00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Kako su sovjetski kosmonauti 1985. godine spasili Zemlju

© Sputnik / Aleksandr MoklecovVladimir Džanibekov i Viktor Savinih
Vladimir Džanibekov i Viktor Savinih - Sputnik Srbija, 1920, 13.11.2022
Pratite nas
U februaru 1985. godine pokvarila se sovjetska kosmička stanica „Saljut 7“. U tom momentu na njoj nije bilo kosmonauta, tako da niko nije mogao da upravlja njom. Ogromni kosmički aparat nekontrolisano i brzo se približavao zemlji, preteći da se sruši na neko naseljeno mesto na planeti.
U opasnosti su bili ljudski životi, ali i ugled sovjetske kosmonautike, zbog čega je doneta odluka da se na stanicu hitno upute dvojica najiskusnijih kosmonauta, kako bi rešili problem i sprečili strašnu katastrofu.

Kosmonauti kreću na opasan let

Prema zvaničnoj verziji, posada u čijem su sastavu bili Vladimir Džanibekov i Viktor Savinih trebalo je da na stanici „Saljut 7“ obavi planske tehničke eksperimente. U stvarnosti, stanicom se nije moglo upravljati zbog čega je postojala opasnost da se sruši na Zemlju velikom brzinom i da sravni neko naseljeno mesto. To bi bio nezapamćen incident u istoriji kosmonautike.
Američka stanica „Skajbel“ pretrpela je sličan kvar i pala na teritoriju Australije. Nije se smelo dopustiti da se tako nešto ponovi.
Vladimiru Džanibekovu je to bio već peti let, a Viktoru Savinihu drugi. Kandidate je predložio lično Aleksej Leonov. Složeni zadatak je podrazumevao let na brodu „Sojuz T-13“, spajanje sa stanicom i njen remont, kako bi se sprečila tragedija.

Najsloženiji let u svetskoj istoriji kosmonautike

Do danas se taj let smatra najsloženijim u istoriji kosmonautike. Kada su se kosmonauti prikačili, odmah su se latili popravljanja kvara. Sve je bilo u veoma lošem stanju. U potpunoj tami i na ogromnoj hladnoći Džanibekov i Savinih su pažljivo proveravali svaki blok, menjajući sve koji su bili neispravni. To su bili dugi sati teškog rada u neljudskim uslovima. Pored toga, bili su opterećeni ogromnom odgovornošću za hiljade ljudskih života koji su bili u opasnosti.
Do tog trenutka niko nikada nije radio ništa slično. Taj istorijski trenutak je ušao u udžbenike.
Internetom, inače, kruži anegdota o tom opasnom putovanju, za koju se ne zna da li je istinita. Kada je napetost dostigla vrhunac, Džanibekov je, navodno, iznenada iza svojih leđa začuo glas koji je izgovorio: „Zdravo, starci!“ Kosmonaut je odmah pomislio da je reč o halucinaciji, a kada se oprezno okrenuo prema Savinihu, video je da je i on prebledeo.
Ubrzo su, međutim, počeli histerično da se smeju, jer se ispostavilo da je reč o snimku iz sovjetskog filma „Belo sunce pustinje“ koji se čuo s video-rekordera koji se automatski uključio čim se obnovilo napajanje uređaja električnom energijom, usled otklanjanja kvara. Kasetu je u video-rekorderu ostavila prethodna posada.

Kazniti ili nagraditi

Kada su se heroji vratili na Zemlju, državno rukovodstvo je bilo u velikoj nedoumici kako da reaguje. Čitavih mesec dana većalo se da li da se Džanibekov i Savinih kazne ili da se nagrade. S jedne strane, izveli su veliki podvig, spasili su čovečanstvo, a s druge – narušili su praktično sve važeće instrukcije, često se oglušavajući o komande. Najzad je odlučeno: Viktor Savinih je dobio drugu Zvezdu heroja, a Vladimir Džanibekov je unapređen i postao je general-major avijacije.
Čovek na Mesecu - Sputnik Srbija, 1920, 11.10.2019
Prvi umetnik koji je „hodao“ svemirom: Leonov iza sebe ostavio neverovatne es-ef slike (foto)
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala