https://lat.sputnikportal.rs/20221030/eu-se-vraca-srednjovekovnoj-praksi-anglosaksonaca---pirateriji-pljacki-i-prepadima-rusija-olivera-ikodinovic-1145164132.html
EU se vraća srednjovekovnoj praksi Anglosaksonaca - pirateriji, pljački i prepadima
EU se vraća srednjovekovnoj praksi Anglosaksonaca - pirateriji, pljački i prepadima
Sputnik Srbija
Spoljna politika EU se vraća srednjovekovnoj praksi Anglosaksonaca - pirateriji, pljački i prepadima. Međunarodno pravo je precrtano, uništavaju se tržišni temelji... 30.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-30T22:52+0100
2022-10-30T22:52+0100
2022-12-10T08:41+0100
rusija
rusija – politika
rusija – ekonomija
evropska unija (eu)
sad
analize i mišljenja
gvozdena zavesa
konfiskovanje
zapad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/03/1125249168_0:107:3263:1942_1920x0_80_0_0_c2b7249acdf5eb3694be2e2770f4dcba.jpg
Evropa, u jeku ekonomske krize koja potresa kontinent, može se odlučiti na eksproprijaciju ruske imovine ne samo da bi pružila finansijsku pomoć kijevskom režimu, već da bi veći deo kolača zadržala za sebe, dodaju ruski eksperti.„Mislim da je Evropa krenula na sve ili ništa po direktivi Vašingtona i prekida sve odnose sa Rusijom. To jest, za Vašington je veza Evrope sa Rusijom u poslednjih 30 godina toliko ozbiljna pretnja da je ponestalo strpljenja za to. I, generalno, pošto se svo blagostanje Evrope zasniva na jeftinim ruskim energentima, Evropa je postala konkurent SAD zbog čega je odlučeno da se sa Evropom završi kao sa globalnim konkurentom“, ocenjuje za Sputnjik ruski politikolog Pavel Šipilin.Da bi se to postiglo sva sredstva su dozvoljena, od provokacija do terorističkih napada na gasovode, što se već i dogodilo u slučaju „Severnog toka 1“ i „Severnog toka 2“, dodao je on.EU trenutno istražuje pravne formulacije koja bi omogućila državama članicama da raspolažu zamrznutom ruskom imovinom, odnosno konfiskaciju imovine ruskih građana i kompanija. Konkretno, premijer Poljske Mateuš Moravjecki predlaže da se oduzeta ruska sredstva koriste za podršku Ukrajini, dok šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da je cilj EU da konfiskuje rusku imovinu, ali da trenutno ne postoji pravni osnov za to.„Čini mi se da su to nepovezane stvari, jer je Ursula fon der Lajen apsolutno proamerički čovek, koji ne brani interese ni Evropljana, ni Nemaca, već Amerikanaca. Ona brine o američkim interesima. Prema tome, za nju je pogoršanje odnosa sa Rusijom upravo ono što je potrebno Amerikancima. Evropljanima to nije potrebno iz prostog razloga što su tokom proteklih 70 godina gradili svoje živote na osnovu saradnje sa Rusijom. U sovjetsko vreme to je bilo nedovoljno i malo, ali nakon raspada Sovjetskog Saveza ta saradnja je postala sveobuhvatna i obostrano korisna. Trenutno je ta saradnja prekinuta, pa će Evropa biti prebačena na skupe energente. Šta će biti s tim i koliko će se dugo navikivati na novi život za sada je teško reći. Što se tiče ovih potpuno novih pravila o kojima govore, jasno je da oni mogu da usvoje šta god žele. U novim uslovima za njih će biti to apsolutno logično, a za nas je to apsolutno neshvatljivo. Upravo je u tome srž konflikta“, objašnjava Šipilin.Pljačka evropskih pirataU Rusiji su krajnje negativno reagovali na izjave o potrebi konfiskovanja ruske imovine u inostranstvu. Senator Igor Morozov je moguću odluku o konfiskaciji ruske imovine nazvao „povratkom u srednji vek i precrtavavanjem međunarodnog prava“.Senator smatra da kijevski režim neće moći da