https://lat.sputnikportal.rs/20221027/evropska-centralna-banka-povecala-euribor-za-075-odsto-poskupljuju-krediti-u-srbiji-1145220503.html
Evropska centralna banka povećala euribor za 0,75 odsto, poskupljuju krediti u Srbiji
Evropska centralna banka povećala euribor za 0,75 odsto, poskupljuju krediti u Srbiji
Sputnik Srbija
Evropska centralna banka (ECB) danas je ponovo povećala kamatne stope u pokušaju da obuzda rekordnu inflaciju širom evrozone. Tri ključne kamatne stope ECB-a su... 27.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-27T16:19+0200
2022-10-27T16:19+0200
2022-10-27T16:19+0200
ekonomija
srbija – ekonomija
banke i berza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110958/46/1109584610_0:182:3501:2151_1920x0_80_0_0_b78df6ce96f9b655dcfd7aece5bb9d9c.jpg
„Sa ovim trećim velikim povećanjem referentne kamatne stope zaredom, Upravni savet je napravio značajan napredak u povlačenju prilagođavanja monetarne politike. Upravni savet je doneo današnju odluku i očekuje dalje podizanje kamatnih stopa kako bi se obezbedio blagovremeni povratak inflacije na srednjoročnu inflaciju od dva odsto. Upravni savet će zasnivati buduću putanju referentne kamatne stope na evoluirajućim izgledima za inflaciju i ekonomiju, prateći svoj pristup od sastanka do sastanka“, saopštila je ECB.Koliko će porasti krediti u SrbijiJednomesečni euribor će tako porasti na oko 1,88 odsto, tromesečni na oko 2,32 odsto, a šestomesečni na 2,85 odsto.Šta kažu u Evropskoj centralnoj banciKako su naveli u saopštenju, inflacija je i dalje previsoka i ostaće iznad cilja tokom dužeg perioda. U septembru je inflacija evrozone dostigla 9,9 odsto.„Poslednjih meseci, rastuće cene energije i hrane, uska grla u snabdevanju i oporavak tražnje posle pandemije doveli su do širenja cenovnih pritisaka i povećanja inflacije. Monetarna politika Upravnog saveta je usmerena na smanjenje podrške tražnji i zaštitu od rizika od stalnog pomeranja inflatornih očekivanja naviše“, naveli su iz ECB.Upravni savet je takođe odlučio da promeni uslove i odredbe treće serije ciljanih operacija dugoročnog refinansiranja (TLTRO III). Kako su naveli u saopštenju, tokom akutne faze pandemije, ovaj instrument je igrao ključnu ulogu u suzbijanju negativnih rizika za stabilnost cena.Konačno, kako bi se nadoknada minimalnih rezervi koje drže kreditne institucije bliže uskladila sa Evrosistemom sa uslovima na tržištu novca, Upravni savet je odlučio da odredi nadoknadu minimalnih rezervi po stopi ECB-ove olakšice za depozite.Ostvarile se prognoze ekonomistaEkonomisti su inače prognozirali da će Evropska centralna banka ponovo morati da reaguje i da će podići stopu za 75 baznih poena. Inflacija u evrozoni umalo je izbegla dvocifreni iznos i zadržala se na 9,9 odsto u septembru, a rast cena još ne pokazuje znake usporavanja. Najnovijim povećanjem kamatne stope cene zaduživanja u evrozoni popeće se na nivo koji nije viđen još od 2009. godine, kada je ECB reagovala na negativne posledice svetske ekonomske krize. Kako kažu analitičari, situacija je sada još teža nego pre 13 godina, a ECB čeka još teži zadatak.Evropska centralna banka je u septembru povećala kamatne stope za 0,75 odsto što je najveći rast kamata u istoriji u pokušaju da uguši rekordnu inflaciju širom evrozone. Inače, prvo povećanje, posle 11 godina, bilo je za 0,50 odsto u julu.Glavni mandat centralnih banaka je da drže inflaciju pod kontrolom, a jedan od