https://lat.sputnikportal.rs/20221108/vocka-koja-donosi-dobru-zaradu-ali-na-nju-mora-da-se-saceka-srpski-agronom-otkriva-kako-se-uzgaja-1145826616.html
Voćka koja donosi dobru zaradu, ali na nju mora da se sačeka: Srpski agronom otkriva kako se uzgaja
Voćka koja donosi dobru zaradu, ali na nju mora da se sačeka: Srpski agronom otkriva kako se uzgaja
Sputnik Srbija
Kada je otišao u penziju, diplomirani agronom Vladan Ilić odlučio je da u svom rodnom selu Tvrdići kod Požege podigne zasade oraha. Orah donosi dobru zaradu... 08.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-08T20:53+0100
2022-11-08T20:53+0100
2022-11-08T20:53+0100
ekonomija
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
privreda i poljoprivreda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/08/1145825484_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_5321f2b0ff60c9341d53b2096155495a.jpg
Na površini od jednog hektara i 10 ari posadio je nekoliko sorti i selekcija, a ukupno njegova plantaža broji 110 stabala. Nijednog trenutka se nije pokajao, jer se ova odluka pokazala kao pun pogodak. Orah nije zahtevna voćka - dobro rađa, a otkupna cena je zadovoljavajuća.Investicija u orahe počinje da se isplaćuje u desetoj godini od sadnje, a već u petnaestoj prinosi bivaju sve veći, tako da je moguće zaraditi i deset hiljada evra po hektaru.„Imamo svoje stalne kupce, kvalitetan orah je uvek tražena roba. Ponekad u prodavnici vidim one crne, prebojene jezgre. Kod nas se to ne prodaje kupcima, samo kvalitetan primerak, odličnog izgleda i ukusa. Dugo godina je cena po kilogramu bila oko 900 dinara, kada nas je zadesila epidemija virusa korona, kupci su zbog teške situacije zatražili da malo spustimo, stoga je cena tada „pala“ na 700 dinara“, ističe Vladan.Ovaj agronom po struci, sve svoje znanje primenio je i na svojim zasadima stoga uspeh nije izostao. Kad se spoje znanje, trud i kreativnost rezultat je plantaža poput Vladanove.Godišnje se u Srbiji proizvede oko 20.000 tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bi imali više zasada. Međutim, poslednjih nekoliko godina raste interesovanje srpskih poljoprivrednika upravo za uzgoj ovog voća, jer ono može doneti visoku zaradu. Stručnjaci kažu da je vek eksplotacije ove biljke izuzetno dug i traje od 50 do 80 godina, pa se zato ne kaže uzalud da se orah sadi za potomke, jer od njihovih plodova mogu lepo da žive unuci i praunuci, prenosi Glas zapadne Srbije.
https://lat.sputnikportal.rs/20211129/koji-orasasti-plod-je-opasan-po-zdravlje-1132029548.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, srbija, srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda
ekonomija, srbija, srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda
Voćka koja donosi dobru zaradu, ali na nju mora da se sačeka: Srpski agronom otkriva kako se uzgaja
Kada je otišao u penziju, diplomirani agronom Vladan Ilić odlučio je da u svom rodnom selu Tvrdići kod Požege podigne zasade oraha. Orah donosi dobru zaradu, ali na nju mora da se čeka.
Na površini od jednog hektara i 10 ari posadio je nekoliko sorti i selekcija, a ukupno njegova plantaža broji 110 stabala. Nijednog trenutka se nije pokajao, jer se ova odluka pokazala kao pun pogodak. Orah nije zahtevna voćka - dobro rađa, a otkupna cena je zadovoljavajuća.
„Najbolje se pokazala sorta „rasna“, iako su mnogi favorizovali neke druge poput „šampiona“. „Rasna“ dobro rađa svake godine, pa čak i kad su loši vremenski uslovi uspe da iznese velike količine roda. Prinosi se kreću od 20 do oko 40 kilograma po stablu. Orah ne zahteva velika ulaganja, lako se održava. Mnogo je lakši za gajenje od lešnika, a zarada je približna. Nije potrebno mnogo radne snage, ne smeta mu mraz i otporan je na bolesti. Jedino što zarada mora malo da se sačeka, ne može baš sve i odmah“, rekao je Vladan.
Investicija u orahe počinje da se isplaćuje u desetoj godini od sadnje, a već u petnaestoj prinosi bivaju sve veći, tako da je moguće zaraditi i deset hiljada evra po hektaru.
„Imamo svoje stalne kupce, kvalitetan orah je uvek tražena roba. Ponekad u prodavnici vidim one crne, prebojene jezgre. Kod nas se to ne prodaje kupcima, samo kvalitetan primerak, odličnog izgleda i ukusa. Dugo godina je cena po kilogramu bila oko 900 dinara, kada nas je zadesila epidemija virusa korona, kupci su zbog teške situacije zatražili da malo spustimo, stoga je cena tada „pala“ na 700 dinara“, ističe Vladan.
Ovaj agronom po struci, sve svoje znanje primenio je i na svojim zasadima stoga uspeh nije izostao. Kad se spoje znanje, trud i kreativnost rezultat je plantaža poput Vladanove.
„Pre nego što sam podigao zasade konsultovao sam se sa svojim kolegama. Svako stablo je posađeno na rastojanju od deset metara, iskopao sam bunar, nabavio cisternu i obezbedio navodnjavanje kap po kap. Lastari su se brzo širili. Kad je u pitanju orah, osim tog zalivanja, potrebno je oko stabala i pokositi, ali travu nisam sklanjao nego sam je ostavljao što se pokazalo odličnim za zemljište. Kad dođe rod, orah se otrese specijalnom mašinom koja je prikačena na traktor i kasnije se kupi“, rekao je voćar iz sela Tvrdići kod Požege.
Godišnje se u Srbiji proizvede oko
20.000 tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bi imali više zasada. Međutim, poslednjih nekoliko godina raste interesovanje srpskih poljoprivrednika upravo za uzgoj ovog voća, jer ono može doneti
visoku zaradu. Stručnjaci kažu da je vek eksplotacije ove biljke izuzetno dug i traje od 50 do 80 godina, pa se zato ne kaže uzalud da se orah sadi za potomke, jer od njihovih plodova mogu lepo da žive unuci i praunuci,
prenosi Glas zapadne Srbije.
