„Noćna mora“ Vašingtona: Šta se krije iza naglog američkog zaokreta prema Kini /video/
© AP Photo / Evan VucciBela kuća
© AP Photo / Evan Vucci
Pratite nas
Susret američkog i kineskog lidera Džozefa Bajdena i Si Đinpinga na marginama samita G20 govori o pokušaju SAD da spuste loptu prema Kini ali, kako kažu sagovornici Sputnjika, reč je o taktičkom potezu jer je teško zamisliti da će Amerikanci prestati sa provokacijama kad je reč o Tajvanu što je crvena linija za Peking.
Na indonežanskom ostrvu Bali održava se dvodnevni samit G20, na kom su glavne teme pitanja vezana za prehrambenu i energetsku bezbednost, proces digitalne transformacije i problemi zdravstene zaštite.
Na marginama samita dan ranije susreli su se Bajden i Si koji su posle više od tri sata razgovora poručili da nuklearni rat nikada ne bi smeo biti vođen, a složili su se i da bi Vašington i Peking trebalo da rade na prevazilaženje nesuglasica i pronalaženju pravog kursa u bilateralnim odnosima.
Crvene linije Pekinga
Ovo je prvi njihov sastanak od dolaska Bajdena na vlast, a kako kaže dr Aleksandar Mitić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, poslednjih nekoliko nedelja retorika američke strana pokazuje izvesne signale ka detantu u odnosu na Kinu, za razliku od one tokom letošnje posete predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu.
„U to vreme se čak pričalo i o potencijalnoj konfrontaciji. Da li se tu nešto prelomilo? Rekao bih da je došlo do spuštanja lopte ali da sam na kineskoj strani bio bih oprezan. Pre bih rekao da je ovo taktička odluka Amerike da spuste loptu, a to možda odgovara i Kinezima u ovom trenutku s obzirom na činjenicu da i sama Kina ima određene ekonomske probleme i da sada sledi konsolidacija vlasti u Kini posle kongresa KPK, bez obzira što je došlo do reizbora Sija“, objašnjava Mitić.
On ocenjuje da je Si posle kongresa KPK ojačan, a da se isto može reći i za Bajdena jer na nedavnim američkim međuizborima demokrate nisu izgubile Senat. Mitić zato veruje da je susret Sija i Bajdena pokušaj reseta i smirivanja tenzija u odnosima dve zemlje ali i pokušaj Zapada da detant sa Kinom iskoristi da bi se dodatno izolovala Rusija.
Danajcima ne treba verovati
Politikolog Aleksandar Pavić slaže se da je pre svega reč o taktičkom potezu Amerikanaca.
„Ne treba verovati Danajcima kad vam donose darove, u ovom slučaju Amerikancima. Oni su se definisali jer u svojoj novoj strategiji nacionalne odbrane imenuju Kinu kao glavnog rivala. Bajden je rekao da moramo nekako da sarađujemo i da ustanovimo kineske crvene linije. Svi znaju da je za Kinu crvena linija Tajvan. Hoće li Amerikanci prestati sa provokativnim posetama, sa prodajom oružja Tajvanu? Meni je to teško da zamislim“, konstatuje Pavić.
Kad su Amerikanci spremni da pregovaraju to znači da su u slabijoj poziciji, kaže Pavić koji vidi nekoliko razloga za to.
„Prvo, Amerikanci ne odustaju od tvrde antiruske politike a Kinezi to neće nikako da podrže. Ono što je malo omekšalo Amerikance, suštinski gledano, jeste to što nemaju baš mnogo zaliha koje još mogu da šalju Ukrajini. Drugo, sve vreme se preduzimaju koraci da se proizvodnja američkih koroporacija sve više izmesti iz Kine na druga mesta. Ovo će sad biti pokušaj trgovine, da se vidi šta se može dobiti, šta se može uzeti jer Amerikanci sve gledaju kroz trgovinu. A ako se bude bar malo smanjila američka retorika oko Tajvana onda možemo da smatramo da su napravljeni neki prećutni dogovori iza zatvorenih vrata“, navodi politikolog.
Amerika upada u recesiju, potrebni su joj neki ekonomski uspesi, a Kinezi su pragmatični i videće šta mogu da izvuku iz sve slabije pozicije Zapada, a da ne odustanu od svoje čvrste pozicije, kaže Pavić i podseća da Peking nije odstupio od podrške Rusiji što vidi kao dobar znak.
Kineska inicijativa nedeljive bezbednosti
Mitić ukazuje da Amerikance najviše brine mogućnost Kine da postane normativna sila ne samo na Pacifiku nego i šire u svetu. S druge strane, Kina je, dodaje on, nedavno predstavila inicijativu za novu globalnu bezbednosnu ahitekturu.
„Ta nova inicijativa podrazumeva borbu protiv stvaranja blokova i zalaže se za tzv. nedeljivu bezbednost, isto ono za šta se decenijama zalagala i Ruska Federacija. A to je upravo ono protiv čega su Amerikanci“, kaže on.
Cela poenta američkog otvaranja prema Kini, prema njegovom mišljenju, jeste da se ne dozvoli konsolidacija na evroazijskom kontinentu jer to je, kako ističe, noćna mora američkog pogleda na svet - da ne dozvole pojavu hegemona koji će ovladati evroazijskim prostorom.
„Oni to nisu uspeli da urade svojom preagresivnom politikom koja je apsolutno nerealna zato što Amerikanci nemaju resurse za dva rata ođednom, čak ni za dva konflikta i čak ni za dva hladna rata, protiv Rusije i Kine u isto vreme. I to se sad vidi. Međutim, sad je kasno da probaju da tu naprave neku podelu, da malo popuste prema Kinezima u nadi da će oni zbog nekih koncesija da malo ohlade svoje veze sa Rusima. Zato što Amerikancima više niko ne veruje - toliko su dogovora prekršili, toliko su jednostranih akcija preduzeli i preduzimaju da se više ne pada na to“, uveren je Pavić.
Kinezi, ističe Pavić, insistirjau na vin-vin principu uzajamne koristi, dok se Zapad vodi logikom nulte sume – da neko mora da bude poražen da bi drugi pobedio.
„To su dva suprotna principa ne samo u pristupu diplomatiji nego i u pristupu globalizaciji. Amerikanci nameću pravila celom svetu i toga se nisu odrekli ali su shvatili da moraju da čvrsto preuzmu kontrolu nad prostorom koji kontrolišu pa će dalje da vide. Nisu odustali od ambicije promene režima, bar ne u Moskvi, dok im je Peking krupan zalogaj“, zaključuje politikolog.
Ovakav stav Amerike je neprihvatljiv ne samo za Rusiju i Kinu već i za druge države, zaključuje Pavić, dodajući da se to vidi i na samitu G20 gde su mnoge zemlje pozvale da se ne unosi politizacija u razgovore koji pre svega treba da se tiču ekonomskih pitanja.
Činjenica je, slaže se Aleksandar Mitić, da G20 nije predviđeno da bude političko-bezbednosni forum i da je uvek fokus bio na temama poput ekonomije, klimatskih promena, ponekad energetike, a i Kinezi, i ruska starna želeli su da samit ostane ekonomski.
Takođe, konstatuje Mitić, G20 je forum gde 10 država ne sankcionište Rusiju i samim tim pitanje njene izolacije ne može da dođe na dnevni red, bez obzira na pokušaje Kijeva i Zapada da spreče dolazak ruske delegacije.