https://lat.sputnikportal.rs/20221113/kako-su-sovjetski-kosmonauti-1985-godine-spasili-zemlju-1145925284.html
Kako su sovjetski kosmonauti 1985. godine spasili Zemlju
Kako su sovjetski kosmonauti 1985. godine spasili Zemlju
Sputnik Srbija
U februaru 1985. godine pokvarila se sovjetska kosmička stanica „Saljut 7“. U tom momentu na njoj nije bilo kosmonauta, tako da niko nije mogao da upravlja njom... 13.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-13T14:55+0100
2022-11-13T14:55+0100
2022-11-13T14:55+0100
rusija
otvoreni kosmos
kosmonauti
svemirska stanica
aleksej leonov
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/0a/1145925136_0:0:3119:1754_1920x0_80_0_0_4fa06bf9b3a78b34a5c791fe666bb0ca.jpg
U opasnosti su bili ljudski životi, ali i ugled sovjetske kosmonautike, zbog čega je doneta odluka da se na stanicu hitno upute dvojica najiskusnijih kosmonauta, kako bi rešili problem i sprečili strašnu katastrofu.Kosmonauti kreću na opasan letPrema zvaničnoj verziji, posada u čijem su sastavu bili Vladimir Džanibekov i Viktor Savinih trebalo je da na stanici „Saljut 7“ obavi planske tehničke eksperimente. U stvarnosti, stanicom se nije moglo upravljati zbog čega je postojala opasnost da se sruši na Zemlju velikom brzinom i da sravni neko naseljeno mesto. To bi bio nezapamćen incident u istoriji kosmonautike.Američka stanica „Skajbel“ pretrpela je sličan kvar i pala na teritoriju Australije. Nije se smelo dopustiti da se tako nešto ponovi.Vladimiru Džanibekovu je to bio već peti let, a Viktoru Savinihu drugi. Kandidate je predložio lično Aleksej Leonov. Složeni zadatak je podrazumevao let na brodu „Sojuz T-13“, spajanje sa stanicom i njen remont, kako bi se sprečila tragedija.Najsloženiji let u svetskoj istoriji kosmonautikeDo danas se taj let smatra najsloženijim u istoriji kosmonautike. Kada su se kosmonauti prikačili, odmah su se latili popravljanja kvara. Sve je bilo u veoma lošem stanju. U potpunoj tami i na ogromnoj hladnoći Džanibekov i Savinih su pažljivo proveravali svaki blok, menjajući sve koji su bili neispravni. To su bili dugi sati teškog rada u neljudskim uslovima. Pored toga, bili su opterećeni ogromnom odgovornošću za hiljade ljudskih života koji su bili u opasnosti.Do tog trenutka niko nikada nije radio ništa slično. Taj istorijski trenutak je ušao u udžbenike.Internetom, inače, kruži anegdota o tom opasnom putovanju, za koju se ne zna da li je istinita. Kada je napetost dostigla vrhunac, Džanibekov je, navodno, iznenada iza svojih leđa začuo glas koji je izgovorio: „Zdravo, starci!“ Kosmonaut je odmah pomislio da je reč o halucinaciji, a kada se oprezno okrenuo prema Savinihu, video je da je i on prebledeo.Ubrzo su, međutim, počeli histerično da se smeju, jer se ispostavilo da je reč o snimku iz sovjetskog filma „Belo sunce pustinje“ koji se čuo s video-rekordera koji se automatski uključio čim se obnovilo napajanje uređaja električnom energijom, usled otklanjanja kvara. Kasetu je u video-rekorderu ostavila prethodna posada.Kazniti ili nagraditiKada su se heroji vratili na Zemlju, državno rukovodstvo je bilo u velikoj nedoumici kako da reaguje. Čitavih mesec dana većalo se da li da se Džanibekov i Savinih kazne ili da se nagrade. S jedne strane, izveli su veliki podvig, spasili su čovečanstvo, a s druge – narušili su praktično sve važeće instrukcije, često se oglušavajući o komande. Najzad je odlučeno: Viktor Savinih je dobio drugu Zvezdu heroja, a Vladimir Džanibekov je unapređen i postao je general-major avijacije.
