https://lat.sputnikportal.rs/20221118/uvedene-nove-jedinice-mere-koliko-je-sad-teska-zemlja-1146337608.html
Uvedene nove jedinice mere: Koliko je sad teška Zemlja
Uvedene nove jedinice mere: Koliko je sad teška Zemlja
Sputnik Srbija
Naučnici su uveli nove mere u međunarodni sistem jedinica, sa prefiksima rona i kveta, i to su postale najveće merne jedinice u svetu. Tako se sada može reći... 18.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-18T23:02+0100
2022-11-18T23:02+0100
2022-11-18T23:02+0100
nauka i tehnologija
društvo
magazin
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/1e/1132046604_0:0:1280:720_1920x0_80_0_0_d5786ab3ae622d626900c3cebdf31e8b.png
Nove merne jedinice usvojene na 27. konferenciji za mere u palati Versaj u Parizu, koja se održava na svake četiri godine. Međutim, ovo je prvo uvođenje novih mernih jedinica još od 1991. godine, kada su uvedeni prefiksi zeta i jota.Ronagram predstavlja veličinu koja u gramima predstavlja jedinicu posle koje sledi 27 nula, dok je kvetagram jedinica i 30 nula. Ova dva prefiksa mogu da se koriste u svim merama međunarodnog sistema jedinica, pa je tako, na primer, ronametar 1.000.000.000.000.000.000.000.000.000 metara.Nove prefikse predložio je dr Ričard Braun iz britanske Nacionalne laboratorije za fiziku, obrazlažući ih potrebama tehnoloških kompanija, koje već koriste ranije najviše prefikse (jotabajti i zetabajti).„Kada su u pitanju jotabajti, što je trenutno najviša jedinica, veoma smo blizu limita da ih nadmašimo“, rekao je Braun i dodao da će nove najveće jedinice biti dovoljne za narednih 20 do 25 godina.Braun objašnjava da nove jedinice mere olakšavaju označavanje veoma velikih objekata.Naučnici su uveli i nove najmanje mere, pa je tako ekvivalent prefiksu rona, samo u negativnom smislu, ronto (jedinica koja dolazi iza 27 nula) i kvekto (jedinica iza 30 nula).Braun kaže da su ovako male mere veoma važne za kvantnu fiziku ili za fiziku elementarnih čestica, kada se mere izuzetno male vrednosti.
https://lat.sputnikportal.rs/20221114/kog-je-oblika-svemir-1146100183.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221115/alarmantni-podaci-nove-studije-opstanak-covecanstva-bi-mogao-biti-ugrozen-1146188441.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
društvo, magazin, nauka i tehnologija
društvo, magazin, nauka i tehnologija
Uvedene nove jedinice mere: Koliko je sad teška Zemlja
Naučnici su uveli nove mere u međunarodni sistem jedinica, sa prefiksima rona i kveta, i to su postale najveće merne jedinice u svetu. Tako se sada može reći da planeta Zemlja teži oko šest ronagrama.
Nove merne jedinice usvojene na 27. konferenciji za mere u palati Versaj u Parizu, koja se održava na svake četiri godine. Međutim, ovo je prvo uvođenje novih mernih jedinica još od 1991. godine, kada su uvedeni prefiksi zeta i jota.
Ronagram predstavlja veličinu koja u gramima predstavlja jedinicu posle koje sledi 27 nula, dok je kvetagram jedinica i 30 nula. Ova dva prefiksa mogu da se koriste u svim merama međunarodnog sistema jedinica, pa je tako, na primer, ronametar 1.000.000.000.000.000.000.000.000.000 metara.
Nove prefikse predložio je dr Ričard Braun iz britanske Nacionalne laboratorije za fiziku, obrazlažući ih potrebama tehnoloških kompanija, koje već koriste ranije najviše prefikse (jotabajti i zetabajti).
„Kada su u pitanju jotabajti, što je trenutno najviša jedinica, veoma smo blizu limita da ih nadmašimo“,
rekao je Braun i dodao da će nove najveće jedinice biti dovoljne za narednih 20 do 25 godina.
Braun objašnjava da nove jedinice mere olakšavaju označavanje veoma velikih objekata.
„Ako govorimo o masi, Zemlja teži oko šest ronagrama, dok Jupiter ima oko dva kvetagrama“, rekao je on.
Naučnici su uveli i nove najmanje mere, pa je tako ekvivalent prefiksu rona, samo u negativnom smislu, ronto (jedinica koja dolazi iza 27 nula) i kvekto (jedinica iza 30 nula).
Braun kaže da su ovako male mere veoma važne za kvantnu fiziku ili za fiziku elementarnih čestica, kada se mere izuzetno male vrednosti.
