https://lat.sputnikportal.rs/20221102/sta-su-radili-zapadni-dronovi-u-crnom-moru--najmanje-dve-zemlje-ucestvovale-u-sabotazi-rusija-olivera-ikodinovic-1145502711.html
Šta su radili zapadni dronovi u Crnom moru – najmanje dve zemlje učestvovale u sabotaži
Šta su radili zapadni dronovi u Crnom moru – najmanje dve zemlje učestvovale u sabotaži
Sputnik Srbija
Garancijama Kijeva da neće koristiti humanitarni koridor za izvoz žita preko Crnog mora i ukrajinske luke za vođenje rata protiv Rusije ne može se verovati, jer... 02.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-02T22:22+0100
2022-11-02T22:22+0100
2024-04-29T15:57+0200
rusija
humanitarni koridor
rusija – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
velika britanija
sad
analize i mišljenja
sevastopolj
dronovi
teroristički napad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111005/48/1110054871_43:0:1556:851_1920x0_80_0_0_1b88911fc7dc1b19cb403ad8dd55cdc9.jpg
S druge strane, u terorističkom napadu ukrajinskih snaga na ratne brodove ruske Crnomorske flote u Sevastopolju i civilne brodove koji su učestvovali u obezbeđivanju „žitnog koridora“, uočen je i „zapadni trag“ – britanski i američki.Dobijanjem pismenih garancija od Kijeva Rusija nastavlja učešće u realizaciji sporazuma Crnomorska inicijativa, nakon što ga je prethodno suspendovala zbog terorističkog napada koji su krajem oktobra izvele ukrajinske snage na civilne i ratne brodove ruske Crnomorske flote u krimskom lučkom gradu Sevastopolju.Inicijativa za žito omogućila je da oko devet miliona tona žitarica i više od 390 brodova bezbedno napusti ukrajinske luke. Problem sa ovim sporazumom, koji su 22. jula u Istanbulu potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN, bio je i taj što Zapad i Ukrajina ranije nisu ispunjavali odredbe ovog sporazuma.Međutim, problem je što deo dogovora koji se odnosi na ukidanje ograničenja na izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetska tržišta nije poštovan, a još veći problem je i što hrana iz ukrajinskih luka uglavnom nije stizala u ruke onih kojima je bila namenjena. Umesto u „gladne“ afričke zemlje, najveći deo isporuka otišao je u bogate države Evropske unije, Veliku Britaniju, Izrael i druge, dok su najsiromašnije zemlje dobile tek 3-4 odsto tih količina.Osim toga što ukrajinska strana koristi crnomorski humanitarni koridor za vojne sabotaže i u vojne ciljeve, postoji i problem što se brodovi koji plove tim humaniratnim koridorom koriste i za pokušaje šverca, što je utvrđeno za više od 70 brodova.Takođe, postoji opasnost i da ti brodovi prevoze oružje za ukrajinsku vojsku. Problem je što je kontrolu brodova koji u Odesu ulaze navodno prazni, a zatim se vraćaju puni žitarica, teško temeljno sprovesti.Američki i britanski trag u terorističkom napadu na SevastopoljRusija je ranije suspendovala „ali ne i okončala“ svoje učešće u sporazumu nakon terorističkog napada na ruske brodove u krimskom lučkom gradu Sevastopolju, u kome je korišćeno jato dronova, kako podvodnih, tako i vazdušnih. Napad je uspešno odbijen, ali ti podvodni dronovi, dugi šest metara, nose oko 500 tona eksploziva, što znači da posle udara jednog takvog drona u brod ne bi ostalo ništa ni od žita ni od broda.Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije saopštio da je ponovno pristupanje Rusije sporazumu o žitu moguće nakon istrage o napadu na Sevastopolju i bezbednosnih garancija Ukrajine, dok Moskva ističe da postoje dokazi koji ukazuju na „zapadni trag“ u organizovanju i sprovođenju tog terorističkog napada.„O učešću zapadnih zemalja možemo suditi na osnovu činjenica predstavljenih u dokumentima ili iz nekih objektivnih kontrolnih podataka. Konkretno, trag o učešću SAD je lako uočiti, s obzirom na činjenicu da je u vreme napada na Sevastopoljski zaliv i Sredozemno more u basenu Crnog mora, američki izviđački dron ‘Global hok’ bio raspoređen u neposrednoj blizini ruske granice. Ovo je veoma moćan aparat... On je patrolirao duž teritorijalnih voda Ruske Federacije, u blizini Krima, što je indirektan znak da su SAD davale prikupljene obaveštajne podatke ukrajinskoj strani u cilju kordinisanog napada podvodnih i vazdušnih dronova na Sevastopoljski zaliv“, kaže Anpilogov.