https://lat.sputnikportal.rs/20221020/obama-shvata-situaciju-iako-nikad-nije-bio-prijatelj-rusije-sad-olivera-ikodinovic-1144868123.html
Obama shvata situaciju, iako nikad nije bio prijatelj Rusije
Obama shvata situaciju, iako nikad nije bio prijatelj Rusije
Sputnik Srbija
Barak Obama je bio izuzetna ličnost, ali nikada nije bio prijatelj naše zemlje. Štaviše, značajno pogoršanje odnosa počelo je upravo od trenutka kada je on ušao u... 20.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-20T22:55+0200
2022-10-20T22:55+0200
2023-03-09T11:05+0100
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
sad
geopolitika
barak obama
ukrajina
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
hladni rat
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111225/84/1112258448_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_7457a83417a78a50988298e26b3c4fd3.jpg
Obama je pozvao aktuelnu američku administraciju da promeni politiku prema Ukrajini i jasno definiše granice podrške Kijevu.„Nemoguće je ne odati mu priznanje kao pametnoj, pronicljivoj, iskusnoj osobi, koja zna da sagleda sve pozicije. On predstavlja Demokratsku stranku, koja je sada u Beloj kući, na čelu sa predsednikom Bajdenom... Predstojeći predsednički izbori, 2024. godine, u Americi mogli bi da se završe loše za demokratskog kandidata, jer zaneseni apsolutno bezumnom politikom podrške Ukrajini. Oni ‘u peć’ bacaju milijarde dolara američkih poreskih obveznika i to u jeku krize koja sada besni u SAD i zapadnoj Evropi. Mislim da Obama to shvata...“, kaže Džabarov, ističući istovremeno da „razloga za impičment predsednika Džoa Bajdena ima mnogo".Ruski politikolog Jurij Svetov ocenjuje da su Obami bile potrebne godine da shvati kakvu pogubnu politiku vode SAD.„Očigledno je da je odlaskom u penziju imao priliku da više razmišlja o tome kakve su posledice američke politike koju je vodio kao predsednik podržavajući Majdan, bez ikakve zadrške. Izgleda da je to shvatio nakon šest godina koliko je prošlo otkako je otišao sa mesta predsednika. Po svemu sudeći, američke elite diskutuju o potrebi podrške Ukrajini. Kažu, podržaćemo Ukrajinu koliko god je to potrebno. Pitanje je – kome je potrebno?! Da li je to potrebno Zelenskom, narodu Ukrajine ili SAD i NATO bloku. Kome to treba?!“, kaže Svetov.On podseća na težnje SAD i nedavnu izjavu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da njegova zemlja treba da bude svetski lider.Gde su američke graniceBarak Obama je rekao da Vašington treba da postavi granice Kijevu „koliko daleko može da ide“ i definiše granice u Ukrajini kako bi se izbegli rizici od diretknog sukoba SAD i NATO-a sa Rusijom. Na pitanje o kakvim granicama Obama govori, Džabarov kaže:„Čak i ako Obama to ne kaže naglas, mislim da duboko u sebi shvata da su to one (bezbedosne) granice, koje je povukao prošlog decembra ruski predsednik. Nažalost, da bismo se vratili na te crvene linije, nisu bili potrebni posebni napori – bilo je dovoljno ispuniti sve ranije postignute dogovore, ali Amerikanci za to nisu marili. I zato je došlo do ove snažne eskalacije sukoba. Mislim da bi bilo voše koristi da je Bajden imao češće sastanke sa svojim bivšim šefom, pošto je bio potpredsednik SAD u Obaminoj administraciji. Obama je uvek bio izuzetno oprezan, uprkos svojoj otvoreno rusofobičnoj politici“, navodi Džabarov.Svetov kaže da je teško proceniti o kakvim granicama Obama govori, ali je izneo svoje pretpostavke, podsećajući istovremeno i na druge predloge o tome kako zaustaviti sukob u Ukrajini i postići mirovni plan:„Uzmimo Ilona Maska koji je predložio da se Krim prepusti Rusiji. Bil Ekman smatra da se treba vratiti na 23. februar. To jest, posle osam meseci ruske specijalne vojne operacije oni govore: „Hajde da vratimo vreme i sve zaboravimo“. Mislim da je i