https://lat.sputnikportal.rs/20221030/najstarija-mapa-zvezda-sakrivena-ispod-hriscanskog-rukopisa-foto-1145347911.html
Najstarija mapa zvezda sakrivena ispod hrišćanskog rukopisa /foto/
Najstarija mapa zvezda sakrivena ispod hrišćanskog rukopisa /foto/
Sputnik Srbija
Najraniju poznatu mapu zvezda koju je sačinio antički astronom Hiparh sa Rodosa uspeli su da otkriju arhivisti Muzeja Biblije skrivenu ispod starog hrišćanskog... 30.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-30T23:02+0100
2022-10-30T23:02+0100
2022-10-30T23:02+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
čas istorije
arheologija
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/1e/1145347565_0:274:1920:1354_1920x0_80_0_0_6ff5d8fddeacb5ec8cf76ae645619471.jpg
Kopija mape zvezda astronoma Hiparha sa Rodosa otkrivena je ispod rukopisa Jovana Lestvičnika, pisca čuvene rasprave napisane oko 600. godine nove ere, Lestvica, u kojoj se opisuje metod uznošenja duše ka Bogu kao uz neku lestvicu, stoji u saopštenju za medije koje je izdao Muzej Biblije.Tekstovi, koji su tokom srednjovekovnog perioda izbrisani da bi se stranice ponovo koristile, otkriveni su korišćenjem multispektralnih tehnologija snimanja. Do sada je ovaj tekst bio poznat samo kroz spise Klaudija Ptolomeja, drugog antičkog astronoma koji je sastavio sopstveni katalog skoro 400 godina nakon Hiparha.Rukopis je došao iz grčkog pravoslavnog manastira Svete Katarine na Sinajskom poluostrvu u Egiptu, ali većina od 146 njegovih listova sada je u vlasništvu Muzeja Biblije u Vašingtonu. Stranice sadrže Codex Climaci Rescriptus, zbirku sirijskih tekstova napisanih u 10. ili 11. veku. Ali kodeks je palimpsest: pergament koji je pisar ostrugao od starijeg teksta da bi se mogao ponovo koristiti. Ovaj Kodeks sadržao je astronomsku pesmu na starogrčkom i elemente komentara na pesmu. Fragmenti su najstariji poznati do danas i pobijaju široko rasprostranjeno uverenje da je Katalog zvezda Klaudija Ptolomeja samo „kopija“ Hiparhovog, jer su zapažanja četiri sazvežđa različita. Štaviše, Hiparhovi podaci su verifikovani do najbliže mere, što bi njegov katalog učinio mnogo tačnijim od Ptolemejevog, iako je sastavljen nekoliko vekova ranije, piše „Heritidž dejli“.Studija je objavljena u časopisu Istorija astronomije.
https://lat.sputnikportal.rs/20220803/1140635619.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, čas istorije, arheologija, magazin
nauka i tehnologija, čas istorije, arheologija, magazin
Najstarija mapa zvezda sakrivena ispod hrišćanskog rukopisa /foto/
Najraniju poznatu mapu zvezda koju je sačinio antički astronom Hiparh sa Rodosa uspeli su da otkriju arhivisti Muzeja Biblije skrivenu ispod starog hrišćanskog rukopisa.
Kopija mape zvezda astronoma Hiparha sa Rodosa otkrivena je ispod rukopisa Jovana Lestvičnika, pisca čuvene rasprave napisane oko 600. godine nove ere, Lestvica, u kojoj se opisuje metod uznošenja duše ka Bogu kao uz neku lestvicu, stoji u saopštenju za medije koje je izdao Muzej Biblije.
Tekstovi, koji su tokom srednjovekovnog perioda izbrisani da bi se stranice ponovo koristile, otkriveni su korišćenjem multispektralnih tehnologija snimanja. Do sada je ovaj tekst bio poznat samo kroz spise Klaudija Ptolomeja, drugog antičkog astronoma koji je sastavio sopstveni katalog skoro 400 godina nakon Hiparha.
Rukopis je došao iz grčkog pravoslavnog manastira Svete Katarine na Sinajskom poluostrvu u Egiptu, ali većina od 146 njegovih listova sada je u vlasništvu Muzeja Biblije u Vašingtonu. Stranice sadrže Codex Climaci Rescriptus, zbirku sirijskih tekstova napisanih u 10. ili 11. veku. Ali kodeks je palimpsest: pergament koji je pisar ostrugao od starijeg teksta da bi se mogao ponovo koristiti. Ovaj Kodeks sadržao je astronomsku pesmu na starogrčkom i elemente komentara na pesmu.
Fragmenti su najstariji poznati do danas i pobijaju široko rasprostranjeno uverenje da je Katalog zvezda Klaudija Ptolomeja samo
„kopija“ Hiparhovog, jer su zapažanja četiri sazvežđa različita. Štaviše, Hiparhovi podaci su verifikovani do najbliže mere, što bi njegov katalog učinio mnogo tačnijim od Ptolemejevog, iako je sastavljen nekoliko vekova ranije,
piše „Heritidž dejli“.
Studija je objavljena u časopisu
Istorija astronomije.
