Verovao je u postojanje vanzemaljaca i čitav život je pravio neverovatne crteže kosmonauta i udaljenih planeta.
Leonova je crtanje privuklo još kao dečaka, a pokušao je i da upiše slikarsku školu. Ali, siromašni mladić iz ruralne porodice nije imao dovoljno novca da bi se preselio u veliki grad.
Umesto toga, krenuo je na obuku za vojnog pilota, a završio je kao jedan od prvih kosmonauta Sovjetskog Saveza, zajedno sa Jurijem Gagarinom.
Leonov je 1965. godine postao prvi čovek koji je napustio svoju kapsulu dok se nalazila u Zemljinoj orbiti. Tada je izveo istorijski prvi hod po otvorenom svemiru, koji je trajao 12 minuta.
Deset godina kasnije, ovaj Sibirac ponovo je postao deo istorije, kada je postao komandant sovjetske posade tokom misije Sojuz-Apolo 1975. godine. Tada su prvi put ruski i američki moduli spojeni u svemiru.
Ali, Leonov nikada nije odustao od umetnosti. Olovku je uzimao čak i tokom svemirskih misija, kada je pravio skice onoga što je video kroz prozore na svom svemirskom brodu.
Naravno, većina ovih radova za temu ima svemir, a zasnovani su na ličnom iskustvu i fantazijama o ljudskim misijama na dalekim planetama. Leonov je verovao da je to budućnost ljudskog roda.
Njegovi uspesi u svemiru skrenuli su pažnju javnosti i na njegova umetnička dela. Samouki slikar postao je član Sovjetskog udruženja umetnika, dok su njegovi crteži ukrašavali poštanske marke.
Mnoge svoje radove donirao je slavnoj Tretjakovskoj galeriji u Moskvi. Njegove slike izložene su i u Rusiji i u inostranstvu, uključujući i Hjuston u SAD i Drezden u Nemačkoj.
Tokom svog burnog života, Leonov je sklopio mnogo neverovatnih prijateljstava. Poznavao je Pabla Pikasa i impresionirao je autora „Odiseje u svemiru“ Artura Klarka.
Jedan od svemirskih brodova u drugom delu njegove „Odiseje“ nazvao je upravo Aleksej Leonov.
Za razliku od nekih drugih kolega, Leonov nikada nije tvrdio da je sreo vanzemaljce, ali je rekao da je spreman da žrtvuje svoj život kako bi uspostavio kontakt sa vanzemaljcima.
„Ako imamo život ovde na Zemlji, zašto ga ne bi bilo i na drugim mestima? U kosmosu postoje milijarde galaksija!“, govorio je Leonov.
