https://lat.sputnikportal.rs/20221027/kako-je-ana-brnabic-rasprsila-nade-zapadnih-vojnika-da-ce-nova-vlada-okrenuti-ledja-rusiji-1145228025.html
Kako je Ana Brnabić raspršila nade zapadnih „vojnika“ da će nova vlada okrenuti leđa Rusiji
Kako je Ana Brnabić raspršila nade zapadnih „vojnika“ da će nova vlada okrenuti leđa Rusiji
Sputnik Srbija
Poruka predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da će država nastaviti istim putem i da neće uvoditi sankcije Rusiji, bio je sasvim jasan odgovor na unutrašnju... 27.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-27T21:04+0200
2022-10-27T21:04+0200
2023-04-11T12:55+0200
srbija
srbija
srbija – politika
antiruske sankcije
kosovo i metohija (kim)
zapad
politički pritisak
vlada srbije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/19/1145145729_188:537:2874:2048_1920x0_80_0_0_27cb13001a5cebe56e692b9f74c414f9.jpg
Ana Brnabić izjavila je da će njen novi kabinet nastaviti da se bori da ne uvodi sankcije Rusiji jer je to principijelna politika koju vodi."Ostajem pri našem stavu, sankcije Rusiji nisu u najboljem nacionalnom interesu Srbije, takođe, nisu nešto što naš narod podržava, jer je bio predmet sankcija i znamo koliko ljudi trpe", rekla je premijerka.Time je direktno odgovorila prigovorima da Srbija treba da preispita svoj stav o neuvođenju sankcija Rusiji, koji su dolazili sa raznih strana, od pojedinih opozicionih političara, nekih medija, analitičara, pa čak i iz redova prošle vlade.Diplomata u penziji, Zoran Milivojević smatra da su takvi glasovi bili u funkciji pritiska sa Zapada.Pitanje sankcija Rusiji je postalo jedno od prioritetnih pitanja u odnosima Zapada prema trećim zemljama, pa i nama, kaže on, ističući da se na Srbiju vrši pritisak po dna osnova. Generalno, Zapad pokušava da proširi krug zemalja koje će uvesti sankcije Rusiji u čemu ne uspeva mesecima, praktično od samog početka.Deo mozaika pritiska ZapadaTaj pritisak na Srbiju , po njegovoj oceni, raste i dobija na dinamici u meri u kojoj raste i nervoza na Zapadu pošto se stvari u Ukrajini ne odvijaju na način koji bi odgovarao geostrateškim interesima Zapada.On objašnjava da stav Srbije ima dva osnova. Jedan je političko-pravni, institucionalni, a to je zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost na koji se poziva i predsednik Srbije. I to je, kako dodaje, potpuno jasno i tu ne postoje elementi da bi to moglo da se promeni.Zašto je stav Srbije nepromenjen„Drugi osnov je, rekao bih, mnogo važniji i u temelju je našeg stava prema sankcijama, ali i odnosa sa Ruskom Federacijom. To je prvi interes Republike Srbije, a to je očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, odnosno pitanje Kosova i Metohije. Tačnije, Rusija Srbiji garantuje suverenitet i teritorijalni integritet za razliku od zapadnih zemalja koje to ne garantuju“, jasan je nekadašnji diplomata.Milivojević ističe da postoji pritisak Zapada da se kosovsko pitanje brzo rešava, pa se stavlja u kontekst sukoba u Ukrajini i u tom smislu geostrateških interesa zapadne alijanse.Slomiti SrbijuCilj Zapada je da se Srbija slomi i na ovaj ili onaj način prizna takozvanu novu realnost odnosno državnost Kosova i da Kosovo dobije pristup Ujedinjenim nacijama. Pošto smo mi protiv toga i nema šanse da ga Srbija prizna, pitanje Kosova i Metohije u statusnom smislu, kako bi to Zapad želeo, mora da se rešava u UN, u Savetu bezbednosti. Zato je nama stav Rusije i sa njom Kine, od prvorazrednog značaja i zato nema šanse da se taj stav promeni, uveren je nekadašnji diplomata.On napominje da se Srbija pritiska tako što se uvođenje sankcija Rusiji postavlja i kao primarni uslov za nastavak pregovora, odnosno za napredak u pregovaračkom procesu jer je pristupanje EU Srbija postavila kao svoj cilj. Ukazuje, međutim, da ta druga linija pritisaka deluje neubedljivo jer je politika proširenja EU sada na dugom štapu, ona uopšte nije tema i jasno je da Srbija u bilo kom doglednom periodu ne može da postane članica EU.Teško može da uspeZato smatra da koliko god ti pritisci bili potpomognuti iznutra, vezivanje za ovu vrstu ucene teško može da ima uspeha kad je reč o poziciji Srbije.To je, kako napominje, jasno rečeno u ekspozeu Brnabićeve.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
brnabić nova vlada srbije, brnabić srbija neće uvoditi sankcije rusiji, unutrašnja kampanja zapadni "vojnici", sankcije rusiji pritisak zapada, teritorijalni integritet i suverenitet srbije rusija garant, ucene i pritisak bez uspeha,
brnabić nova vlada srbije, brnabić srbija neće uvoditi sankcije rusiji, unutrašnja kampanja zapadni "vojnici", sankcije rusiji pritisak zapada, teritorijalni integritet i suverenitet srbije rusija garant, ucene i pritisak bez uspeha,
Kako je Ana Brnabić raspršila nade zapadnih „vojnika“ da će nova vlada okrenuti leđa Rusiji
21:04 27.10.2022 (Osveženo: 12:55 11.04.2023) Poruka predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da će država nastaviti istim putem i da neće uvoditi sankcije Rusiji, bio je sasvim jasan odgovor na unutrašnju kampanju vođenu sa raznih strana koja je odavala utisak da će uvođenje sankcija biti maltene prvi posao novog kabineta. Po oceni Zorana Milivojevića to je samo deo mozaika pritiska Zapada.
Ana
Brnabić izjavila je da će njen novi kabinet nastaviti da se bori
da ne uvodi sankcije Rusiji jer je to principijelna politika koju vodi.
"Ostajem pri našem stavu,
sankcije Rusiji nisu u najboljem nacionalnom interesu Srbije, takođe, nisu nešto što naš narod podržava, jer je bio predmet sankcija i znamo koliko ljudi trpe", rekla je premijerka.
Time je direktno odgovorila prigovorima da Srbija treba da preispita svoj stav o neuvođenju sankcija Rusiji, koji su dolazili sa raznih strana, od pojedinih opozicionih političara, nekih medija, analitičara, pa čak i iz redova prošle vlade.
Diplomata u penziji, Zoran Milivojević smatra da su takvi glasovi bili u funkciji pritiska sa Zapada.
Pitanje sankcija Rusiji je postalo jedno od prioritetnih pitanja u odnosima Zapada prema trećim zemljama, pa i nama, kaže on, ističući da se na Srbiju vrši pritisak po dna osnova. Generalno, Zapad pokušava da proširi krug zemalja koje će uvesti sankcije Rusiji u čemu ne uspeva mesecima, praktično od samog početka.
Deo mozaika pritiska Zapada
Taj pritisak na Srbiju , po njegovoj oceni, raste i dobija na dinamici u meri u kojoj raste i nervoza na Zapadu pošto se stvari u Ukrajini ne odvijaju na način koji bi odgovarao geostrateškim interesima Zapada.
„Kada je reč o stavu Srbije, on se ne menja i neće se menjati. Postoje i na unutrašnjoj sceni u Srbiji mehanizmi za vršenje pritisaka koji su prozapadni, bilo da se radi o medijskoj sferi, bilo o nekim političkim ili parapolitičkim centrima koji deluju na teritoriji Srbije i ovog prostora. To nije ništa novo. Stav Srbije, međutim, ostaje nepromenjen, što je jasno rečeno i u ekspozeu predsednice vlade“, ističe Milivojević.
On objašnjava da stav Srbije ima dva osnova. Jedan je političko-pravni, institucionalni, a to je zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost na koji se poziva i predsednik Srbije. I to je, kako dodaje, potpuno jasno i tu ne postoje elementi da bi to moglo da se promeni.
Zašto je stav Srbije nepromenjen
„Drugi osnov je, rekao bih, mnogo važniji i u temelju je našeg stava prema sankcijama, ali i odnosa sa Ruskom Federacijom. To je prvi interes Republike Srbije, a to je očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, odnosno pitanje Kosova i Metohije. Tačnije, Rusija Srbiji garantuje suverenitet i teritorijalni integritet za razliku od zapadnih zemalja koje to ne garantuju“, jasan je nekadašnji diplomata.
Milivojević ističe da postoji pritisak Zapada da se kosovsko pitanje brzo rešava, pa se stavlja u kontekst sukoba u Ukrajini i u tom smislu geostrateških interesa zapadne alijanse.
Cilj Zapada je da se Srbija slomi i na ovaj ili onaj način prizna takozvanu novu realnost odnosno državnost Kosova i
da Kosovo dobije pristup Ujedinjenim nacijama. Pošto smo mi protiv toga i nema šanse da ga Srbija prizna, pitanje Kosova i Metohije u statusnom smislu, kako bi to Zapad želeo, mora da se rešava u UN, u Savetu bezbednosti. Zato je nama
stav Rusije i sa njom Kine, od prvorazrednog značaja i zato nema šanse da se taj stav promeni, uveren je nekadašnji diplomata.
On napominje da se Srbija pritiska tako što se uvođenje sankcija Rusiji postavlja i kao primarni uslov za nastavak pregovora, odnosno za napredak u pregovaračkom procesu jer je pristupanje EU Srbija postavila kao svoj cilj. Ukazuje, međutim, da ta druga linija pritisaka deluje neubedljivo jer je politika proširenja EU sada na dugom štapu, ona uopšte nije tema i jasno je da Srbija u bilo kom doglednom periodu ne može da postane članica EU.
Zato smatra da koliko god ti pritisci bili potpomognuti iznutra, vezivanje za ovu vrstu ucene teško može da ima uspeha kad je reč o poziciji Srbije.
To je, kako napominje, jasno rečeno u ekspozeu Brnabićeve.