izvuče stvarnu finansijske korist ako Evropska komisija odluči da zapleni imovinu koja pripada Rusiji. Tvrdeći da će rusku konfiskovanu imovinu Zapad iskoristiti za obnovu Ukrajine, Evropska komisija potvrđuje da će, kao i dogovor sa žitom, sve prisvojiti i opljačkati evropski pirati, precizirao je on.Kremlj je saopštio da je mnogo ruske imovine ukrao kolektivni Zapad, uključujući i zlatne i devizne rezerve, što je u suprotnosti sa međunarodnim pravom, a prema podacima ruskih vlasti 300 milijardi dolara ruskih zlatnih i deviznih rezervi zamrznuto je zbog sankcija. Blokirana je i druga imovina ruskih kompanija i organizacija koje su potpale pod sankcije Zapada zbog početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.Ne zna tačna vrednost ruske imovine blokirane u EU i zapadnim zemaljama, ali je kijevski režim izračunao da je u inostranstvu zamrznuto oko 500 milijardi dolara ruskog novca. Poznato je i da je samo u Belgiji zamrznuto više od 50,5 milijardi evra.Šipilin konstatuje da je sudeći po merama koje preduzima kolektivni Zapad „međunarodno pravo umrlo“.Krađa imovine Rusa ili države Rusije je generalno ‘casus belli’, odnosno razlog za rat, dodao je on. "Pošto je Rusija zdravomisleća država mi odlično razumemo da taj rat neće biti isti kao onaj što se vodio sredinom 20. veka. To bi mogao da bude poslednji dan Trećeg svetskog rata, koji bi označio uništenje čitavog čovečanstva. Stoga, mi pratimo taj neskriveni bezobrazluk i suzdržavamo emocije, jer ako bi emotivno reaguovali onda bi trebalo da lansiramo rakete, a to bi dovelo do uništenja čovečanstva. Rusija tome ne teži“, ističe Šipilin.Zapad je umesto Rusiju izolovao sebeKijevske vlasti očekuju da će imovina oduzeta Rusiji stići u ukrajinske ruke i traže 750 milijardi dolara za obnavljanje zemlje.Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je, komentarišući izjavu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da Zapad nije izdvojio ni centa za realizaciju plana brze obnove Ukrajine, ocenila da Kijev od Zapada dobija novac samo za uništenje Ukrajine, a da njegovi sponzori nisu zainteresovani za obnovu, već samo da podele „ostatke“ zemlje.Kijev navodi da je Ukrajina već zaplenila rusku imovinu u vrednosti od oko 765 miliona dolara, a da se rad na zapleni nastavlja i da je predloženo da se konfiskuje više od 900 aktiva koji pripadaju ruskoj državi.Prema računici Kilskog instituta za svetsku ekonomiju, od februara do oktobra ukrajinska vlada je dobila 93 milijarde evra od EU, SAD, Kanade, Velike Britanije i drugih zemalja, između ostalog, za kupovinu naoružanja i servisiranje ukrajinskih dugova, dok MMF procenjuje potrebu Ukrajine za spoljnim finansiranjem za 2023. na 3-4 milijarde dolara mesečno. Uzimajući u obzir negativne faktore za Ukrajinu ovaj iznos može porasti i do pet milijardi evra, ali Zelenski procenjuje da je potreba zemlje da pokrije budžetski deficit sledeće godine - 38 milijardi dolara.Eksperti zaključuju da EU, kao i druge zapadne zemlje, ne žuri da pruži ozbiljnu podršku Ukrajini, plašeći se pre svega za sopstvenu finansijsku i ekonomsku situaciju zbog zaoštravanja energetske krize.Eksproprijacija ruske imovine je ekstremna mera koja će dovesti do značajnog pada investicione privlačnosti EU, a istovremeno to podriva sveto pravo na privatnu svojinu i generalno dovodi u pitanje principe i strukturu savremenog ekonomskog svetskog poretka. Osim toga, nije baš jasno kako se takva eksproprijacija može formalizovati proceduralno, koji zakoni treba da se donesu da bi se legalizovala.Ako se usvoji odluka o zapleni ruske imovine, EU će preći „sve granice“ u nastojanju da se izvrši politički pritisak na Moskvu, ali tada će Evropljani automatski diskreditovati sopstvene vrednosti, uključujući nepovredivost privatne svojine.Govoreći o mogućem odgovoru Moskve na konfiskovanje ruske imovine, Šipilin kaže da Rusija neće započeti Treći svetski rat zbog ogromnog novca koji će joj, u tom slučaju, Evropa nelegalno oduzeti.„Tražićemo nova tržišta, a takođe gradićemo i uređivati našu privredu iza te ‘gvozdene zavese’ koju Zapad spušta između nas. Ali, svet je veliki i svet je otvoren. Već sada je jasno da nalazimo nova tržišta... Sada je Zapad izolovan, što i sam priznaje. Drugim rečima, Zapad nije uspeo da stavi pod oružje ostatak sveta u ratu protiv Rusije. Dakle, Zapad ostaje sam sa Zapadom. O tome je pričao i Silvio Berluskoni, a mnogi zapadni političari su bili iznenađeni kada su otkrili da ih svet na koji su računali ne podržava - ni Južna Amerika, ni Azija, ni Kina, ni Indija. Niko ne podržava želju Zapada da izoluje Rusiju! Ispostavilo se da je sam Zapad izolovan. Po mom mišljenju, to je jednom moralo da se dogodi tj. nikakvog međusobnog razumevanja, nikakvih zajedničkih projekata sa Zapadom ne treba da bude - sve je to iluzija“, zaključio je ekspert.
https://lat.sputnikportal.rs/20220715/blumberg-eu-drasticno-smanjuje-pomoc-ukrajini-zbog-ekonomske-krize-1139936051.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, rusija – ekonomija, evropska unija (eu), sad, analize i mišljenja, gvozdena zavesa, konfiskovanje, zapad
rusija – politika, rusija – ekonomija, evropska unija (eu), sad, analize i mišljenja, gvozdena zavesa, konfiskovanje, zapad
EU se vraća srednjovekovnoj praksi Anglosaksonaca - pirateriji, pljački i prepadima
22:52 30.10.2022 (Osveženo: 08:41 10.12.2022) Spoljna politika EU se vraća srednjovekovnoj praksi Anglosaksonaca - pirateriji, pljački i prepadima. Međunarodno pravo je precrtano, uništavaju se tržišni temelji globalne ekonomije, izjavio je senator Saveta Federacije RF Igor Morozov, komentarišući nameru Evropske unije da konfiskuje trenutno zamrznutu rusku imovinu.
Evropa, u jeku ekonomske krize koja potresa kontinent, može se odlučiti na eksproprijaciju ruske imovine ne samo da bi pružila finansijsku pomoć kijevskom režimu, već da bi veći deo kolača zadržala za sebe, dodaju ruski eksperti.
„Mislim da je Evropa krenula na sve ili ništa po direktivi Vašingtona i prekida sve odnose sa Rusijom. To jest, za Vašington je veza Evrope sa Rusijom u poslednjih 30 godina toliko ozbiljna pretnja da je ponestalo strpljenja za to. I, generalno, pošto se svo blagostanje Evrope zasniva na jeftinim ruskim energentima, Evropa je postala konkurent SAD zbog čega je odlučeno da se sa Evropom završi kao sa globalnim konkurentom“, ocenjuje za Sputnjik ruski politikolog Pavel Šipilin.
Da bi se to postiglo sva sredstva su dozvoljena, od provokacija do terorističkih napada na gasovode, što se već i dogodilo u slučaju „Severnog toka 1“ i „Severnog toka 2“, dodao je on.
„SAD žele da razbucaju sve i sva pravila koja su bila na snazi poslednjih 30 do 50 godina. Maske su bačene. Evropa nije Zapad, a Zapad ponovo želi da se vrati u stanje hladnog i, rekao bih, ledenog rata sa Rusijom. Ne želi da vodi rat u vrućoj fazi, ali je namera Amerikanaca da pokida sve veze između zapadne Evrope i Rusije i, po svemu sudeći, to će i postići, makar u narednom periodu, a kako će dalje biti to je teško proceniti“, kaže Šipilin.
