https://lat.sputnikportal.rs/20221105/sta-kriju-tamni-lavirinti-srpske-kulture-1145436139.html
Šta kriju tamni lavirinti srpske kulture
Šta kriju tamni lavirinti srpske kulture
Sputnik Srbija
Šta kriju tamni lavirinti srpske kulture
2022-11-05T19:45+0100
2022-11-05T19:45+0100
2022-11-05T19:45+0100
kultura
kultura
intervjui
književnost
gojko tešić
zabrana
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/01/1145435028_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_cb8c094b956379afa8c66ad2b3a35dae.jpg
I u tom smislu je objavljivanje dela Stanislava Krakova vrlo važan trenutak za srpsku kulturu, dodaje Tešić.Kao književni istoričar, profesor, urednik, Gojko Tešić se u svom radu izdvajao po – kako je svojevremeno i kazano u Zborniku koji je posvećen njegovom radu – „bezobalnoj radoznalosti za prevratničke ideje u književnosti i kulturi“, a sve u cilju borbe protiv zaborava. Još početkom devedesetih objavljena je njegova sada već čuvena „Utuljena baština“, antologija pripovedaka cenzurisanih i zaboravljenih pisaca poput Dragiše Vasića, Dragana Aleksića, Grigorija Božovića, Stanislava Krakova…U najtamnijim lavirintima srpske kultureZbog toga je priređivanje dela Stanislava Krakova (nagrada Sajma knjiga za izdavački poduhvat) zapravo svojevrsni nastavak rada na osvetljavanju književne vrednosti dela jednog od stvaralaca koji je iz ideoloških razloga izostavljen iz korpusa srpske književnosti između dva rata. Priređivač Tešić za Sputnjik objašnjava zbog čega smatra da je objavljivanje ovih dela važan trenutak za srpsku kulturu u najširem smislu reči.„Krakov je jedan od onih, ali ne i jedini, koji je bio u najtamnijim lavirintima srpske kulture, marginalizovan, zabranjen, proskribovan, grđen, nagrđivan isključivo iz ideoloških razloga. Niko se nije bavio njegovim književnim delom koje je itekako važno za moderne tokove srpske književnosti između dva rata. Njegov roman 'Krila' ulazi u antologijski deo naše književnosti, čak i po najstrožim kriterijumima“, objašnjava Gojko Tešić i odmah dodaje da se kao istraživač i književni istoričar nije bavio ideološkim aktivnostima rada ovog pisca.Na pitanje kako su autori poput Krakova za čiji se roman „Krila“ kaže da je u rangu „Dnevnika o Čarnojeviću“ jednostavno poništeni i da li se time prave rupe u kontinuitetu nacionalne književnosti, ovaj ugledni književni istoričar odgovara:Tamne mrlje srpske književnosti„Ne da smo napravili rupu, nego smo napravili provaliju i mislim da tih rupa u toj provaliji ima toliko da govore o jednoj vrsti intelektualne beslovesnosti i onih koji se tobože na odgovoran način bave istorijom književne baštine. Mnogi pisci poput Svetislava Stefanovića, Krakova, sa Dragišom Vasićem stvari stoje nešto bolje – ne postoje, o njima ne znamo ništa, osim što iz pamfleta Marka Ristića i nekih drugih znamo da su bili izdajnici, nedićevci, ljotićevci… Ja se nijednog trenutka nisam bavio njihovim ideološkim rehabilitacijama, to su činjenice koje mogu biti predmet preispitivanja, ali, budući da sam književni istoričar, bavio sam se isključivo onim što je deo njihovog stvaralačkog rada. Toliko tamnih mrlja ima u srpskoj književnosti da je to zastrašujuće. Plašim se da se te mrlje neće ispraviti baš zbog radikalizma koji je danas na sceni, ali i zbog toga što imamo sve manje ljudi koji sede po arhivima, bibliotekama kako bi prelistavali stare listove i časopise. Previše je prašine koja uništava ne samo tu građu nego i prašine koja uništava jednu kulturu.