https://lat.sputnikportal.rs/20221115/naslednica-velikog-otomanskog-carstva-uspesno-brani-svoje-interese-rusija-turska-olivera-ikodinovic-1146162564.html
Naslednica velikog Otomanskog carstva uspešno brani svoje interese
Naslednica velikog Otomanskog carstva uspešno brani svoje interese
Sputnik Srbija
Ankara, koja s jedne strane prodaje oružje Ukrajini a s druge strane obavlja ulogu posrednika u pregovorima Moskve i Kijeva, zapravo pokušava da ojača svoj... 15.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-15T22:43+0100
2022-11-15T22:43+0100
2022-11-15T22:43+0100
rusija
rusija – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
turska
sad
pregovori
ukrajina
geopolitika
analize i mišljenja
nato
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111061/19/1110611952_0:295:3117:2048_1920x0_80_0_0_f83ef7f2473188950d4459b77fd70420.jpg
Gušćin konstatuje da Turska to čini „vrlo uspešno“. On takođe smatra da nema ništa neobično u tome što Turska, kao članica NATO-a, teži ka tome da preuzme ulogu „mirotvorca“ u odnosima Rusije i Ukrajine.Turska pamti svoju „veliku prošlost“ i ne želi da u međunarodnoj areni zauzme mesto Čehovljevog gledaoca negde u uglu sale, već aktivnog učesnika, te sada preuzima ulogu čak i veću od uloge regionalne sile, dodao je ekspert.„Turske ima svuda, gde god da se okrenete, šta god da dodirnete. Turska se pretvara u veliko gasno čvorište. Pregovori Rusije i SAD se vode u Turskoj, tamo su se ove nedelje sastali direktor CIA Vilijam Berns i direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin. Vidimo da Turska postaje platforma za sve pregovore. Svuda se pominje. S druge strane, očito je da mi, i Rusi i Srbi, nismo veliki zaljubljenici u Tursku, ali činjenice su činjenice. Turska stiče autoritet i kredibilitet. Uostalom, po čemu je ona gora od, recimo, Francuske? Sve se savršeno uklapa. Vidimo da su Putin i Erdogan izgradili odnose i toliko često razgovaraju da su možda još odavno i prešli na ‘ti’. Rusija zauzima takav stav, jer je i ovakva Turska bolja od neprijateljske Turske. Drugo, Turskoj je takođe dobro, jer kao što rekoh ona je ‘umiljato jagnje...’“, kaže Gušćin.Turska jača svoju ulogu u međunarodnoj areniSvaki kanal za razgovor između Moskve i Kijeva je izuzetno važan. Međutim, Ukrajina odbija pregovore sa Rusijom i postavlja nerealne uslove, dok je Kremlj saopštio da ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini može biti završena na dva načina – postizanjem ciljeva operacije ili postizanjem ciljeva mirovnim pregovorima. Dakle, Moskva je otvorena za pregovore sa Kijevom.Na stav Turske u aktuelnoj krizi, kako navode turski mediji, utiče nekoliko parametara. Prvi od njih je zasigurno prijateljski odnos Turske sa Ukrajinom. Naime, Ankara i Kijev nemaju negativnu agendu, a njihovi politički, bezbednosni i ekonomski odnosi su prilično dobri.Sa druge strane, tursku poziciju oblikuju odnosi sa Rusijom, koji su u nekoliko navrata bili u žestokoj krizi, ali nisu narušeni do tačke bez povratka. Ankara i Moskva imaju različe pozicije kada je reč o sukobima u Libiji, Siriji, Nagorno Karabahu i Ukrajini, ali česti kontakti ruskog predsednika Vladimira Putina sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom povezani su upravo sa željom Ankare da nastavi posredničke napore i opsežne trgovinske i ekonomske odnose Rusije i Turske. Ankara ima dogovor sa Rusijom o uspostavljanju gasnog čvorišta u Turskoj, najvećeg u Evropi, a takođe i prva je zemlja NATO-a koja je od Rusije kupila sisteme protivvazdušne odbrane S-400 zbog čega se našla u nemilosti SAD.Kao odgovor na to SAD uvele su sankcije turskoj odbrambenoj industriji u decembru 2020. i izbacile Ankaru iz programa stelt borbenih aviona F-35, gde je bila proizvođač i kupac.Osim toga, teroristički napad u Istanbulu ponovo je otkrio ogroman ponor u odnosima Turske i Amerike koji teško da može da se premosti. Ankara je odbila da primi saučešće od Vašingtona, optužujući ga za ulogu u tom napadu.Govoreći o perspektivi rusko-turskih i tursko-američkih odnosa, Gušćin predviđa da će odnosi Moskve i Ankare ostati na istom nivou kakvi su danas, dok će se odnosi Vašingtona i Ankare pogrošati, pošto „SAD, sa svojim ostarelim predsednikom, uopšte ne hvataju kako treba da se ponašaju u međunarodnoj areni“.