Njuzvik: Pomoć SAD Ukrajini otvara tri alarmantna pitanja
© AP Photo / Carolyn Kaster
Pratite nas
Pomoć SAD Ukrajini, koja je bez presedana, pokreću tri alarmantna pitanja koja izazivaju ozbiljnu zabrinutost, smatra analitičarka Njuzvika Alisa Blejkmor. Prema njenom mišljenju, sredstva koja se izdvajaju za Ukrajinu, u velikoj meri premašuju sumu koju su za pomoć Kijevu namenile evropske zemlje.
Analitičarka ukazuje na to da predsednik SAD Džozef Bajden koristi pravo da šalje pomoć bez odobrenja Kongresa SAD, a mesto na koje se šalje novac američkih poreskih obveznika je država ogrezla u korupciji.
Pre desetak dana Ministarstvo odbrane SAD je objavilo da se Ukrajini šalje dodatna vojna pomoć, ovoga puta u vrednosti od 275 miliona dolara. Od avgusta 2021. godine to je već 24. paket pomoći, a ukupna suma koja je Kijevu poslata od stupanja Bajdena na dužnost predsednika premašila je 18 milijardi.
Alisa Blejkmor navodi da nekontrolisani tok finansijske pomoći Ukrajini izaziva ozbiljnu zabrinutost u tri aspekta.
Kao prvo, navodi autorka, kako je konstatovao Institut za svetsku ekonomiju iz Kila, novac američkih poreskih obveznika koji se izdvaja za Ukrajinu, u velikoj meri premašuje ukupnu sumu koju su se obavezale da za iste svrhe izdvoje evropske zemlje.
Amerika u poređenju s drugim zemljama ima veće finansijske mogućnosti, ali Vašington stalno obnavlja svoja obećanja o podršci Ukrajini, dok druge zemlje sada preispituju svoje finansijske obaveze.
„SAD u ovom trenutku izdvajaju gotovo dva puta više novca, nego sve zemlje i institucije Evropske unije zajedno. To je nedovoljan pokazatelj za velike evropske zemlje, posebno ako se ima u vidu da mnoga izdvajanja stižu u Ukrajinu s velikim zakašnjenjem“, navodi šef Odeljenja za praćenje pomoći Ukrajini s Kilskog instituta Kristof Trebeš.
Drugo, prema mišljenju autorke komentara, alarmantna je i aktivna primena predsedničkih ovlašćenja za dobijanje sredstava za pomoć namenjenu Ukrajini. Tim ovlašćenjima predsednik SAD se koristi za „reagovanje na nepredviđene vanredne okolnosti bez potrebe da prethodno podnosi molbu za dodatna ovlašćenja predviđena zakonom ili za budžetska izdvajanja“.
„Korišćenje mehanizma koji omogućava predsedniku da brzo prdaje sredstva i ukazuje pomoć bez odobrenja u Kongresu neverovatno se proširilo u Bajdenovoj administraciji i omogućava ukidanje jednog od elemenata sistema obuzdavanja i protivteže, koji daje finansijsku transparentnost“, navodi Blejkmorova.
Iako su razmere pomoći i korišćenje predsedničkih ovlašćenja u izdvajanju sredstava bez presedana, najveću zabrinutost, prema mišljenju autorke, izaziva reputacija Ukrajine kao korumpirane kvazidemokratije.
Političari i činovnici bi, kako piše autorka Njuzvika, želeli da američka javnost poveruje da su oni „podržavali dostojnu, slobodoljubivu vladu, ali mesto na koje ide novac poreskih obveznika je država ogrezla u korupciji“.
Prema oceni organizacije „Fridom haus“, koju finansira američka vlada, Ukrajina je „delimično slobodna“ država. „Fridom haus“ je zaključio da čak i posle 30 godina nezavisnosti Ukrajina ne može da se nazove stabilnom, održivom i zrelom demokratijom.
Organizacija je Ukrajinu kladifikovala kao „prelazni ili hibridni režim“, koji je dobio 39,29 od 100 poena, kada je reč o „indeksu demokratije“.
Ukrajina je prošle godine zauzela 122. mesto među 180 zemalja kada je reč o korupciji, prema izveštaju međunarodne nevladine organizacije „Transparensi internešenel“.
Autorka teksta zaključuje da je Ukrajini u suprotstavljanju Rusiji neophodna spoljna pomoć, ali da nije pitanje da li je Zapad dužan da podržava Kijev, nego da li je neophodna vrtoglava brzina s kojom se pomoć dostavlja i koja oduzima kontrolu nad novcem koji stiže u ruke korumpiranih ličnosti.
„Bez obzira na to što je pružanje pomoći neophodno, poreska odgovornost i administrativna transparentnost pred američkim poreskim obveznicima se ne smeju prenebregavati“, zaključuje Alisa Blejkmor.