„Britanski trag“ je takođe lako uočljiv po programima koje je Velika Britanija sprovodila na teritoriji Ukrajine, naglasio je ekspert. Reč je o obuci snaga za specijalne operacije, uključujući pomorske snage za specijalne operacije i podmorničare.Tako su u planiranju terorističkog napada učestvovali britanski stručnjaci iz baze Očakov, iz Nikolajevske oblasti, a Britanija je Kijevu isporučila i dronove, dodao je ekspert.Rusko Ministarstvo odbrane je pronašlo i izvuklo na površinu olupine podvodnih bespilotnih aparata koje je kijevski režim koristio za napad na Sevastopolj, pod rukovodstvom predstavnika Velike Britanije, i utvrdilo da su dronovi bili opremljeni navigacionim modulima kanadske proizvodnje.Na osnovu rezultata analize informacija pročitanih iz memorije navigacionog prijemnika, utvrđeno je da je lansiranje bespilotnih aparata izvršeno sa obale u blizini grada Odese.Bespilotne letelice kretale su se duž bezbednosne zone „žitnog koridora“, nakon čega su promenile rutu u pravcu ruske brodske baze u Sevastopolju. Koordinate kretanja jednog od uređaja ukazuju na polaznu tačku u morskom području bezbednosne zone „žitnog koridora“ u Crnom moru. Jedan od dronova koji su napali Sevastopolj mogao je da bude lansiran sa civilnog broda koji je prevozio poljoprivredne proizvode iz luka Ukrajine, zaključili su u Ministarstvu odbrane.Zapad i Kijev žele rat na teritoriji RusijeRuski ekspert Andrej Kortunov podseća da London i Vašington ne priznaju svoje učešće u ovim operacijama. Prema njegovim rečima, u toku je hibridni rat, koji uključuje razne vrste sabotaža i terorističkih akcija.Cilj ovih akcija je bio da se borbena dejstva iz Ukrajine prebace na teritoriju Rusije, kaže Anpilogov.„Logika ovih akcija je potpuno ista kao i logika napada na Krimski most, kao i logika terorističkih napada na strujne dalekovode Kurske nuklearne elektrane i nedavnog incidenta sa eksplozijom helikoptera u Pskovskoj oblasti. Tome možemo dodati i politička ubistva, kao što je ubistvo Darije Dugine. Dakle, to su pokušaji da se rat prenese na teritoriju Ruske Federacije, koji se sprovode terorističkim metodama, pošto se ovde ne radi o diverzijama…“, kaže ekspert.Rok važenja crnomorskog „prehrambenog sporazuma“ ističe 19. novembra, ali on može biti produžen samo pod uslovom da se potpuno ispune svi raniji dogovori.Eksperti ističu da bez Rusije dogovor o žitu ne može da funkcioniše, pošto je Moskva ključni igrač koji obezbeđuje bezbednost tog humanitarnog koridora.U slučaju suspenzije ovog sporazuma ili povlačenja Moskve iz tog dogovora zbog nepoštovanja odredbi od strane Kijeva, Rusija će biti prinuđena da preduzme samostalne mere za kontrolisanje brodova koje bude propustio zajednički koordinacioni centar bez saglasnosti ruske strane i koji plove ka ukrajinskim lukama, dodaje Anpilogov.„Generalno, ima pravo i da blokira ukrajinske luke, jer u tom slučaju mogu koristiti te brodove i luke za isporuku vojnog tereta“, upozorava ekspert.
https://lat.sputnikportal.rs/20221031/putin-napad-ukrajine-na-crnomorsku-flotu--stvorio-pretnju-vojnim-i-civilnim-brodovima-1145400009.html
velika britanija
sad
sevastopolj
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
humanitarni koridor, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, velika britanija, sad, analize i mišljenja, sevastopolj, dronovi, teroristički napad, ukrajina
humanitarni koridor, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, velika britanija, sad, analize i mišljenja, sevastopolj, dronovi, teroristički napad, ukrajina
Šta su radili zapadni dronovi u Crnom moru – najmanje dve zemlje učestvovale u sabotaži
22:22 02.11.2022 (Osveženo: 15:57 29.04.2024) Garancijama Kijeva da neće koristiti humanitarni koridor za izvoz žita preko Crnog mora i ukrajinske luke za vođenje rata protiv Rusije ne može se verovati, jer Ukrajina ni ranije nije poštovala dogovore.