glavnih alata koji im stoje na raspolaganju su kamatne stope pomoću kojih mogu da učine troškove zaduživanja, a samim tim i potrošnje i ulaganja ili jeftinijim ili skupljim kako postaju manje ili više. Međutim, postoji rizik da bi povećanje kamatnih stopa moglo dovesti do sporijeg rasta jer potrošači i preduzeća odlažu potrošnju. Dizanjem kamata, rastu i troškovi zaduživanja i krediti postaju skuplji.Usporavanje sledeće godineČlan Upravnog saveta ECB Fransoa Vilroa de Galo, koji je i guverner Francuske centralne banke je početkom oktobra izjavio da će Evropska centralna banka podići svoje kamate koliko god je potrebno da smanji baznu inflaciju. On je dodao da bi taj tempo mogla da uspori posle kraja godine. On je rekao da je bazna inflacija u evrozoni od 4,8 odsto, koja isključuje cene energije i hrane koje nisu pod kontrolom centralne banke, previsoka.„Podići ćemo kamatne stope koliko god je potrebno da smanjimo baznu inflaciju. To će, usput, pozitivno uticati na neto prihode banaka. Evropske banke su solidnije nego što neki strahuju“, naveo je on u intervjuu za holandski list NRC.Vilroa smatra da bi ECB trebalo da povećava svoje kamate „bez oklevanja, do kraja ove godine” do nivoa koji je „nešto ispod ili blizu dva odsto“, na kojem one niti stimulišu niti koče ekonomiju. Nakon toga, ECB bi krenula u drugi deo ciklusa normalizacije monetarne politike, koji će, po njemu, biti „fleksibilniji i verovatno sporiji“, preneo je „Juronjuz“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – ekonomija, banke i berza
srbija – ekonomija, banke i berza
Evropska centralna banka povećala euribor za 0,75 odsto, poskupljuju krediti u Srbiji
Evropska centralna banka (ECB) danas je ponovo povećala kamatne stope u pokušaju da obuzda rekordnu inflaciju širom evrozone. Tri ključne kamatne stope ECB-a su povećane za baznih 75 poena.
„Sa ovim trećim velikim povećanjem referentne kamatne stope zaredom, Upravni savet je napravio značajan napredak u povlačenju prilagođavanja monetarne politike. Upravni savet je doneo današnju odluku i očekuje dalje podizanje kamatnih stopa kako bi se obezbedio blagovremeni povratak inflacije na srednjoročnu inflaciju od dva odsto. Upravni savet će zasnivati buduću putanju referentne kamatne stope na evoluirajućim izgledima za inflaciju i ekonomiju, prateći svoj pristup od sastanka do sastanka“, saopštila je ECB.
Koliko će porasti krediti u Srbiji
Jednomesečni euribor će tako porasti na oko 1,88 odsto, tromesečni na oko 2,32 odsto, a šestomesečni na 2,85 odsto.
Na primer, ako je neko uzeo kredit od 50.000 evra na 20 godina sa kamatom od 3,5 odsto (u julu kada je 6M Euribor iznosio okruglo nula), onda je njemu rata sredinom godine iznosila 289 evra, a sada kada je euribor prešao dva odsto ona je 344 evra. Kada se uračuna današnje povećanje od 0,75 odsto, rata će se u tom slučaju popeti na 365,4 evra, piše "Blic biznis".
Šta kažu u Evropskoj centralnoj banci
Kako su naveli u saopštenju, inflacija je i dalje previsoka i ostaće iznad cilja tokom dužeg perioda. U septembru je inflacija evrozone dostigla 9,9 odsto.
„Poslednjih meseci, rastuće cene energije i hrane, uska grla u snabdevanju i oporavak tražnje posle pandemije doveli su do širenja cenovnih pritisaka i povećanja inflacije. Monetarna politika Upravnog saveta je usmerena na smanjenje podrške tražnji i zaštitu od rizika od stalnog pomeranja inflatornih očekivanja naviše“, naveli su iz ECB.
