https://lat.sputnikportal.rs/20221103/tako-je-u-berlinu-osmeh-na-porodicnoj-fotografiji-a-iza-vrata-ucene-i-pritisci-na-srbiju-1145572409.html
Tako je u Berlinu: Osmeh na porodičnoj fotografiji, a iza vrata ucene i pritisci na Srbiju
Tako je u Berlinu: Osmeh na porodičnoj fotografiji, a iza vrata ucene i pritisci na Srbiju
Sputnik Srbija
Nema sumnje da je i samit Berlinski proces bio još jedna od prilika da Evropska unija pritisne Srbiju da uskladi spoljnu politiku sa briselskom, odnosono da... 03.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-03T21:50+0100
2022-11-03T21:50+0100
2022-11-03T21:50+0100
svet
svet
svet – politika
srbija
berlinski proces
pritisci
antiruske sankcije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/03/1145538762_0:164:3070:1891_1920x0_80_0_0_9419bb77fd8675c326fa71b024aefd81.jpg
Nemački mediji su uoči današnjeg skupa u tom gradu ocenili da se Srbija nalazi u centru pažnje, ne samo zbog nerešenog pitanja Kosova, nego i zbog pritiska Brisela da kao zemlja-kandidat za članstvo u Evropskoj uniji uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU. To se, kako su konstatovali, odnosi na dva aspekta: usklađivanje viznog sistema i priključivanje sankcijama Rusiji.Pritisci će tek da jačajuPotvrdili su to više diplomatskim rečnikom i predstavnici nemačke i briselske administracije naglasivši da se od regiona očekuje da na tržištu nastupa zajedno, posebno kada je reč o energetici. U svetlu energetske i ukrajinske krize očekuje se da se region poveže infratsrukturno i smanje svoju zavisnost od Rusije, prvenstveno od ruskog gasa.Radičević ne sumnja da je osim tog javnog, bilo i pritiska iza zatvorenih vrata i dodaje da će u susret očekivanjima EU da Srbija uskoro uvede bar neke sankcije Rusiji taj pritisak itekako rasti.Zašto je prošlo glatkoUprkos nesaglasju Srbije i EU oko pitanja Kosova i sankcija Rusiji, Radičević objašnjava zašto je današnje potpisivanje ugovora o međusobnom priznavanju ličnih karata, kao i fakultetskih i stručnih diploma pet država Zapadnog Balkana privremenih institucija samouprave u Prištini prošlo glatko.„Ovi dokumenti se ne vezuju za sankcije Rusiji jer je s jedne strane vrlo važno da oživi Berlinski proces, da on ne znači samo još jednu porodičnu fotografiju, kako je to rekla Analena Berbok, nego da donese nešto konkretno. U tom smislu bilo bi suludo sada uslovljavati sporazum o međusobnom priznavanju diploma sa uvođenjem sankcija Rusiji. Prosto, Srbija na takav pritisak sasvim sigurno ne bi reagovala“, kaže naš sagovornik.Na pitanje, da li se u nekom trenutku može očekivati da ti pritisci prerastu u uslovljavanje za neke konkretne poslove, on podseća da rokovi do sada nisu pominjani, ali i da je nedavno tokom posete Srbiji predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala Beograd da što skorije svoju politiku usaglasi sa Brisleom.Kako to rade AmerikanciDa Zapad sve jače steže Srbiju bilo je jasno i tokom jučerašnje regionalne konferencije predstavnika privrednih komora i srpskih firmi sa privrednom misijom američke vlade u kojoj su bili predstavnici 27 kompanija."Kompanije vide Srbiju i Zapadni Balkan kao tržište mogućnosti ali usaglašavanje stavova sa politikom Evropske unije je svakako tema", istakao je otpravnik poslova ambasad SAD Džon Ginkel. Drugim rečima, prvo Kosovo i sankcije Rusiji, pa onda može dolazak američkih kompanija u Srbiju.Za razliku od viznog režima Srbije koji bi najdalje do kraja godine trebalo da bude usklađen sa onim u EU, kako joj ne bi stizali migranti koji u Srbiju iz pojedinih zemalja ulaze zahvaljujući našem bezviznom režimu, sa rokom za uvođenje sankcija Rusiji se nije licitiralo.Iako su premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić, više puta ponovili da Srbija neće uvoditi sankcije sve dok to bude mogla da izdrži i to ne bude ugrožavalo vitalne interese, EU ima drugačija očekivanja od nove vlade.I današnji samit Berlinskog procesa je, po oceni Radičevića, pokušaj nove nemačke vlade da zapravo preuzme kormilo tih evropskih integracija Zapadnog Balkana, shvatajući to kao svoj višestruki interes, od