https://lat.sputnikportal.rs/20221102/zagadjen-vazduh-za-godinu-dana-odneo-15000-zivota-u-srbiji-sta-nas-to-truje-1145516176.html
Zagađen vazduh za godinu dana odneo 15.000 života u Srbiji: Šta nas to truje?
Zagađen vazduh za godinu dana odneo 15.000 života u Srbiji: Šta nas to truje?
Sputnik Srbija
Tokom pandemije ljudi su se najviše plašili da će oboleti od kovida 19. A samo prve godine pandemije preminulo je više od 15 hiljada ljudi, ali ne od posledica... 02.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-02T21:10+0100
2022-11-02T21:10+0100
2022-11-02T21:10+0100
društvo
srbija – društvo
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112154/34/1121543453_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_848686e142cac6ee800e6c1037e2f6ab.jpg
Ovaj zvanični podatak u poređenju sa ukupnim brojem smrtnih slučajeva koji se dovode u vezu sa kovidom 19 daleko je frapantniji. Od početka pandemije do danas preminulo je 17.250 osoba.Zagađen vazduh, kao jedan od faktora koji potiče iz životne sredine, najviše utiče na zdravlje ljudi. Dokazano je da može da izazove bolesti pluća i krvnih sudova, kancer i druge zdravstvene probleme.U poslednjem godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha, koji objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine, stoji da većina gradova u Srbiji ima prekomerno zagađen vazduh. Najveću štetu zdravlju pravi tzv. čestično zagađenje, koje se prati tako što se meri koncentracija sitnih PM10 i PM2,5 čestica u vazduhu. Broj pored skraćenice PM označava veličinu čestice - PM10 je 10 mikrometara ili manje, PM2,5 je 2,5 mikrometra ili manje. Zbog toga što su ovako sitne, kada se udahnu, ove čestice kroz plućne alveole dospevaju direktno u krvotok i izazivaju štetu plućima i srcu, a mogu dovesti i do malignih oboljenja.Zašto su opasne PM čestice„Aerozagađenje je veoma značajno i uvek aktuelno pitanje, ali nas dodatno zabrinjava pred svaku grejnu sezonu. Uticaj aerozagađenja na zdravlje ljudi je neosporan, te su i lekari posebno zainteresovani za ovo pitanje“, izjavila je za portal „Žena“ prim. dr sc. med. Ana Stojanović, načelnik Odeljenja pulmologije u KBC „Bežanijska kosa“, specijalista interne medicine – pulmolog.Doktorka objašnjava da stepen zagađenja određuju suspendovane čestice u vazduhu kao što su azot-dioksid, sumpor-dioksid, ozon, čestice prašine, čađi, dim, otrovni gasovi iz fabričkih dimnjaka i motornih vozila.Ona ističe da istraživanja pokazuju vezu između izlaganja finim česticama aerozagađenja i prevremene smrti od kardiovaskularnih i plućnih bolesti.„Za pojedine kardiološke, respiratorne i neurološke bolesti aerozagađenje je značajan faktor rizika. Karcinom pluća primer je ovakvog oboljenja. PM2,5 čestice talože se u krvne sudove, izazivaju upalu i smanjenu elastičnost krvnih sudova, a posledice toga su infarkt i šlog. Svako povećanje ovih čestica za 10 mikrograma po metru kubnom vazduha povećava smrtnost od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma pluća za osam odsto“, objašnjava ona.Najosetljivije kategorije stanovništvaŠtetne čestice, navodi doktorka, predstavljaju i provocirajući faktor za bolesti poput astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa.„Posebno osetljivi na aerozagađenje su deca, starije osobe i trudnice kod kojih može doći do oštećenja ploda. Savet je zato da u danima kada je aerozagađenje izrazito visoko, osobe koje su u riziku ostanu kod kuće i nose zaštitne maske na otvorenom. Takođe, prostorije treba provertravati samo ujutru kada je vazduh najčistiji. Ishrana bogata antioksidansima može biti značajna u smanjenju štetnog delovanja čestica zagađivača vazduha“, objašnjava doktorka.Prema proceni Evropske agencije za zaštitu životne sredine iz 2020. godine broj prevremenih smrti usled aerozagađenja iznosio je u Srbiji 15.050.
https://lat.sputnikportal.rs/20221031/od-dobrog-do-opasnog-sta-znace-boje-i-brojevi-na-aplikacijama-koje-prikazuju-kvalitet-vazduha-1145393073.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221101/zasto-je-vazduh-zagadjen-u-13-gradova-u-srbiji--1145445035.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220406/milioni-ljudi-umiru-svake-godine-99-odsto-covecanstva-udise-nezdrav-vazduh--1136177130.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija – društvo, medicina
srbija – društvo, medicina
Zagađen vazduh za godinu dana odneo 15.000 života u Srbiji: Šta nas to truje?
