https://lat.sputnikportal.rs/20221021/vruca-politicka-jesen-u-sloveniji-izbor-predsednika-i-tri-referenduma-1144921615.html
Vruća politička jesen u Sloveniji: Izbor predsednika i tri referenduma
Vruća politička jesen u Sloveniji: Izbor predsednika i tri referenduma
Sputnik Srbija
Pored predsedničkih izbora, čiji je prvi krug zakazan za 23. oktobar, Sloveniju očekuju i lokalni izbori, kao i tri referenduma, što ovu državu na periferiji... 21.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-21T19:22+0200
2022-10-21T19:22+0200
2022-10-21T19:32+0200
svet
svet
svet – politika
slovenija
izbori
predsednički izbori
region
region – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/15/1144920631_0:321:3071:2048_1920x0_80_0_0_a9d6f0df28dba7cfeec7654e1ea92960.jpg
Slovenački birači će u nedelju birati naslednika aktuelnog predsednika Boruta Pahora, kome u decembru ističe drugi mandat, što mu onemogućava da se ponovo kandiduje.Prema predizbornim anketama, najveću prednost ima kandidat opozicione Slovenačke demokratske stranke (SDS) Anže Logar, zatim nezavisna kandidatkinja Nataša Pirc Musar i kandidat vladajućeg Pokreta slobode i Socijalnih demokrata (SD) Milan Brglez. Prema anketi koju za kanal Novo24 TV provela agencija Parsifal, najveći broj ispitanika, njih 27,1 posto, glasalo Logara. Na drugom mestu je Pirc Musarova koja ima podršku 19,9 odsto, a sledi je Brglez s podrškom od 10,7 posto, prenela je u ponedeljak slovenačka agencija STA. Prema nekim drugim anketama, Logar vodi sa 31,7 odsto podrške građana.Logar, bivši šef diplomatije u vladi Janeza Janše u kampanji je nastupao pod sloganom „Za budućnost zajedno“ i sve vreme pozivao je na nacionalno jedinstvo.„Čak i ako razmišljamo različito, definitivno imamo nešto što nas povezuje i moramo da kombinujemo te pozitivne stvari da hrabro iskoračimo u sutrašnjicu“, istakao je jednom prilikom.Nataša Pirc Musar, advokat, novinarka i nekadašnja poverenica za informacije ušla je u izbornu trku kao nezavisan kandidat jer, kako je rekla, smatra da njeno iskustvo, znanje i aktivnost u javnom životu pokazuju da najbolje može da služi u interesu države i da neće da ćuti o nepravilnostima u društvu.Brglez, član vladajućih Socijalnih demokrata i nekadašnji predsednik parlamenta, a danas evroparlamentarac, nastupa uz podršku vladajućeg Pokreta za slobodu premijera Roberta Goloba, koji je još pre nekoliko meseci najavio da njegova stranka neće isticati predsedničkog kandidata. Slovenački građani će novog šefa države birati između sedam kandidata. Pored troje pomenutih, u trci za mesto predsednika Slovenije učestvuju i predstavnik stranke Nova Slovenija (NSi) Janez Cigler Kralj, gradonačelnik Kočevja i kandidat zelene stranke „Vesna“ Vladimir Prebilič, poslanik Levice Miho Kordiš, kao kandidatkinja antivakserske stranke Resni.ca Sabina Senčar.Međutim, pored predsedničkih i lokalnih izbora, Sloveniju u narednom periodu očekuju i tri referenduma koji se održavaju na inicijativu opozicione Janšine SDS. Građani će na referendumima odlučivati o osnivanju tri nova ministarstva, kao i o odlaganju sprovođenja Zakona o tuđoj nezi i pomoći za starije; trećim referendumom opozicija želi da poništi zakon kojim bi većina članova Programskog veća Javnog RTV servisa bila imenovana iz redova pripadnika civilnog društva.„Da vladu danas vodi Janez Janša, ovo ne bi bile nikakve teme i nikakvi referendumi ne bi bili potrebni, jer ne bismo usvajali zakone na štetu građana“, rekao je Zvonko Černač iz SDS-a.Iz vladajuće leve koalicije pozivaju se na rezultate aprilskih izbora, koji su, prema rečima Mateja Tašnera Vatoveca iz Levice, bili plebiscitarni za Sloveniju i optužuju bivšeg premijera Janeza Janšu da se još uvek nije pomirio sa porazom.Levičarska koalicija poziva građane da na referendume izađu i da, kako kažu, ponove aprilske odluke.Prema referendumskim pravilima, vlada će biti poražena ako protiv nje glasa dvadeset odsto ukupnog biračkog tela, odnosno, oko 340 000 glasova, što je približan broj onih koji su glasali za sadašnju opoziciju na prošlim parlamentarnim izborima, te je vladi potrebno da što veći broj glasača izađe na ove referendume.