ekonomskog, do bezbednosnog.Iinteres pre standardaNaravno, uvek su se u Briselu, Berlinu, Parizu... rukovodili isključivo sopstvenim interesima.Kako drugačije shvatiti to što aktuelna nemačka ministarka spoljnih poslova Balkanu poručuje otklon od Rusije i Kine, dok nemački kancelar Olaf Šolc upravo ide u Peking.Berbokova već duže vreme insistira na intenziviranju zbližavanja zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, upozoravajući da tu ne bi trebalo omogućiti da se stvori prostor za povećanje uticaja Rusije i Kine. Nemački kancelar koji je danas pozdravio samit Berlinski proces, će, međutim, već sutra biti u zvaničnoj poseti Kini ne hajući za zabrinutost Zapada zbog, kako navode, kineske trgovinske prakse i kršenja ljudskih prava.Kina je najveći trgovinski partner Nemačke u proteklih šest godina, a vrednost te saradnje na kraju prošle godine je dostigla 245 milijardi evra. U proteklih 10 godina Kina je samo u kompanije u Nemačkoj investirala 200 milijardi dolara, bez kojih bi najjača evropska privreda bila u nezavidnoj situaciji.„Briga“ za BalkanTu se pitanje brige za zajedničke evropske vrednosti, međutim, ne postavlja. Kao što se nije postavljalo ni pitanje šta je domet brige za Zapadni Balkan.Od kako je 2014. na inicijativu Nemačke osnovan Berlinski proces sa ciljem da spoji države Zapadnog Balkana sa devet članica EU, Velikom Britanijom, institucijama Evropske unije, međunarodnim finansijskim organizacijama i regionalnim inicijativama za saradnju, njegov domet gotovo da nije bio veći od te porodične fotografije sa početka svakog skupa, kako je to primetila Berbok.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
berlinski proces pritisak na srbiju, evropski forumi pritisak da srbija uvede sankcije rusiji, nemačka srbija da deli vrednosti eu, američke kompanije u srbiji ali srbija da uvede sankcije rusiji, traže otklon regiona od rusije i kine nemački kancelar u poseti kini, zapadu presudan sopstveni interes, nikakav domet brige za balkan,
berlinski proces pritisak na srbiju, evropski forumi pritisak da srbija uvede sankcije rusiji, nemačka srbija da deli vrednosti eu, američke kompanije u srbiji ali srbija da uvede sankcije rusiji, traže otklon regiona od rusije i kine nemački kancelar u poseti kini, zapadu presudan sopstveni interes, nikakav domet brige za balkan,
Tako je u Berlinu: Osmeh na porodičnoj fotografiji, a iza vrata ucene i pritisci na Srbiju
Nema sumnje da je i samit Berlinski proces bio još jedna od prilika da Evropska unija pritisne Srbiju da uskladi spoljnu politiku sa briselskom, odnosono da uvede sankcije Rusiji. Sve jači pritisak na Srbiju će biti konstanta svih evropskih foruma na kojima ona učestvuje, ističe Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Berlina.
Nemački mediji su uoči današnjeg skupa u tom gradu ocenili da se Srbija nalazi u centru pažnje, ne samo zbog nerešenog pitanja Kosova, nego i zbog pritiska Brisela da kao zemlja-kandidat za članstvo u Evropskoj uniji uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU. To se, kako su konstatovali, odnosi na dva aspekta: usklađivanje viznog sistema i priključivanje sankcijama Rusiji.
Pritisci će tek da jačaju
Potvrdili su to više diplomatskim rečnikom i predstavnici nemačke i briselske administracije naglasivši da se od regiona očekuje da na tržištu nastupa zajedno, posebno kada je reč o energetici. U svetlu energetske i ukrajinske krize očekuje se da se region poveže infratsrukturno i smanje svoju zavisnost od Rusije, prvenstveno od ruskog gasa.
Radičević ne sumnja da je osim tog javnog, bilo i pritiska iza zatvorenih vrata i dodaje da će u susret očekivanjima EU da Srbija uskoro uvede bar neke sankcije Rusiji taj pritisak itekako rasti.
„Budući da nema izgleda da će se vojne operacije u Ukrajini brzo završiti, taj pritisak samo može da raste. Konkretno, ministarka diplotaije Nemačke Analena Berbok je iz redova zelenih koji su tvrdo na tom stavu da Srbija mora da pokaže jedinstvo sa njom ako želi u EU i da sa njom deli te stavove EU, zato što se to shvata kao borba za vrednosti EU“, kaže naš sagovornik.