Tokom pandemije ljudi su se najviše plašili da će oboleti od kovida 19. A samo prve godine pandemije preminulo je više od 15 hiljada ljudi, ali ne od posledica kovida - već od zagađenog vazduha!
Ovaj zvanični podatak u poređenju sa ukupnim brojem smrtnih slučajeva koji se dovode u vezu sa kovidom 19 daleko je frapantniji. Od početka pandemije
do danas preminulo je 17.250 osoba.
Zagađen vazduh, kao jedan od faktora koji potiče iz životne sredine, najviše utiče na zdravlje ljudi. Dokazano je da može da izazove bolesti pluća i krvnih sudova, kancer i druge zdravstvene probleme.
U poslednjem godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha, koji objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine, stoji da većina gradova u Srbiji ima prekomerno zagađen vazduh. Najveću štetu zdravlju pravi tzv. čestično zagađenje, koje se prati tako što se meri koncentracija sitnih PM10 i PM2,5 čestica u vazduhu. Broj pored skraćenice PM označava veličinu čestice - PM10 je 10 mikrometara ili manje, PM2,5 je 2,5 mikrometra ili manje. Zbog toga što su ovako sitne, kada se udahnu, ove čestice kroz plućne alveole dospevaju direktno u krvotok i izazivaju štetu plućima i srcu, a mogu dovesti i do malignih oboljenja.
Zašto su opasne PM čestice
„Aerozagađenje je veoma značajno i uvek aktuelno pitanje, ali nas dodatno zabrinjava pred svaku grejnu sezonu. Uticaj aerozagađenja na zdravlje ljudi je neosporan, te su i lekari posebno zainteresovani za ovo pitanje“,
izjavila je za portal „Žena“ prim. dr sc. med. Ana Stojanović, načelnik Odeljenja pulmologije u KBC „Bežanijska kosa“, specijalista interne medicine – pulmolog.
Doktorka objašnjava da stepen zagađenja određuju suspendovane čestice u vazduhu kao što su azot-dioksid, sumpor-dioksid, ozon, čestice prašine, čađi, dim, otrovni gasovi iz fabričkih dimnjaka i motornih vozila.
„Presudni uticaj na aerozagađenje imaju ljudska delatnost, sagorevanje fosilnih goriva, uglja i drva, erupcije vulkana i požari. Količina čestica manjih od 2,5 mikrometra po metru kubnom vazduha određuje stepen aerozagađenja. Vazduh bogat ovim česticama menja boju i dobija miris. Osim toga, čestice PM2,5 duže ostaju u vazduhu, i tako je povećana mogućnost da se udahnu. One prolaze kroz nos i grlo, i ulaze u krvotok“, kaže doktorka Stojanović.
Ona ističe da istraživanja pokazuju vezu između izlaganja finim česticama aerozagađenja i prevremene smrti od kardiovaskularnih i plućnih bolesti.
„Za pojedine kardiološke, respiratorne i neurološke bolesti aerozagađenje je značajan faktor rizika. Karcinom pluća primer je ovakvog oboljenja. PM2,5 čestice talože se u krvne sudove, izazivaju upalu i smanjenu elastičnost krvnih sudova, a posledice toga su infarkt i šlog. Svako povećanje ovih čestica za 10 mikrograma po metru kubnom vazduha povećava smrtnost od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma pluća za osam odsto“, objašnjava ona.
Najosetljivije kategorije stanovništva
Štetne čestice, navodi doktorka, predstavljaju i provocirajući faktor za bolesti poput astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa.
„Posebno osetljivi na aerozagađenje su deca, starije osobe i trudnice kod kojih može doći do oštećenja ploda. Savet je zato da u danima kada je aerozagađenje izrazito visoko, osobe koje su u riziku ostanu kod kuće i nose zaštitne maske na otvorenom. Takođe, prostorije treba provertravati samo ujutru kada je vazduh najčistiji. Ishrana bogata antioksidansima može biti značajna u smanjenju štetnog delovanja čestica zagađivača vazduha“, objašnjava doktorka.
Prema proceni Evropske agencije za zaštitu životne sredine iz 2020. godine broj prevremenih smrti usled aerozagađenja iznosio je u Srbiji 15.050.