“O pionirskom radu na „Utuljenoj baštini“ kaže da je reč o po svemu neobičnom trenutku u njegovoj biografiji.Dragoceno, vredno i – nepostojeće„Nisam se ja iz ideoloških, nacionalnih i patriotskih razloga uključio u priču preispitivanja književne kulturne baštine, već isključivo iz književno-istorijskih razloga, profesionalnih. A uključio sam se zato što sam shvatio da toliko toga ima dragocenog, vrednog, a nepostojećeg za javnost. I onda sam krenuo da otkopavam sloj po sloj, kao arheolog. Tako sam došao do dragocenih podataka i građe za koju sam verovao i za koju i dalje verujem da je treba vratiti u živi kontekst, u maticu srpske kulture“, nedvosmislen je Tešić.Podsećajući ga da je posle objavljivanja antologije priča zabranjenih autora i sam shvatan kao neko ko po svaku cenu promoviše desne ideje, Tešića pitamo da li bi nešto slično moglo da se dogodi i sada, sa priređivanjem dela autora čiji jedan od naslova glasi „Plamen četništva“, budući da smo još osetljivi na neke reči.A da li će današnja ideologija odneti pobedu nad stvaralaštvom i duhom, kao u slučaju Stanislava Krakova i junaka „Utuljene baštine“, budući da se iz razloga ideologije i sada pokušava ukinuti cela jedna kultura – Gojko Tešić nema dilemu.Spaljivanje ruske kulture neće izvojevati bitku„Duboko sam uveren da ta ludačka histerija i strast protiv kulture ruskog naroda, protiv Dostojevskog, Bulgakova, Tolstoja, Pasternaka, Čajkovskog, Šostakoviča… neće izvojevati bitku. Bez obzira što u 21. veku prisustvujemo nečem što je Hitler učinio spaljivanjem knjiga. Ovo je svojevrsno spaljivanje kulture i čak radikalniji postupak od Hitlera. Skidati sa repertoara ruske opere, simfonije, balet, izbacivati iz programa najznačajnija imena svetske ne samo ruske književnosti, poništavati sve to znači poništavati i sopstvenu kulturu. Ako se to dogodi – onda je kraj sveta.“
https://lat.sputnikportal.rs/20221024/jedna-filmska-sudbina-ratnik-novinar-pisac---progutao-ga-ideoloski-mrak-1145041415.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220917/ima-seoba-smrti-nema-sto-je-rat-i-mir-za-ruse-druga-knjiga-seoba-je-za-srbe-1142864869.html
https://lat.sputnikportal.rs/20180531/dirigovani-haos-beograd-provincija--1115801193.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
gojko tešić, tamni lavirinti, srbija, kultura, gojko tešić, tamni lavirinti, srbija, kultura
gojko tešić, tamni lavirinti, srbija, kultura, gojko tešić, tamni lavirinti, srbija, kultura
Šta kriju tamni lavirinti srpske kulture
Živimo u vremenima gde je bitka između levog i desnog došla do tačke žestokih demonstracija mržnje, prezira, pa čak i intelektualnog nasilja, tako da će ono što se dešavalo u godinama posle drugog svetskog rata ispasti naivno u odnosu na ono kakve se danas bitke biju , kaže Gojko Tešić.
I u tom smislu je objavljivanje dela Stanislava Krakova vrlo važan trenutak za srpsku kulturu, dodaje Tešić.
Kao književni istoričar, profesor, urednik, Gojko Tešić se u svom radu izdvajao po – kako je svojevremeno i kazano u Zborniku koji je posvećen njegovom radu – „bezobalnoj radoznalosti za prevratničke ideje u književnosti i kulturi“, a sve u cilju borbe protiv zaborava. Još početkom devedesetih objavljena je njegova sada već čuvena „Utuljena baština“, antologija pripovedaka cenzurisanih i zaboravljenih pisaca poput Dragiše Vasića, Dragana Aleksića, Grigorija Božovića, Stanislava Krakova…
U najtamnijim lavirintima srpske kulture
Zbog toga je priređivanje dela Stanislava Krakova (nagrada Sajma knjiga za izdavački poduhvat) zapravo svojevrsni nastavak rada na osvetljavanju književne vrednosti dela jednog od stvaralaca koji je iz ideoloških razloga izostavljen iz korpusa srpske književnosti između dva rata. Priređivač Tešić za Sputnjik objašnjava zbog čega smatra da je objavljivanje ovih dela važan trenutak za srpsku kulturu u najširem smislu reči.
„Krakov je jedan od onih, ali ne i jedini, koji je bio u najtamnijim lavirintima srpske kulture, marginalizovan, zabranjen, proskribovan, grđen, nagrđivan isključivo iz ideoloških razloga. Niko se nije bavio njegovim književnim delom koje je itekako važno za moderne tokove srpske književnosti između dva rata. Njegov roman 'Krila' ulazi u antologijski deo naše književnosti, čak i po najstrožim kriterijumima“, objašnjava Gojko Tešić i odmah dodaje da se kao istraživač i književni istoričar nije bavio ideološkim aktivnostima rada ovog pisca.