Obama o tome govorio. Njima je bio ponuđen dogovor u decembru 2021. godine. Rusija je pre početka specijalne vojne operacije upozorila Zelenskog, ali oni su sve to odbacili, nisu to ozbiljno shvatili. Mislili su da će Rusija biti poražena i da će prihvatiti njihove uslove. Međutim, ispostavilo se da porazu Rusije nisu doprinele ni sankcije, ni snabdevanje oružjem Kijeva, pa sada govore o mirnim rešenjima, o povlačenju, o pisanju novih Minskih sporazuma, koje niko od njih nije hteo da ispuni od samog početka“, podseća Svetov.Svetov dodaje da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski za pregovore sa Moskvom traži da Rusija povuče trupe na liniju od pre 24. februara, što predstavlja apsolutno neozbiljan pristup.„Koji su uslovi pregovora? Zelenski traži da se Rusija povuče, čak i sa Krima, da se potpiše mirovni dogovor i da Rusija plati reparacije. To su njihovi uslovi, ali postavlja se pitanje - ko tu gubi, a ko dobija? Sada pokušavaju da nas ubede uz pomoć Obame, lauerata Nobelove nagrade za mir, koji je nagradu dobio dok je bombardovao druge države. Istina, sada nam je potreban mir, ali nemojte postavljati sopstvene uslove. Najvažnije je da potpišemo primirje. Međutim, oni po svaku cenu žele da spasu režim Zelenskog i Ukrajinu koja je bila pre 24. februara, a te Ukrajine neće biti. Sve je završeno! Kada ruska vojska bude u Odesi i Nikolajevu tada će oni, možda, malo drugačije govoriti. Videćemo šta će govoriti kada granica sa Pridnjestrovom bude pod kontrolom, kao i granica sa Rumunijom tj. direktna granica sa NATO-om“, kaže Svetov.Mogu li Rusija i SAD resetovati odnosePočetkom svog prvog predsedničkog mandata Barak Obama se zalagao za „resetovanje“ odnosa sa Rusijom, ali svi ti napori su se izjalovili. Na kraju Obaminog drugog mandata rusko-američki odnosi su dotakli dno i pored saradnje po pojedinim pitanjima. Na pitanje postoji li danas, makar i mala, šansa da se resetuju teški odnosi Rusije i SAD, Svetov podseća na slučaj iz 2010. godine kada je tadašnja državna sekretarka SAD Hilari Klinton uručila ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu simboličan poklon kojim je želela da naglasi spremnost Obamine administracije da obnovi odnose sa Rusijom. Bila je to obična žuta kutija sa crvenim dugmetom i natpisom „reset“, ali su Amerikanci pogrešili u prevodu na ruski, pa je pisalo „peregruzka“ umesto „perezagruzka“, odnosno „preopteretiti“ umesto „resetovati“.„Oni su govorili o resetovanju, a mislili na nešto sasvim drugo i to resetovanje nije uspelo. Po mom mišljenju, Obama je jedan od najneuspešnijih predsednika SAD, jer na ovu funkciju nije izabran zbog političkih kvaliteta, nego zbog toga što je Afroamerikanac... Za osam godina predsednikovanja nije ispunio nijedno obećanje koje je dao. Rat u Avganistanu nije prestao, zatvor Guantanamo nije zatvoren itd“, podseća Svetov.Ekspert dodaje da u politici ne važi pravilo da „novi lideri moraju da slušaju stare“.„Uostalom, Merkelova uživa mnogo veći autoritet od Obame, a dala je izjavu da je bez Rusije nemoguć razvoj Evrope i njena bezbednost, dok je aktuelna ministarka spoljnih poslova Analena Berbok odgovorila, ne oslovljavajući je po imenu, nešto u maniru: ‘Sedi i ćuti. Sve ćemo uraditi bez Rusije’. Pogrešno je misliti da će Bajden poslušati svog bivšeg šefa Obamu, on to neće učiniti“, smatra Svetov.S druge strane, Džabarov ocenjuje da se odnosi dve zemlje mogu resetovati ako za to postoji neka osnova. Međutim, kako je dodao, odnosi Rusije i SAD u potpunosti razrušeni.Obama je strastveno želeo da iscepka rusku ekonomiju na komadiće, ali Moskva poručuje da to nije uspelo i da nikada neće uspeti. Sve ono što su oni hteli da izazovu u Rusiji počinje da se dešava u njihovim domovima. U nizu evropskih zemalja dolazi do naglog rasta cena, pada prihoda, manjka