EU trenutno istražuje pravne formulacije koja bi omogućila državama članicama da raspolažu zamrznutom ruskom imovinom, odnosno konfiskaciju imovine ruskih građana i kompanija. Konkretno,
premijer Poljske Mateuš Moravjecki predlaže da se oduzeta ruska sredstva koriste za podršku Ukrajini, dok
šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da je cilj EU da konfiskuje rusku imovinu, ali da trenutno ne postoji pravni osnov za to.
„Čini mi se da su to nepovezane stvari, jer je Ursula fon der Lajen apsolutno proamerički čovek, koji ne brani interese ni Evropljana, ni Nemaca, već Amerikanaca. Ona brine o američkim interesima. Prema tome, za nju je pogoršanje odnosa sa Rusijom upravo ono što je potrebno Amerikancima. Evropljanima to nije potrebno iz prostog razloga što su tokom proteklih 70 godina gradili svoje živote na osnovu saradnje sa Rusijom. U sovjetsko vreme to je bilo nedovoljno i malo, ali nakon raspada Sovjetskog Saveza ta saradnja je postala sveobuhvatna i obostrano korisna. Trenutno je ta saradnja prekinuta, pa će Evropa biti prebačena na skupe energente. Šta će biti s tim i koliko će se dugo navikivati na novi život za sada je teško reći. Što se tiče ovih potpuno novih pravila o kojima govore, jasno je da oni mogu da usvoje šta god žele. U novim uslovima za njih će biti to apsolutno logično, a za nas je to apsolutno neshvatljivo. Upravo je u tome srž konflikta“, objašnjava Šipilin.
U Rusiji su krajnje negativno reagovali na izjave o potrebi konfiskovanja ruske imovine u inostranstvu. Senator Igor Morozov je moguću odluku o konfiskaciji ruske imovine nazvao „povratkom u srednji vek i precrtavavanjem međunarodnog prava“.
Senator smatra da kijevski režim neće moći da izvuče stvarnu finansijske korist ako Evropska komisija odluči da zapleni imovinu koja pripada Rusiji. Tvrdeći da će rusku konfiskovanu imovinu Zapad iskoristiti za obnovu Ukrajine, Evropska komisija potvrđuje da će, kao i dogovor sa žitom, sve prisvojiti i opljačkati evropski pirati, precizirao je on.
Kremlj je saopštio da je mnogo ruske imovine ukrao kolektivni Zapad, uključujući i zlatne i devizne rezerve, što je u suprotnosti sa međunarodnim pravom, a prema podacima ruskih vlasti
300 milijardi dolara ruskih zlatnih i deviznih rezervi zamrznuto je zbog sankcija. Blokirana je i druga imovina ruskih kompanija i organizacija koje su potpale pod sankcije Zapada zbog početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Ne zna tačna vrednost ruske imovine blokirane u EU i zapadnim zemaljama, ali je kijevski režim izračunao da je u inostranstvu zamrznuto oko 500 milijardi dolara ruskog novca. Poznato je i da je samo u Belgiji zamrznuto više od 50,5 milijardi evra.
Šipilin konstatuje da je sudeći po merama koje preduzima kolektivni Zapad „međunarodno pravo umrlo“.
„Činjenica je da danas nema prava, niti se pravila poštuju. Kada se država nalazi u stanju rata, a mi se tome približavamo, onda se ruši svo međunarodno pravo - pasoške kontrole prestaju da funkcionišu, zatvaraju se diplomatska predstavništva i slično. Dakle, ceo poredak na koji smo navikli u mirnodopskim uslovima prestaje da postoji. Dakle, tih nekoliko stotina milijardi koje pominju je potrebno oteti i u doglednoj budućnosti ne obnavljati odnose", kaže ekspert.
Krađa imovine Rusa ili države Rusije je generalno ‘casus belli’, odnosno razlog za rat, dodao je on.