„Nisam od onih koji će reći da Krakov nije imao krivice, naprotiv. Sa stanovišta revolucionarnog makijavelizma, on je itekako imao iza sebe dosta toga što se nataložilo, jer je bio jedan od najbližih saradnika kralja. Bio je u službi tog režima, često je putovao sa kraljem diljem zajedničke otadžbine. Takođe, proputovao je i Evropu i s tih putovanja ostavio je dragocene putopise koji takođe čine antologijski deo tog književnog žanra“, podseća Tešić.
Na pitanje kako su autori poput Krakova za čiji se roman „Krila“ kaže da je u rangu „Dnevnika o Čarnojeviću“ jednostavno poništeni i da li se time prave rupe u kontinuitetu nacionalne književnosti, ovaj ugledni književni istoričar odgovara:
Tamne mrlje srpske književnosti
„Ne da smo napravili rupu, nego smo napravili provaliju i mislim da tih rupa u toj provaliji ima toliko da govore o jednoj vrsti intelektualne beslovesnosti i onih koji se tobože na odgovoran način bave istorijom književne baštine. Mnogi pisci poput Svetislava Stefanovića, Krakova, sa Dragišom Vasićem stvari stoje nešto bolje – ne postoje, o njima ne znamo ništa, osim što iz pamfleta Marka Ristića i nekih drugih znamo da su bili izdajnici, nedićevci, ljotićevci… Ja se nijednog trenutka nisam bavio njihovim ideološkim rehabilitacijama, to su činjenice koje mogu biti predmet preispitivanja, ali, budući da sam književni istoričar, bavio sam se isključivo onim što je deo njihovog stvaralačkog rada. Toliko tamnih mrlja ima u srpskoj književnosti da je to zastrašujuće. Plašim se da se te mrlje neće ispraviti baš zbog radikalizma koji je danas na sceni, ali i zbog toga što imamo sve manje ljudi koji sede po arhivima, bibliotekama kako bi prelistavali stare listove i časopise. Previše je prašine koja uništava ne samo tu građu nego i prašine koja uništava jednu kulturu.“
O pionirskom radu na „Utuljenoj baštini“ kaže da je reč o po svemu neobičnom trenutku u njegovoj biografiji.
Dragoceno, vredno i – nepostojeće
„Nisam se ja iz ideoloških, nacionalnih i patriotskih razloga uključio u priču preispitivanja književne kulturne baštine, već isključivo iz književno-istorijskih razloga, profesionalnih. A uključio sam se zato što sam shvatio da toliko toga ima dragocenog, vrednog, a nepostojećeg za javnost. I onda sam krenuo da otkopavam sloj po sloj, kao arheolog. Tako sam došao do dragocenih podataka i građe za koju sam verovao i za koju i dalje verujem da je treba vratiti u živi kontekst, u maticu srpske kulture“, nedvosmislen je Tešić.
Podsećajući ga da je posle objavljivanja antologije priča zabranjenih autora i sam shvatan kao neko ko po svaku cenu promoviše desne ideje, Tešića pitamo da li bi nešto slično moglo da se dogodi i sada, sa priređivanjem dela autora čiji jedan od naslova glasi „Plamen četništva“, budući da smo još osetljivi na neke reči.
„To je, nažalost, tačno. Neko bi mogao napraviti konstrukciju da je to vaskrsavanje četništva i da je to apoteoza četničkom pokretu u toku drugog svetskog rata. A zapravo je to jedna lična priča o junacima sa kojima je i sam Krakov bio učesnik u Balkanskim ratovima. To je vreme prve decenije proteklog veka, ali oni čistunci revolucionarni bi mogli to povezati sa četnicima iz drugog svetskog rata i napraviti potpuno iskrivljenu sliku o tom delu za koje je Miloš Crnjanski ne bez razloga tvrdio da je jedan od najznačajnijih romana o vremenu Balkanskih ratova.“
A da li će današnja ideologija odneti pobedu nad stvaralaštvom i duhom, kao u slučaju Stanislava Krakova i junaka „Utuljene baštine“, budući da se iz razloga ideologije i sada pokušava ukinuti cela jedna kultura – Gojko Tešić nema dilemu.
Spaljivanje ruske kulture neće izvojevati bitku
„Duboko sam uveren da ta ludačka histerija i strast protiv kulture ruskog naroda, protiv Dostojevskog, Bulgakova, Tolstoja, Pasternaka, Čajkovskog, Šostakoviča… neće izvojevati bitku. Bez obzira što u 21. veku prisustvujemo nečem što je Hitler učinio spaljivanjem knjiga. Ovo je svojevrsno spaljivanje kulture i čak radikalniji postupak od Hitlera. Skidati sa repertoara ruske opere, simfonije, balet, izbacivati iz programa najznačajnija imena svetske ne samo ruske književnosti, poništavati sve to znači poništavati i sopstvenu kulturu. Ako se to dogodi – onda je kraj sveta.“