Upravni savet je takođe odlučio da promeni uslove i odredbe treće serije ciljanih operacija dugoročnog refinansiranja (TLTRO III). Kako su naveli u saopštenju, tokom akutne faze pandemije, ovaj instrument je igrao ključnu ulogu u suzbijanju negativnih rizika za stabilnost cena.
„Danas, s obzirom na neočekivani i vanredni porast inflacije, potrebno je ponovo kalibrisati kako bi se osiguralo da je u skladu sa širim procesom normalizacije monetarne politike i da bi se pojačao prenos povećanja referentne stope na uslove bankarskog kreditiranja. Upravni savet je stoga odlučio da prilagodi kamatne stope koje se primenjuju na TLTRO III od 23. novembra 2022. i da bankama ponudi dodatne dobrovoljne datume prevremene otplate“, saopštili su iz ECB.
Konačno, kako bi se nadoknada minimalnih rezervi koje drže kreditne institucije bliže uskladila sa Evrosistemom sa uslovima na tržištu novca, Upravni savet je odlučio da odredi nadoknadu minimalnih rezervi po stopi ECB-ove olakšice za depozite.
Ostvarile se prognoze ekonomista
Ekonomisti su inače prognozirali da će Evropska centralna banka ponovo morati da reaguje i da će podići stopu za 75 baznih poena. Inflacija u evrozoni umalo je izbegla dvocifreni iznos i zadržala se na 9,9 odsto u septembru, a rast cena još ne pokazuje znake usporavanja. Najnovijim povećanjem kamatne stope cene zaduživanja u evrozoni popeće se na nivo koji nije viđen još od 2009. godine, kada je ECB reagovala na negativne posledice svetske ekonomske krize. Kako kažu analitičari, situacija je sada još teža nego pre 13 godina, a ECB čeka još teži zadatak.
Evropska centralna banka je u septembru povećala kamatne stope za 0,75 odsto što je najveći rast kamata u istoriji u pokušaju da uguši rekordnu inflaciju širom evrozone. Inače, prvo povećanje, posle 11 godina, bilo je za 0,50 odsto u julu.
Glavni mandat centralnih banaka je da drže inflaciju pod kontrolom, a jedan od glavnih alata koji im stoje na raspolaganju su kamatne stope pomoću kojih mogu da učine troškove zaduživanja, a samim tim i potrošnje i ulaganja ili jeftinijim ili skupljim kako postaju manje ili više. Međutim, postoji rizik da bi povećanje kamatnih stopa moglo dovesti do sporijeg rasta jer potrošači i preduzeća odlažu potrošnju. Dizanjem kamata, rastu i troškovi zaduživanja i krediti postaju skuplji.
Usporavanje sledeće godine
Član Upravnog saveta ECB Fransoa Vilroa de Galo, koji je i guverner Francuske centralne banke je početkom oktobra izjavio da će Evropska centralna banka podići svoje kamate koliko god je potrebno da smanji baznu inflaciju. On je dodao da bi taj tempo mogla da uspori posle kraja godine. On je rekao da je bazna inflacija u evrozoni od 4,8 odsto, koja isključuje cene energije i hrane koje nisu pod kontrolom centralne banke, previsoka.
„Podići ćemo kamatne stope koliko god je potrebno da smanjimo baznu inflaciju. To će, usput, pozitivno uticati na neto prihode banaka. Evropske banke su solidnije nego što neki strahuju“, naveo je on u intervjuu za holandski list NRC.
Vilroa smatra da bi ECB trebalo da povećava svoje kamate „bez oklevanja, do kraja ove godine” do nivoa koji je „nešto ispod ili blizu dva odsto“, na kojem one niti stimulišu niti koče ekonomiju. Nakon toga, ECB bi krenula u drugi deo ciklusa normalizacije monetarne politike, koji će, po njemu, biti „fleksibilniji i verovatno sporiji“,
preneo je „Juronjuz“.