„Čak i sa malim državama treba razgovarati pristojno i s poštovanjem, a sa zemljom kao što je Turska moraćete da se držite u određenim granicama, okvirima. Amerikanci to ne shvataju. Oni će iznositi pretenzije prema Turskoj, a Turska će ih odbaciti, jer Turska zdravo rasuđuje. Ovaj izraz se obično pripisuje Čerčilu, ali se odnosi na sve zemlje sveta i on glasi: ‘Nema stalnih prijatelja i stalnih neprijatelja. Postoje samo stalni interesi’. Turska želi da brani svoje interese i želi da podseti ceo svet da je naslednica Osmanskog carstva, koje se protezalo od Beča do Južne Arabije i ona to radi prilično uspešno. Stoga su odnosi Rusije i Turske optimalni, dok će se odnosi SAD i Turske samo pogoršavati, ako Amerikanci ne promene ponašanje“, ocenjuje Gušćin.Erdogan u predizbornoj kampanjiTežnje Ankare da ojačaju svoju posredničku ulogu i pre svega, ulogu u međunarodnoj areni, a takođe i politika koju Erdogan vodi povezani su i sa predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima u Turskoj, zakazanim za jun 2023. godine, kaže Gušćin.„Nisam baš veliki pristalica i ljubitelj demokratije, jer u uslovima demokratije sva politika je predizborna i posleizborna. Po pravilu, svim demokratskim liderima predstojeći izbori zaslepljuju oči... Izbori, svakako, utiču na Erdoganovu politiku. On je veoma ambiciozan čovek i definitivno želi da ostane na vlasti. Sada, kako vidim, u predizbornoj trci pretegnulo je u njegovu korist... U svakom slučaju, mi ćemo gledati naše interese, Turci – svoje i moramo voditi računa da jedni drugima ne stajemo na žulj“, kaže Gušćin, dodajući da su odnosi Moskve i Ankare trenutno „savim normalni“ i da takvi treba da ostanu.
https://lat.sputnikportal.rs/20221111/mediji-indija-bi-mogla-da-bude-posrednik-u-dijalogu-moskve-i-kijeva-1145939995.html
turska
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, turska, sad, pregovori, ukrajina, geopolitika, analize i mišljenja, nato, redžep tajip erdogan
rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, turska, sad, pregovori, ukrajina, geopolitika, analize i mišljenja, nato, redžep tajip erdogan
Naslednica velikog Otomanskog carstva uspešno brani svoje interese
Ankara, koja s jedne strane prodaje oružje Ukrajini a s druge strane obavlja ulogu posrednika u pregovorima Moskve i Kijeva, zapravo pokušava da ojača svoj uticaj u međunarodnoj areni. Svojom politikom Turska brani svoje interese, stasava u ozbiljnu silu i podseća svet da je naslednica velikog Osmanskog carstva, ocenjuje ruski politikolog Oleg Gušćin.
Gušćin konstatuje da Turska to čini „vrlo uspešno“. On takođe smatra da nema ništa neobično u tome što Turska, kao članica NATO-a, teži ka tome da preuzme ulogu „mirotvorca“ u odnosima Rusije i Ukrajine.
„Izgleda da su se vratila vremena Sulejmana Veličanstvenog. Turska se naglo opametila... Postoji poslovica koja kaže: ‘Umiljato jagnje dve majke sisa’, pa Turci igraju mudro, pametno. S jedne strane, oni prodaju oružje Ukrajini, ali ne kao članica NATO-a, nego kao tipičan trgovac koji prodaje paradajz i neko drugo povrće na pijaci. Za njih u tome nema ničeg ličnog, oni na to gledaju kao na biznis. Drugo, posrednička uloga sugeriše da je Turska konačno shvatila da NATO-u nije baš potrebna, a da je NATO tu drži po tradiciji, jer nema mehanizme da je izbaci“, objašnjava Gušćin, stručnjak za Tursku.
Turska pamti svoju „veliku prošlost“ i ne želi da u međunarodnoj areni zauzme mesto Čehovljevog gledaoca negde u uglu sale, već aktivnog učesnika, te sada preuzima ulogu čak i veću od uloge regionalne sile, dodao je ekspert.
„Turske ima svuda, gde god da se okrenete, šta god da dodirnete.
Turska se pretvara u veliko gasno čvorište. Pregovori Rusije i SAD se vode u Turskoj, tamo su se ove nedelje sastali direktor CIA Vilijam Berns i
direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin. Vidimo da Turska postaje platforma za sve pregovore. Svuda se pominje. S druge strane, očito je da mi, i
Rusi i Srbi, nismo veliki zaljubljenici u Tursku, ali činjenice su činjenice. Turska stiče autoritet i kredibilitet. Uostalom, po čemu je ona gora od, recimo, Francuske? Sve se savršeno uklapa. Vidimo da su Putin i Erdogan izgradili odnose i toliko često razgovaraju da su možda još odavno i prešli na ‘ti’. Rusija zauzima takav stav, jer je i ovakva Turska bolja od neprijateljske Turske. Drugo, Turskoj je takođe dobro, jer kao što rekoh ona je ‘umiljato jagnje...’“, kaže Gušćin.