slovenija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, svet – politika, slovenija, izbori, predsednički izbori, region, region – politika
svet, svet – politika, slovenija, izbori, predsednički izbori, region, region – politika
Vruća politička jesen u Sloveniji: Izbor predsednika i tri referenduma
19:22 21.10.2022 (Osveženo: 19:32 21.10.2022) Pored predsedničkih izbora, čiji je prvi krug zakazan za 23. oktobar, Sloveniju očekuju i lokalni izbori, kao i tri referenduma, što ovu državu na periferiji EU svrstava u red država u kojima se predviđa „vruća“ politička jesen.
Slovenački birači će u nedelju birati naslednika aktuelnog predsednika Boruta Pahora, kome u decembru ističe drugi mandat, što mu onemogućava da se ponovo kandiduje.
Prema predizbornim anketama, najveću prednost ima kandidat opozicione Slovenačke demokratske stranke (SDS) Anže Logar, zatim nezavisna kandidatkinja Nataša Pirc Musar i kandidat vladajućeg Pokreta slobode i Socijalnih demokrata (SD) Milan Brglez.
Prema anketi koju za kanal Novo24 TV provela agencija Parsifal, najveći broj ispitanika, njih 27,1 posto, glasalo Logara. Na drugom mestu je Pirc Musarova koja ima podršku 19,9 odsto, a sledi je Brglez s podrškom od 10,7 posto, prenela je u ponedeljak slovenačka agencija STA. Prema nekim drugim anketama, Logar vodi sa 31,7 odsto podrške građana.
Logar, bivši šef diplomatije u vladi Janeza Janše u kampanji je nastupao pod sloganom „Za budućnost zajedno“ i sve vreme pozivao je na nacionalno jedinstvo.
„Čak i ako razmišljamo različito, definitivno imamo nešto što nas povezuje i moramo da kombinujemo te pozitivne stvari da hrabro iskoračimo u sutrašnjicu“, istakao je jednom prilikom.
Nataša Pirc Musar, advokat, novinarka i nekadašnja poverenica za informacije ušla je u izbornu trku kao nezavisan kandidat jer, kako je rekla, smatra da njeno iskustvo, znanje i aktivnost u javnom životu pokazuju da najbolje može da služi u interesu države i da neće da ćuti o nepravilnostima u društvu.
Brglez, član vladajućih Socijalnih demokrata i nekadašnji predsednik parlamenta, a danas evroparlamentarac, nastupa uz podršku vladajućeg Pokreta za slobodu premijera Roberta Goloba, koji je još pre nekoliko meseci najavio da njegova stranka neće isticati predsedničkog kandidata.
Slovenački građani će novog šefa države birati između sedam kandidata. Pored troje pomenutih, u trci za mesto predsednika Slovenije učestvuju i predstavnik stranke Nova Slovenija (NSi) Janez Cigler Kralj, gradonačelnik Kočevja i kandidat zelene stranke „Vesna“ Vladimir Prebilič, poslanik Levice Miho Kordiš, kao kandidatkinja antivakserske stranke Resni.ca Sabina Senčar.
Međutim, pored predsedničkih i lokalnih izbora, Sloveniju u narednom periodu očekuju i tri referenduma koji se održavaju na inicijativu opozicione Janšine SDS. Građani će na referendumima odlučivati o osnivanju tri nova ministarstva, kao i o odlaganju sprovođenja Zakona o tuđoj nezi i pomoći za starije; trećim referendumom opozicija želi da poništi zakon kojim bi većina članova Programskog veća Javnog RTV servisa bila imenovana iz redova pripadnika civilnog društva.
„Da vladu danas vodi Janez Janša, ovo ne bi bile nikakve teme i nikakvi referendumi ne bi bili potrebni, jer ne bismo usvajali zakone na štetu građana“, rekao je Zvonko Černač iz SDS-a.
Iz vladajuće leve koalicije pozivaju se na rezultate aprilskih izbora, koji su, prema rečima Mateja Tašnera Vatoveca iz Levice, bili plebiscitarni za Sloveniju i optužuju bivšeg premijera Janeza Janšu da se još uvek nije pomirio sa porazom.
Levičarska koalicija poziva građane da na referendume izađu i da, kako kažu, ponove aprilske odluke.
Prema referendumskim pravilima, vlada će biti poražena ako protiv nje glasa dvadeset odsto ukupnog biračkog tela, odnosno, oko 340 000 glasova, što je približan broj onih koji su glasali za sadašnju opoziciju na prošlim parlamentarnim izborima, te je vladi potrebno da što veći broj glasača izađe na ove referendume.
