https://lat.sputnikportal.rs/20221102/ambasador-bih-u-un-na-sednici-saveta-bezbednosti-optuzio-kristijana-smita-za-destabilizaciju-zemlje-1145531180.html
Ambasador BiH u UN na sednici Saveta bezbednosti optužio Kristijana Šmita za destabilizaciju zemlje
Ambasador BiH u UN na sednici Saveta bezbednosti optužio Kristijana Šmita za destabilizaciju zemlje
Sputnik Srbija
Ambasador BiH u UN Sven Alkalaj na sednici Saveta bezbednosti oštro je kritikovao takozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita, optuživši ga da je preduzeo... 02.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-02T22:49+0100
2022-11-02T22:49+0100
2022-11-02T22:54+0100
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/02/1145531372_0:0:658:370_1920x0_80_0_0_3f7d32614d4f0941fdc8fdd114917ff1.jpg
On je istakao da je Šmit u potpunosti uništio princip vladavine prava koji podrazumeva ravnopravnost svih pred zakonom, bez izuzetka.Alkalaj je naveo da je BiH ustavom utvrđena kao demokratska zemlja koja deluje pod vladavinom prava i slobodnim i demokratskim izborima, a da je Šmit taj princip prekršio nametanjem izmena izbornih pravila po završetku izbora.Prema njegovim rečima, Šmit je prevario sve birače u BiH, jer bi oni sigurno glasali drugačije da su bili upoznati sa novim izbornim pravilima.Alkalaj je naveo da je Šmit prevario sve aktere izbora, odnosno političke partije i nezavisne kandidate, koji bi ponudili drugačije izborne liste i izborni programi koji bi bili u skladu sa novim izbornim pravilima.Prema njegovom mišljenju, druga sporna stvar je to što je Šmit nametnuo ovakve izmene Izbornog zakona BiH čije se vrednovanje sprovodi kroz matematičku formulu i koeficijent za učešće u izbornom procesu.Treća sporna stvar za Alkalaja je to što je Šmit nametnuo amandmane na Ustav Federacije BiH koristeći dva različita popisa, jedan iz 1991. i drugi iz 2013. godine, navodeći da njegova odluka pokazuje nameru da u saradnji sa Hrvatskom obezbedi neograničeno učešće u vlasti za jednu političku stranku - HDZ koja je ogranak te političke stranke iz Hrvatske, prenosi RTRS.Prema njegovim rečima, četvrta sporna stvar odnosi se na činjenicu da je Šmit "sve ovo planirao i uradio u saradnji sa Hrvatskom, što je i sama Vlada te zemlje javno najavila, verovatno smatrajući sebe garantom Dejtonskog sporazuma, što svakako nije"."Ovim je visoki predstavnik izvršio, između ostalog, krivično delo propisano Krivičnim pravom BiH. Osim toga, visoki predstavnik je selektivno sprovodio presude Ustavnog suda BiH, odnosno nije sproveo jedinu koji se tiče suzbijanja diskriminacije i to onaj u predmetu "Komšić", čime je počinio još jedno krivično delo - nepoštovanje odluka Ustavnog suda BiH", smatra Alkalaj.On je ocenio da namera Šmita "da omogući pravednije izbore" njegovim odlukama nije realizovana, te da je na taj način uveo zbunjujuće elemente i otežao izvođenje izbornog procesa."Postalo je više nego očigledno da je uloga sadašnjeg visokog predstavnika da destabilizuje zemlju u korist jedne od susednih zemlja, kao i nekim od njegovih međunarodnih mentora, ali na štetu BiH i njenih građana. Koristim ovu priliku da naglasim da BiH podržava instituciju visokog predstavnika, u skladu sa mandatom datim Dejtonskim mirovnim sporazumom, ali da je aktivnost sadašnjeg vršioca dužnosti visokog predstavnika postala problem koji treba da bude rešen u najkraćem mogućem roku", istakao je Alkalaj.On je poručio da Šmit ne može vršiti protivustavne stvari ili raditi van datih ovlaštenja, što je nažalost sada slučaj.Podsetimo, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik naveo je u pismu koje je uputio predsedavajućem Saveta bezbednosti UN Haroldu Agjemanu da delegaciju koja će prisustvovati sastanku ovog tela svetske organizacije nije odobrila BiH niti su je ovlastile relevantne institucije nego je treba smatrati privatnom ekspedicijom samoizabranih članova.Dodik je istakao u pismu da nijedna osoba iz BiH, bez obzira na čin i funkcije, nema Ustavom predviđeno odobrenje da se obraća na bilo kakvom međunarodnom događaju.Vlada Republike Srpske poslala je 28. Izveštaj Savetu bezbednosti UN koji se odnosi na period maj-oktobar ove godine i u njemu izražava svoja viđenja o ključnim pitanjima i problemima sa kojima se suočava BiH, s ciljem razašnjavanja svojih stanovišta članovima Saveta bezbednosti i međunarodne zajednice.
https://lat.sputnikportal.rs/20221102/rusija-u-sb-un-zapad-pokusava-da-predstavi-republiku-srpsku-kao-izvor-problema-u-bih-video-1145528861.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221102/savet-bezbednosti-un-o-bih-produzen-mandat-misiji-eufora-video-1145527194.html
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih)
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih)
Ambasador BiH u UN na sednici Saveta bezbednosti optužio Kristijana Šmita za destabilizaciju zemlje
22:49 02.11.2022 (Osveženo: 22:54 02.11.2022) Ambasador BiH u UN Sven Alkalaj na sednici Saveta bezbednosti oštro je kritikovao takozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita, optuživši ga da je preduzeo radnje suprotne Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava BiH, dovodeći je u stanje destabilizacije.