Turska jača svoju ulogu u međunarodnoj areni
Svaki kanal za razgovor između Moskve i Kijeva je izuzetno važan. Međutim, Ukrajina odbija pregovore sa Rusijom i postavlja nerealne uslove, dok je Kremlj saopštio da ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini može biti završena na dva načina – postizanjem ciljeva operacije ili postizanjem ciljeva mirovnim pregovorima. Dakle, Moskva je otvorena za pregovore sa Kijevom.
Na stav Turske u aktuelnoj krizi, kako navode turski mediji, utiče nekoliko parametara. Prvi od njih je zasigurno prijateljski odnos Turske sa Ukrajinom. Naime, Ankara i Kijev nemaju negativnu agendu, a njihovi politički, bezbednosni i ekonomski odnosi su prilično dobri.
Sa druge strane, tursku poziciju oblikuju odnosi sa Rusijom, koji su u nekoliko navrata bili u žestokoj krizi, ali nisu narušeni do tačke bez povratka. Ankara i Moskva imaju različe pozicije kada je reč o sukobima u Libiji, Siriji, Nagorno Karabahu i Ukrajini, ali česti kontakti ruskog predsednika Vladimira Putina sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom povezani su upravo sa željom Ankare da nastavi posredničke napore i opsežne trgovinske i ekonomske odnose Rusije i Turske. Ankara ima dogovor sa Rusijom o uspostavljanju gasnog čvorišta u Turskoj, najvećeg u Evropi, a takođe i prva je zemlja NATO-a koja je od Rusije kupila sisteme protivvazdušne odbrane S-400 zbog čega se našla u nemilosti SAD.
Kao odgovor na to SAD uvele su sankcije turskoj odbrambenoj industriji u decembru 2020. i izbacile Ankaru iz programa stelt borbenih aviona F-35, gde je bila proizvođač i kupac.
Osim toga,
teroristički napad u Istanbulu ponovo je otkrio ogroman ponor u odnosima Turske i Amerike koji teško da može da se premosti. Ankara je odbila da primi saučešće od Vašingtona, optužujući ga za ulogu u tom napadu.
Govoreći o perspektivi rusko-turskih i tursko-američkih odnosa, Gušćin predviđa da će odnosi Moskve i Ankare ostati na istom nivou kakvi su danas, dok će se odnosi Vašingtona i Ankare pogrošati, pošto „SAD, sa svojim ostarelim predsednikom, uopšte ne hvataju kako treba da se ponašaju u međunarodnoj areni“.
„Čak i sa malim državama treba razgovarati pristojno i s poštovanjem, a sa zemljom kao što je Turska moraćete da se držite u određenim granicama, okvirima. Amerikanci to ne shvataju. Oni će iznositi pretenzije prema Turskoj, a Turska će ih odbaciti, jer Turska zdravo rasuđuje. Ovaj izraz se obično pripisuje Čerčilu, ali se odnosi na sve zemlje sveta i on glasi: ‘Nema stalnih prijatelja i stalnih neprijatelja. Postoje samo stalni interesi’. Turska želi da brani svoje interese i želi da podseti ceo svet da je naslednica Osmanskog carstva, koje se protezalo od Beča do Južne Arabije i ona to radi prilično uspešno. Stoga su odnosi Rusije i Turske optimalni, dok će se odnosi SAD i Turske samo pogoršavati, ako Amerikanci ne promene ponašanje“, ocenjuje Gušćin.
Erdogan u predizbornoj kampanji
Težnje Ankare da ojačaju svoju posredničku ulogu i pre svega, ulogu u međunarodnoj areni, a takođe i politika koju Erdogan vodi povezani su i sa predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima u Turskoj, zakazanim za jun 2023. godine, kaže Gušćin.
„Nisam baš veliki pristalica i ljubitelj demokratije, jer u uslovima demokratije sva politika je predizborna i posleizborna. Po pravilu, svim demokratskim liderima predstojeći izbori zaslepljuju oči... Izbori, svakako, utiču na Erdoganovu politiku. On je veoma ambiciozan čovek i definitivno želi da ostane na vlasti. Sada, kako vidim, u predizbornoj trci pretegnulo je u njegovu korist... U svakom slučaju, mi ćemo gledati naše interese, Turci – svoje i moramo voditi računa da jedni drugima ne stajemo na žulj“, kaže Gušćin, dodajući da su odnosi Moskve i Ankare trenutno „savim normalni“ i da takvi treba da ostanu.