energenata. Politikolozi su počeli da govore o rastućoj opasnost od socijalnih nemira. Uobičajene prednosti civilizacije postaju privilegija za Evropljane. To je cena koju obični građani plaćaju za rusofobiju svojih političara.Džabarov ocenjuje da je narodu u Evropi i SAD potrebno još vremena da u potpunosti shvate šta se dešava. Ipak, stvara se, kako je rekao, neka vrsta kritične mase koja može uticati na ponašanje političara koji su već izabrani, izabrani od strane istih tih građana.Svetov takođe smatra da danas u Evropi postoje ljudi koji podižu glavu i glas i vide kakvu cenu plaćaju zbog antiruske politike njihovih vlada.„Takvi ljudi postoje u svim zemljama, čak i u SAD, ali njima baš i ne dopuštaju da o tome govore... Danas postoji kultura u kojoj se govori samo ono što odgovara mejnstrimu, a ako kažeš nešto drugo odmah ćete zabraniti. Setite se priče sa ‘Amnesti internešnelom’ kada su u Ukrajini priznali očiglednu činjenicu da ukrajinska vojska koristi civile kao živi štit. Šta se potom desilo? Zgazili su te ljude iz ‘Amnesti internešenela’. Neki su bili primorani da se povuku, daju otkaze, da ućute. Data su nekakva saopštenja i to je sve. Takvih primera je mnogo. Ima i ona druga smešna priča - Putin je poslao Berluskoniju, sa kojim ima dugogodišnje dobre odnose, rođendansku čestitiku i kutiju votke kao rođendanski poklon. Sada Evropska komisija pokreće specijalnu istragu. Oni će potrošiti vreme i novac da saznaju da li je time prekršen režim sankcija ili ne“, zaključio je Svetov.
https://lat.sputnikportal.rs/20221008/zaharova-bajdenov-tim-gajio-zlo-ne-razmisljajuci-o-katastrofalnim-posledicama-1144234714.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, analize i mišljenja, sad, geopolitika, barak obama, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, hladni rat
rusija – politika, analize i mišljenja, sad, geopolitika, barak obama, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, hladni rat
Obama shvata situaciju, iako nikad nije bio prijatelj Rusije
22:55 20.10.2022 (Osveženo: 11:05 09.03.2023) Barak Obama je bio izuzetna ličnost, ali nikada nije bio prijatelj naše zemlje. Štaviše, značajno pogoršanje odnosa počelo je upravo od trenutka kada je on ušao u Belu kuću, kaže Vladimir Džabarov, prvi zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove RF, komentarišući izjavu bivšeg američkog predsednika.
Obama je pozvao aktuelnu američku administraciju da promeni politiku prema Ukrajini i jasno definiše granice podrške Kijevu.
„Nemoguće je ne odati mu priznanje kao pametnoj, pronicljivoj, iskusnoj osobi, koja zna da sagleda sve pozicije. On predstavlja Demokratsku stranku, koja je sada u Beloj kući, na čelu sa predsednikom Bajdenom... Predstojeći predsednički izbori, 2024. godine, u Americi mogli bi da se završe loše za demokratskog kandidata, jer zaneseni apsolutno bezumnom politikom podrške Ukrajini. Oni ‘u peć’ bacaju milijarde dolara američkih poreskih obveznika i to u jeku krize koja sada besni u SAD i zapadnoj Evropi. Mislim da Obama to shvata...“, kaže Džabarov, ističući istovremeno da „razloga za impičment predsednika Džoa Bajdena ima mnogo".
Ruski politikolog Jurij Svetov ocenjuje da su Obami bile potrebne godine da shvati kakvu pogubnu politiku vode SAD.
„Očigledno je da je odlaskom u penziju imao priliku da više razmišlja o tome kakve su posledice američke politike koju je vodio kao predsednik podržavajući Majdan, bez ikakve zadrške. Izgleda da je to shvatio nakon šest godina koliko je prošlo otkako je otišao sa mesta predsednika. Po svemu sudeći, američke elite diskutuju o potrebi podrške Ukrajini. Kažu, podržaćemo Ukrajinu koliko god je to potrebno. Pitanje je – kome je potrebno?! Da li je to potrebno Zelenskom, narodu Ukrajine ili SAD i NATO bloku. Kome to treba?!“, kaže Svetov.