https://lat.sputnikportal.rs/20191011/prvi-umetnik-koji-je-hodao-svemirom-leonov-iza-sebe-ostavio-neverovatne-es-ef-slike-foto-1121003636.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/0a/1145925136_0:0:2729:2047_1920x0_80_0_0_fd8794fdcf695e2988421e7e04310f89.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
otvoreni kosmos, kosmonauti, svemirska stanica, aleksej leonov
otvoreni kosmos, kosmonauti, svemirska stanica, aleksej leonov
Kako su sovjetski kosmonauti 1985. godine spasili Zemlju
U februaru 1985. godine pokvarila se sovjetska kosmička stanica „Saljut 7“. U tom momentu na njoj nije bilo kosmonauta, tako da niko nije mogao da upravlja njom. Ogromni kosmički aparat nekontrolisano i brzo se približavao zemlji, preteći da se sruši na neko naseljeno mesto na planeti.
U opasnosti su bili ljudski životi, ali i ugled sovjetske kosmonautike, zbog čega je doneta odluka da se na stanicu hitno upute dvojica najiskusnijih kosmonauta, kako bi rešili problem i sprečili strašnu katastrofu.
Kosmonauti kreću na opasan let
Prema zvaničnoj verziji, posada u čijem su sastavu bili Vladimir Džanibekov i Viktor Savinih trebalo je da na stanici „Saljut 7“ obavi planske tehničke eksperimente. U stvarnosti, stanicom se nije moglo upravljati zbog čega je postojala opasnost da se sruši na Zemlju velikom brzinom i da sravni neko naseljeno mesto. To bi bio nezapamćen incident u istoriji kosmonautike.
Američka stanica „Skajbel“ pretrpela je sličan kvar i pala na teritoriju Australije. Nije se smelo dopustiti da se tako nešto ponovi.
Vladimiru Džanibekovu je to bio već peti let, a Viktoru Savinihu drugi. Kandidate je predložio lično Aleksej Leonov. Složeni zadatak je podrazumevao let na brodu „Sojuz T-13“, spajanje sa stanicom i njen remont, kako bi se sprečila tragedija.
Najsloženiji let u svetskoj istoriji kosmonautike
Do danas se taj let smatra najsloženijim u istoriji kosmonautike. Kada su se kosmonauti prikačili, odmah su se latili popravljanja kvara. Sve je bilo u veoma lošem stanju. U potpunoj tami i na ogromnoj hladnoći Džanibekov i Savinih su pažljivo proveravali svaki blok, menjajući sve koji su bili neispravni. To su bili dugi sati teškog rada u neljudskim uslovima. Pored toga, bili su opterećeni ogromnom odgovornošću za hiljade ljudskih života koji su bili u opasnosti.
Do tog trenutka niko nikada nije radio ništa slično. Taj istorijski trenutak je ušao u udžbenike.
Internetom, inače, kruži anegdota o tom opasnom putovanju, za koju se ne zna da li je istinita. Kada je napetost dostigla vrhunac, Džanibekov je, navodno, iznenada iza svojih leđa začuo glas koji je izgovorio:
„Zdravo, starci!“ Kosmonaut je odmah pomislio da je reč o halucinaciji, a kada se oprezno okrenuo prema Savinihu, video je da je i on prebledeo.
Ubrzo su, međutim, počeli histerično da se smeju, jer se ispostavilo da je reč o snimku iz sovjetskog filma „Belo sunce pustinje“ koji se čuo s video-rekordera koji se automatski uključio čim se obnovilo napajanje uređaja električnom energijom, usled otklanjanja kvara. Kasetu je u video-rekorderu ostavila prethodna posada.
Kada su se heroji vratili na Zemlju, državno rukovodstvo je bilo u velikoj nedoumici kako da reaguje. Čitavih mesec dana većalo se da li da se Džanibekov i Savinih kazne ili da se nagrade. S jedne strane, izveli su veliki podvig, spasili su čovečanstvo, a s druge – narušili su praktično sve važeće instrukcije, često se oglušavajući o komande. Najzad je odlučeno: Viktor Savinih je dobio drugu Zvezdu heroja, a Vladimir Džanibekov je unapređen i postao je general-major avijacije.