S druge strane, u terorističkom napadu ukrajinskih snaga na ratne brodove ruske Crnomorske flote u Sevastopolju i civilne brodove koji su učestvovali u obezbeđivanju „žitnog koridora“, uočen je i „zapadni trag“ – britanski i američki.
Dobijanjem pismenih garancija od Kijeva Rusija nastavlja učešće u realizaciji sporazuma Crnomorska inicijativa, nakon što ga je prethodno suspendovala zbog terorističkog napada koji su krajem oktobra izvele
ukrajinske snage na civilne i ratne brodove ruske Crnomorske flote u krimskom lučkom gradu Sevastopolju.
„Mnogo puta smo, tokom sukoba, videli da se Kijevu uvek daje šansa da održi svoja obećanja, ali praksa pokazuje da Kijev zaboravlja ta obećanja već sledećeg dana nakon što se mastilo na potpisanom dokumentu osuši. Mislim da će Rusija sada nastaviti učešće u žitnom sporazumu, pošto je Ruskoj Federaciji, pre svega, potrebno da se deblokira izvoz ruskog žita i mineralnih đubriva. Međutim, ako Kijev ili - bolje rečeno - kada Kijev ponovo prekrši svoje obaveze iz ovog sporazuma, onda će taj sporazum biti definitivno ugašen“, ocenjuje za Sputnjik ruski ekspert Aleksej Anpilogov.
Inicijativa za žito omogućila je da oko devet miliona tona žitarica i više od 390 brodova bezbedno napusti ukrajinske luke. Problem sa ovim sporazumom, koji su 22. jula u Istanbulu potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN, bio je i taj što Zapad i Ukrajina ranije nisu ispunjavali odredbe ovog sporazuma.
Međutim, problem je što deo dogovora koji se odnosi na ukidanje ograničenja na izvoz
ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetska tržišta nije poštovan, a još veći problem je i što
hrana iz ukrajinskih luka uglavnom nije stizala u ruke onih kojima je bila namenjena. Umesto u „gladne“ afričke zemlje, najveći deo isporuka otišao je u bogate države Evropske unije, Veliku Britaniju, Izrael i druge, dok su najsiromašnije zemlje dobile tek 3-4 odsto tih količina.
Osim toga što ukrajinska strana koristi crnomorski humanitarni koridor za vojne sabotaže i u vojne ciljeve, postoji i problem što se brodovi koji plove tim humaniratnim koridorom koriste i za pokušaje šverca, što je utvrđeno za više od 70 brodova.
Takođe, postoji opasnost i da ti brodovi prevoze oružje za ukrajinsku vojsku. Problem je što je kontrolu brodova koji u Odesu ulaze navodno prazni, a zatim se vraćaju puni žitarica, teško temeljno sprovesti.
Američki i britanski trag u terorističkom napadu na Sevastopolj
Rusija je ranije suspendovala „ali ne i okončala“ svoje učešće u sporazumu nakon terorističkog napada na ruske brodove u krimskom lučkom gradu Sevastopolju, u kome je korišćeno jato dronova, kako podvodnih, tako i vazdušnih. Napad je uspešno odbijen, ali ti podvodni dronovi, dugi šest metara, nose oko 500 tona eksploziva, što znači da posle udara jednog takvog drona u brod ne bi ostalo ništa ni od žita ni od broda.
Ruski predsednik
Vladimir Putin je ranije saopštio da je ponovno pristupanje Rusije sporazumu o žitu moguće nakon istrage o napadu na Sevastopolju i bezbednosnih garancija Ukrajine, dok
Moskva ističe da postoje dokazi koji ukazuju na „zapadni trag“ u organizovanju i sprovođenju tog terorističkog napada.
„O učešću zapadnih zemalja možemo suditi na osnovu činjenica predstavljenih u dokumentima ili iz nekih objektivnih kontrolnih podataka. Konkretno, trag o učešću SAD je lako uočiti, s obzirom na činjenicu da je u vreme napada na Sevastopoljski zaliv i Sredozemno more u basenu Crnog mora, američki izviđački dron ‘Global hok’ bio raspoređen u neposrednoj blizini ruske granice. Ovo je veoma moćan aparat... On je patrolirao duž teritorijalnih voda Ruske Federacije, u blizini Krima, što je indirektan znak da su SAD davale prikupljene obaveštajne podatke ukrajinskoj strani u cilju kordinisanog napada podvodnih i vazdušnih dronova na Sevastopoljski zaliv“, kaže Anpilogov.