Uprkos nesaglasju Srbije i EU oko pitanja Kosova i sankcija Rusiji, Radičević objašnjava zašto je današnje
potpisivanje ugovora o međusobnom priznavanju ličnih karata, kao i fakultetskih i stručnih diploma pet država Zapadnog Balkana privremenih institucija samouprave u Prištini prošlo glatko.
„Ovi dokumenti se ne vezuju za sankcije Rusiji jer je s jedne strane vrlo važno da oživi Berlinski proces, da on ne znači samo još jednu porodičnu fotografiju, kako je to rekla Analena Berbok, nego da donese nešto konkretno. U tom smislu bilo bi suludo sada uslovljavati sporazum o međusobnom priznavanju diploma sa uvođenjem sankcija Rusiji. Prosto, Srbija na takav pritisak sasvim sigurno ne bi reagovala“, kaže naš sagovornik.
Na pitanje, da li se u nekom trenutku može očekivati da ti pritisci prerastu u uslovljavanje za neke konkretne poslove, on podseća da rokovi do sada nisu pominjani, ali i da je nedavno tokom posete Srbiji predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala Beograd da što skorije svoju politiku usaglasi sa Brisleom.
Da Zapad sve jače steže Srbiju bilo je jasno i tokom jučerašnje regionalne konferencije predstavnika privrednih komora i srpskih firmi sa privrednom misijom američke vlade u kojoj su bili predstavnici 27 kompanija.
"Kompanije vide Srbiju i Zapadni Balkan kao tržište mogućnosti ali usaglašavanje stavova sa politikom Evropske unije je svakako tema", istakao je otpravnik poslova ambasad SAD Džon Ginkel. Drugim rečima, prvo Kosovo i sankcije Rusiji, pa onda može dolazak američkih kompanija u Srbiju.
Za razliku od viznog režima Srbije koji bi najdalje do kraja godine trebalo da bude usklađen sa onim u EU, kako joj ne bi stizali migranti koji u Srbiju iz pojedinih zemalja ulaze zahvaljujući našem bezviznom režimu, sa rokom za uvođenje sankcija Rusiji se nije licitiralo.
Iako su premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić, više puta ponovili da Srbija neće uvoditi sankcije sve dok to bude mogla da izdrži i to ne bude ugrožavalo vitalne interese, EU ima drugačija očekivanja od nove vlade.
I današnji samit Berlinskog procesa je, po oceni Radičevića, pokušaj nove nemačke vlade da zapravo preuzme kormilo tih evropskih integracija Zapadnog Balkana, shvatajući to kao svoj višestruki interes, od ekonomskog, do bezbednosnog.
Naravno, uvek su se u Briselu, Berlinu, Parizu... rukovodili isključivo sopstvenim interesima.
Kako drugačije shvatiti to što aktuelna
nemačka ministarka spoljnih poslova
Balkanu poručuje otklon od Rusije i Kine, dok
nemački kancelar Olaf Šolc upravo
ide u Peking.
Berbokova već duže vreme insistira na intenziviranju zbližavanja zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, upozoravajući da tu ne bi trebalo omogućiti da se stvori prostor za povećanje uticaja Rusije i Kine.
Nemački kancelar koji je danas pozdravio samit Berlinski proces, će, međutim, već sutra biti u zvaničnoj poseti Kini
ne hajući za zabrinutost Zapada zbog, kako navode, kineske trgovinske prakse i kršenja ljudskih prava.
Kina je najveći trgovinski partner Nemačke u proteklih šest godina, a vrednost te saradnje na kraju prošle godine je dostigla 245 milijardi evra. U proteklih 10 godina Kina je samo u kompanije u Nemačkoj investirala 200 milijardi dolara, bez kojih bi najjača evropska privreda bila u nezavidnoj situaciji.
Tu se pitanje brige za zajedničke evropske vrednosti, međutim, ne postavlja. Kao što se nije postavljalo ni pitanje šta je domet brige za Zapadni Balkan.
Od kako je 2014. na inicijativu Nemačke osnovan Berlinski proces sa ciljem da spoji države Zapadnog Balkana sa devet članica EU, Velikom Britanijom, institucijama Evropske unije, međunarodnim finansijskim organizacijama i regionalnim inicijativama za saradnju, njegov domet gotovo da nije bio veći od te porodične fotografije sa početka svakog skupa, kako je to primetila Berbok.