On podseća na težnje SAD i nedavnu izjavu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da njegova zemlja treba da bude svetski lider.
„I sada se, po svemu sudeći, o tome vode rasprave i postavljaju se pitanja da li je sve ovo na štetu SAD tj. da li je u njihovom interesu da troše novac, troše oružje, troše moralni autoritet na podršku Ukrajini koja, po svemu sudeći, gubi...“, dodaje Svetov.
Barak Obama je rekao da Vašington treba da postavi granice Kijevu „koliko daleko može da ide“ i definiše granice u Ukrajini kako bi se izbegli rizici od diretknog sukoba SAD i NATO-a sa Rusijom. Na pitanje o kakvim granicama Obama govori, Džabarov kaže:
„Čak i ako Obama to ne kaže naglas, mislim da duboko u sebi shvata da su to one
(bezbedosne) granice, koje je povukao prošlog decembra ruski predsednik. Nažalost, da bismo se vratili na te
crvene linije, nisu bili potrebni posebni napori – bilo je dovoljno ispuniti sve ranije postignute dogovore, ali Amerikanci za to nisu marili. I zato je došlo do ove snažne eskalacije sukoba. Mislim da bi bilo voše koristi da je
Bajden imao češće sastanke sa svojim bivšim šefom, pošto je bio potpredsednik SAD u Obaminoj administraciji. Obama je uvek bio izuzetno oprezan, uprkos svojoj otvoreno rusofobičnoj politici“, navodi Džabarov.
Svetov kaže da je teško proceniti o kakvim granicama Obama govori, ali je izneo svoje pretpostavke, podsećajući istovremeno i na druge predloge o tome kako zaustaviti sukob u Ukrajini i postići mirovni plan:
„Uzmimo Ilona Maska koji je predložio da se
Krim prepusti Rusiji. Bil Ekman smatra da se treba vratiti na 23. februar. To jest, posle osam meseci ruske specijalne vojne operacije oni govore: „Hajde da vratimo vreme i sve zaboravimo“. Mislim da je i Obama o tome govorio. Njima je bio ponuđen dogovor u decembru 2021. godine. Rusija je pre početka specijalne vojne operacije upozorila Zelenskog, ali oni su sve to odbacili, nisu to ozbiljno shvatili.
Mislili su da će Rusija biti poražena i da će prihvatiti njihove uslove. Međutim, ispostavilo se da
porazu Rusije nisu doprinele ni sankcije, ni snabdevanje oružjem Kijeva, pa sada govore o mirnim rešenjima, o povlačenju, o pisanju novih Minskih sporazuma, koje niko od njih nije hteo da ispuni od samog početka“, podseća Svetov.
Svetov dodaje da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski za pregovore sa Moskvom traži da Rusija povuče trupe na liniju od pre 24. februara, što predstavlja apsolutno neozbiljan pristup.
„Koji su uslovi pregovora? Zelenski traži da se Rusija povuče, čak i sa Krima, da se potpiše
mirovni dogovor i da Rusija plati reparacije. To su njihovi uslovi, ali postavlja se pitanje - ko tu gubi, a ko dobija? Sada pokušavaju da nas ubede uz pomoć Obame, lauerata Nobelove nagrade za mir, koji je nagradu dobio dok je bombardovao druge države. Istina,
sada nam je potreban mir, ali nemojte postavljati sopstvene uslove. Najvažnije je da potpišemo primirje. Međutim, oni po svaku cenu žele da spasu režim Zelenskog i Ukrajinu koja je bila pre 24. februara, a te Ukrajine neće biti. Sve je završeno! Kada
ruska vojska bude u Odesi i Nikolajevu tada će oni, možda, malo drugačije govoriti. Videćemo šta će govoriti kada granica sa Pridnjestrovom bude pod kontrolom, kao i granica sa Rumunijom tj. direktna granica sa NATO-om“, kaže Svetov.