„Britanski trag“ je takođe lako uočljiv po programima koje je Velika Britanija sprovodila na teritoriji Ukrajine, naglasio je ekspert. Reč je o obuci snaga za specijalne operacije, uključujući pomorske snage za specijalne operacije i podmorničare.
Tako su u planiranju terorističkog napada učestvovali britanski stručnjaci iz baze Očakov, iz Nikolajevske oblasti, a Britanija je Kijevu isporučila i dronove, dodao je ekspert.
„Velika Britanija nije krila da je London još krajem septembra isporučio Ukrajini podvodne dronove, pod zvaničnim obrazloženjem za deminiranje obale. Ali, generalno, to je bila potpuna laž... Dakle, najmanje dve strane - Velika Britanija i SAD - učestvovale su u ovoj operaciji“, kaže ekspert.
Rusko Ministarstvo odbrane je pronašlo i izvuklo na površinu olupine podvodnih bespilotnih aparata koje je kijevski režim koristio za napad na Sevastopolj, pod rukovodstvom predstavnika Velike Britanije, i utvrdilo da su dronovi bili opremljeni navigacionim modulima kanadske proizvodnje.
Na osnovu rezultata analize informacija pročitanih iz memorije navigacionog prijemnika, utvrđeno je da je lansiranje bespilotnih aparata izvršeno sa obale u blizini grada Odese.
Bespilotne letelice kretale su se duž bezbednosne zone „žitnog koridora“, nakon čega su promenile rutu u pravcu ruske brodske baze u Sevastopolju. Koordinate kretanja jednog od uređaja ukazuju na polaznu tačku u morskom području bezbednosne zone „žitnog koridora“ u Crnom moru. Jedan od dronova koji su napali Sevastopolj mogao je da bude lansiran sa civilnog broda koji je prevozio poljoprivredne proizvode iz luka Ukrajine, zaključili su u Ministarstvu odbrane.
Zapad i Kijev žele rat na teritoriji Rusije
Ruski ekspert Andrej Kortunov podseća da London i Vašington ne priznaju svoje učešće u ovim operacijama. Prema njegovim rečima, u toku je hibridni rat, koji uključuje razne vrste sabotaža i terorističkih akcija.
„Ovo nije jedini slučaj. Možemo da govorimo o eksplozijama gasovoda ‘Severni tok 1’ i ‘Severni tok 2’. Bilo je i drugih terorističkih napada, uključujući i one koji su počinjeni na teritoriji Ruske Federacije. Nažalost, to su zakoni ovog ‘žanra’“, kaže Kortunov.
Cilj ovih akcija je bio da se borbena dejstva iz Ukrajine prebace na teritoriju Rusije, kaže Anpilogov.
„Logika ovih akcija je potpuno ista kao i
logika napada na Krimski most, kao i logika terorističkih napada na strujne dalekovode Kurske nuklearne elektrane i nedavnog incidenta sa eksplozijom helikoptera u Pskovskoj oblasti. Tome možemo dodati i politička ubistva, kao što je
ubistvo Darije Dugine. Dakle, to su pokušaji da se rat prenese na teritoriju Ruske Federacije, koji se sprovode terorističkim metodama, pošto se ovde ne radi o diverzijama…“, kaže ekspert.
Rok važenja crnomorskog „prehrambenog sporazuma“ ističe 19. novembra, ali on može biti produžen samo pod uslovom da se potpuno ispune svi raniji dogovori.
Eksperti ističu da bez Rusije dogovor o žitu ne može da funkcioniše, pošto je Moskva ključni igrač koji obezbeđuje bezbednost tog humanitarnog koridora.
U slučaju suspenzije ovog sporazuma ili povlačenja Moskve iz tog dogovora zbog nepoštovanja odredbi od strane Kijeva, Rusija će biti prinuđena da preduzme samostalne mere za kontrolisanje brodova koje bude propustio zajednički koordinacioni centar bez saglasnosti ruske strane i koji plove ka ukrajinskim lukama, dodaje Anpilogov.
„Generalno, ima pravo i da blokira ukrajinske luke, jer u tom slučaju mogu koristiti te brodove i luke za isporuku vojnog tereta“, upozorava ekspert.
