da se rasteže i cepa u formi linija ka većem — što je poznato i kao plimna sila. Stoga je logičan zaključak da će se plime sile na satelit povećati kako se bude približavao, sve dok one ne postanu veće od gravitacije.Ostaće samo prašnjavi prsten oko MarsaU tom trenutku, on će se potpuno pocepati, a njegove krhotine će napraviti prašnjavi prsten oko Marsa — slične Saturnovim.I ranije su postojale ovakve teorije, međutim one su odbačene uz obrazloženje da je sastav satelita previše mekan da bi se formirale ovakve brazde. Da bi dokazali svoje tvrdnje istraživači su iskoristili prednost kompjuterskih simulacija kako bi testirali ideju o Fobsovoj pahuljastoj površini i dokazali da se ispod nje možda nalazi tvrđi sloj.„Modelujući Fobos kao objekat sačinjen tvrdog jezgra koji je prekriven kohezivnim slojem, otkrili smo da je plimna sila mogla da stvori paralelne pukotine sa pravilnim razmakom“, naveli su istraživači. Oni objašnjavaju da ukoliko Fobos nastavi da se kreće ka Marsu sadašnjom brzinom, svoj životni vek bi mogao da završi za nekih 40 miliona godina. Međutim, ukoliko plimne sile nastave sa svojim dejstvom, ovo bi moglo da dovede do njegovog uništenja mnogo brže.U planu je da Japanska svemirska agencija JAKSA tokom 2024. godine pokrene novu misiju i na Fobos i Deimos pošalju svoje svemirske letelice koje će imati za cilj da detaljnije ispitaju njihove površine, prenela je „Nacionalna geografija“.
https://lat.sputnikportal.rs/20221117/nasa-objavila-fotografiju-nove-protozvezde-y-svemirskom-pescanom-satu-1146266954.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221116/1146204563.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, magazin
nauka i tehnologija, svemir, magazin
Zarobljen u spirali smrti: Kakva sudbina čeka Marsov satelit /video, foto/
Fobos je jedan od Marsovih satelita širine 27 kilometara, koji u roku od 24 časa tri puta napravi punu rotaciju oko planete. Poređenja radi, Zemljin prirodni satelit Mesec je širok oko 3.475 km i potrebno mu je oko 27 dana da završi orbitu. Međutim, Fobsova orbita nije stabilna — zarobljen je u spirali smrti i polako se približava površini Marsa.
Najneobičnija karakteristika Fobosa je trakasta površina za koju se do skoro verovalo kako predstavljaju ožiljke nastale nakon udara asteroida, koji je iza sebe ostavio krater širok 9,7 km.
Nova studija,
objavljena početkom meseca u časopisu „
The Planetary Science Journal“, sugeriše da bi žlebovi zapravo mogli biti rezultat toga što se Fobos polako raspada pod uticajem Marsove intenzivne gravitacije.
Naime, generalna pretpostavka istraživača je bila da u slučajevima kada se manje telo — u ovom slučaju Fobos, približava većem telu — u ovom slučaju Mars, manje telo vremenom počne da se rasteže i cepa u formi linija ka većem — što je poznato i kao plimna sila. Stoga je logičan zaključak da će se plime sile na satelit povećati kako se bude približavao, sve dok one ne postanu veće od gravitacije.
Ostaće samo prašnjavi prsten oko Marsa
U tom trenutku, on će se potpuno pocepati, a njegove krhotine će napraviti prašnjavi prsten oko Marsa — slične Saturnovim.
I ranije su postojale ovakve teorije, međutim one su odbačene uz obrazloženje da je sastav satelita previše mekan da bi se formirale ovakve brazde. Da bi dokazali svoje tvrdnje istraživači su iskoristili prednost kompjuterskih simulacija kako bi testirali ideju o Fobsovoj pahuljastoj površini i dokazali da se ispod nje možda nalazi tvrđi sloj.
„Modelujući Fobos kao objekat sačinjen tvrdog jezgra koji je prekriven kohezivnim slojem, otkrili smo da je plimna sila mogla da stvori paralelne pukotine sa pravilnim razmakom“, naveli su istraživači.
Oni objašnjavaju da ukoliko Fobos nastavi da se kreće ka Marsu sadašnjom brzinom, svoj životni vek bi mogao da završi za nekih 40 miliona godina. Međutim, ukoliko plimne sile nastave sa svojim dejstvom, ovo bi moglo da dovede do njegovog uništenja mnogo brže.
U planu je da Japanska svemirska agencija JAKSA tokom 2024. godine pokrene novu misiju i na Fobos i Deimos pošalju svoje svemirske letelice koje će imati za cilj da detaljnije ispitaju njihove površine,
prenela je „Nacionalna geografija“.