Mogu li Rusija i SAD resetovati odnose
Početkom svog prvog predsedničkog mandata Barak Obama se zalagao za „resetovanje“ odnosa sa Rusijom, ali svi ti napori su se izjalovili. Na kraju Obaminog drugog mandata rusko-američki odnosi su dotakli dno i pored saradnje po pojedinim pitanjima. Na pitanje postoji li danas, makar i mala, šansa da se resetuju teški odnosi Rusije i SAD, Svetov podseća na slučaj iz 2010. godine kada je tadašnja državna sekretarka SAD Hilari Klinton uručila ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu simboličan poklon kojim je želela da naglasi spremnost Obamine administracije da obnovi odnose sa Rusijom. Bila je to obična žuta kutija sa crvenim dugmetom i natpisom „reset“, ali su Amerikanci pogrešili u prevodu na ruski, pa je pisalo „peregruzka“ umesto „perezagruzka“, odnosno „preopteretiti“ umesto „resetovati“.
„Oni su govorili o resetovanju, a mislili na nešto sasvim drugo i to resetovanje nije uspelo. Po mom mišljenju, Obama je jedan od najneuspešnijih predsednika SAD, jer na ovu funkciju nije izabran zbog političkih kvaliteta, nego zbog toga što je Afroamerikanac... Za osam godina predsednikovanja nije ispunio nijedno obećanje koje je dao. Rat u Avganistanu nije prestao, zatvor Guantanamo nije zatvoren itd“, podseća Svetov.
Ekspert dodaje da u politici ne važi pravilo da „novi lideri moraju da slušaju stare“.
„Uostalom, Merkelova uživa mnogo veći autoritet od Obame, a dala je izjavu da je bez Rusije nemoguć razvoj Evrope i njena bezbednost, dok je aktuelna ministarka spoljnih poslova Analena Berbok odgovorila, ne oslovljavajući je po imenu, nešto u maniru: ‘Sedi i ćuti. Sve ćemo uraditi bez Rusije’. Pogrešno je misliti da će Bajden poslušati svog bivšeg šefa Obamu, on to neće učiniti“, smatra Svetov.
S druge strane, Džabarov ocenjuje da se odnosi dve zemlje mogu resetovati ako za to postoji neka osnova. Međutim, kako je dodao, odnosi Rusije i SAD u potpunosti razrušeni.
„Unišili su ih Amerikanci sopstvenim rukama. Nije potrebno resetovati ih, potrebno je ponovo ih izgraditi“, istakao je ruski političar.
Obama je strastveno želeo da iscepka rusku ekonomiju na komadiće, ali Moskva poručuje da to nije uspelo i da nikada neće uspeti. Sve ono što su oni hteli da izazovu u Rusiji počinje da se dešava u njihovim domovima. U nizu evropskih zemalja dolazi do naglog rasta cena, pada prihoda, manjka energenata. Politikolozi su počeli da govore o rastućoj
opasnost od socijalnih nemira. Uobičajene prednosti civilizacije postaju privilegija za Evropljane. To je cena koju
obični građani plaćaju za rusofobiju svojih političara.Džabarov ocenjuje da je narodu u Evropi i SAD potrebno još vremena da u potpunosti shvate šta se dešava. Ipak, stvara se, kako je rekao, neka vrsta kritične mase koja može uticati na ponašanje političara koji su već izabrani, izabrani od strane istih tih građana.
Svetov takođe smatra da danas u Evropi postoje ljudi koji podižu glavu i glas i vide kakvu
cenu plaćaju zbog antiruske politike njihovih vlada.
„Takvi ljudi postoje u svim zemljama, čak i u SAD, ali njima baš i ne dopuštaju da o tome govore... Danas postoji kultura u kojoj se govori samo ono što odgovara mejnstrimu, a ako kažeš nešto drugo odmah ćete zabraniti. Setite se priče sa ‘Amnesti internešnelom’ kada su u Ukrajini priznali očiglednu činjenicu da ukrajinska vojska koristi civile kao živi štit. Šta se potom desilo? Zgazili su te ljude iz ‘Amnesti internešenela’. Neki su bili primorani da se povuku, daju otkaze, da ućute. Data su nekakva saopštenja i to je sve. Takvih primera je mnogo. Ima i ona druga smešna priča - Putin je poslao Berluskoniju, sa kojim ima dugogodišnje dobre odnose, rođendansku čestitiku i kutiju votke kao rođendanski poklon. Sada Evropska komisija pokreće specijalnu istragu. Oni će potrošiti vreme i novac da saznaju da li je time prekršen režim sankcija ili ne“, zaključio je Svetov.