On je istakao da je Šmit u potpunosti uništio princip vladavine prava koji podrazumeva ravnopravnost svih pred zakonom, bez izuzetka.
Alkalaj je naveo da je BiH ustavom utvrđena kao demokratska zemlja koja deluje pod vladavinom prava i slobodnim i demokratskim izborima, a da je Šmit taj princip prekršio nametanjem izmena izbornih pravila po završetku izbora.
Prema njegovim rečima, Šmit je prevario sve birače u BiH, jer bi oni sigurno glasali drugačije da su bili upoznati sa novim izbornim pravilima.
Alkalaj je naveo da je Šmit prevario sve aktere izbora, odnosno političke partije i nezavisne kandidate, koji bi ponudili drugačije izborne liste i izborni programi koji bi bili u skladu sa novim izbornim pravilima.
"Kako BiH može sprovesti svoj ustavni princip da je demokratska zemlja, ako se menjaju pravila izbora pravila izbora posle izbora? To nikako ne može, a visoki predstavnik je taj koji je to onemogućio, koji u svom radu nema pravo da radi bilo šta suprotno Ustavu BiH. Da li to znači da BiH i njeni građani nisu dovoljno dobri za potpunu demokratiju", upitao je Alkalaj.
Prema njegovom mišljenju, druga sporna stvar je to što je Šmit nametnuo ovakve izmene Izbornog zakona BiH čije se vrednovanje sprovodi kroz matematičku formulu i koeficijent za učešće u izbornom procesu.
"To znači da imate državljana BiH koji su etnička manjina u određenim delovima zemlje i koji imaju koeficijent od na primer 0,5, dok građani iste nacionalnosti u južnom delu BiH imaju koeficijent 1,5, što im daje veća prava i šanse u izbornom procesu. To je krajnji oblik etničke diskriminacije, koji je zabranjen aktima UN kao što su Konvencija o građanskim i političkim pravima i Evropska konvencija o ljudskim prava i osnovnim slobodama", dodao je Alkalaj.
Treća sporna stvar za Alkalaja je to što je Šmit nametnuo amandmane na Ustav Federacije BiH koristeći dva različita popisa, jedan iz 1991. i drugi iz 2013. godine, navodeći da njegova odluka pokazuje nameru da u saradnji sa Hrvatskom obezbedi neograničeno učešće u vlasti za jednu političku stranku - HDZ koja je ogranak te političke stranke iz Hrvatske,
prenosi RTRS.
"Ovim je visoki predstavnik sve građane BiH doveo u stanje potpune pravne nesigurnosti", naveo je Alkalaj.
Prema njegovim rečima, četvrta sporna stvar odnosi se na činjenicu da je Šmit "sve ovo planirao i uradio u saradnji sa Hrvatskom, što je i sama Vlada te zemlje javno najavila, verovatno smatrajući sebe garantom Dejtonskog sporazuma, što svakako nije".
"Ovim je visoki predstavnik izvršio, između ostalog, krivično delo propisano Krivičnim pravom BiH. Osim toga, visoki predstavnik je selektivno sprovodio presude Ustavnog suda BiH, odnosno nije sproveo jedinu koji se tiče suzbijanja diskriminacije i to onaj u predmetu "Komšić", čime je počinio još jedno krivično delo - nepoštovanje odluka Ustavnog suda BiH", smatra Alkalaj.
On je ocenio da namera Šmita "da omogući pravednije izbore" njegovim odlukama nije realizovana, te da je na taj način uveo zbunjujuće elemente i otežao izvođenje izbornog procesa.
"Postalo je više nego očigledno da je uloga sadašnjeg visokog predstavnika da destabilizuje zemlju u korist jedne od susednih zemlja, kao i nekim od njegovih međunarodnih mentora, ali na štetu BiH i njenih građana. Koristim ovu priliku da naglasim da BiH podržava instituciju visokog predstavnika, u skladu sa mandatom datim Dejtonskim mirovnim sporazumom, ali da je aktivnost sadašnjeg vršioca dužnosti visokog predstavnika postala problem koji treba da bude rešen u najkraćem mogućem roku", istakao je Alkalaj.
On je poručio da Šmit ne može vršiti protivustavne stvari ili raditi van datih ovlaštenja, što je nažalost sada slučaj.
Podsetimo, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik naveo je u pismu koje je uputio predsedavajućem Saveta bezbednosti UN Haroldu Agjemanu da delegaciju koja će prisustvovati sastanku ovog tela svetske organizacije nije odobrila BiH niti su je ovlastile relevantne institucije nego je treba smatrati privatnom ekspedicijom samoizabranih članova.
Dodik je istakao u pismu da nijedna osoba iz BiH, bez obzira na čin i funkcije, nema Ustavom predviđeno odobrenje da se obraća na bilo kakvom međunarodnom događaju.
Vlada Republike Srpske poslala je 28. Izveštaj Savetu bezbednosti UN koji se odnosi na period maj-oktobar ove godine i u njemu izražava svoja viđenja o ključnim pitanjima i problemima sa kojima se suočava BiH, s ciljem razašnjavanja svojih stanovišta članovima Saveta bezbednosti i međunarodne zajednice.