"Pošto je Rusija zdravomisleća država mi odlično razumemo da taj rat neće biti isti kao onaj što se vodio sredinom 20. veka. To bi mogao da bude poslednji dan Trećeg svetskog rata, koji bi označio uništenje čitavog čovečanstva. Stoga, mi pratimo taj neskriveni bezobrazluk i suzdržavamo emocije, jer ako bi emotivno reaguovali onda bi trebalo da lansiramo rakete, a to bi dovelo do uništenja čovečanstva. Rusija tome ne teži“, ističe Šipilin.
Zapad je umesto Rusiju izolovao sebe
Kijevske vlasti očekuju da će imovina oduzeta Rusiji stići u ukrajinske ruke i traže 750 milijardi dolara za obnavljanje zemlje.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je, komentarišući izjavu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da
Zapad nije izdvojio ni centa za realizaciju plana brze obnove Ukrajine, ocenila da Kijev od Zapada dobija novac samo za uništenje Ukrajine, a da njegovi sponzori nisu zainteresovani za obnovu, već samo da podele „ostatke“ zemlje.
Kijev navodi da je Ukrajina već zaplenila rusku imovinu u vrednosti od oko 765 miliona dolara, a da se rad na zapleni nastavlja i da je predloženo da se konfiskuje više od 900 aktiva koji pripadaju ruskoj državi.
Prema računici Kilskog instituta za svetsku ekonomiju, od februara do oktobra ukrajinska vlada je dobila 93 milijarde evra od EU, SAD, Kanade, Velike Britanije i drugih zemalja, između ostalog, za kupovinu naoružanja i servisiranje ukrajinskih dugova, dok MMF procenjuje potrebu Ukrajine za spoljnim finansiranjem za 2023. na 3-4 milijarde dolara mesečno. Uzimajući u obzir negativne faktore za Ukrajinu ovaj iznos može porasti i do pet milijardi evra, ali Zelenski procenjuje da je potreba zemlje da pokrije budžetski deficit sledeće godine - 38 milijardi dolara.
Eksperti zaključuju da EU, kao i druge zapadne zemlje, ne žuri da pruži ozbiljnu podršku Ukrajini, plašeći se pre svega za sopstvenu finansijsku i ekonomsku situaciju zbog zaoštravanja energetske krize.
Eksproprijacija ruske imovine je ekstremna mera koja će dovesti do značajnog pada investicione privlačnosti EU, a istovremeno to podriva sveto pravo na privatnu svojinu i generalno dovodi u pitanje principe i strukturu savremenog ekonomskog svetskog poretka. Osim toga, nije baš jasno kako se takva eksproprijacija može formalizovati proceduralno, koji zakoni treba da se donesu da bi se legalizovala.
Ako se usvoji odluka o zapleni ruske imovine, EU će preći „sve granice“ u nastojanju da se izvrši politički pritisak na Moskvu, ali tada će Evropljani automatski diskreditovati sopstvene vrednosti, uključujući nepovredivost privatne svojine.
Govoreći o mogućem odgovoru Moskve na konfiskovanje ruske imovine, Šipilin kaže da Rusija neće započeti Treći svetski rat zbog ogromnog novca koji će joj, u tom slučaju, Evropa nelegalno oduzeti.
„Tražićemo nova tržišta, a takođe gradićemo i uređivati našu privredu iza te ‘gvozdene zavese’ koju Zapad spušta između nas. Ali, svet je veliki i svet je otvoren. Već sada je jasno da nalazimo nova tržišta... Sada je Zapad izolovan, što i sam priznaje. Drugim rečima, Zapad nije uspeo da stavi pod oružje ostatak sveta u ratu protiv Rusije. Dakle, Zapad ostaje sam sa Zapadom. O tome je pričao i Silvio Berluskoni, a mnogi zapadni političari su bili iznenađeni kada su otkrili da ih svet na koji su računali ne podržava - ni Južna Amerika, ni Azija, ni Kina, ni Indija. Niko ne podržava želju Zapada da izoluje Rusiju! Ispostavilo se da je sam Zapad izolovan. Po mom mišljenju, to je jednom moralo da se dogodi tj. nikakvog međusobnog razumevanja, nikakvih zajedničkih projekata sa Zapadom ne treba da bude - sve je to iluzija“, zaključio je ekspert.
