Nova podvala u Njujorku: Albanci sprovode nasilje nad Srbima, a obe strane „odgovorne“
© AP Photo / Richard Drew
Pratite nas
Izveštaj generalnog sekretara UN o radu misije UN na KiM je na liniji ekvidistance prema obema stranama, što nije puna slika događanja na terenu, jer su elementi sile i pretnje silom prisutni samo na albanskoj strani, dok su Srbi na KiM strana koja ima samo da trpi i da vapije za nekom pravdom koja im je obećana, ali koja stalno izmiče.
Ovako naš nekadašnji šef diplomatije i ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vladislav Jovanović gleda na redovan polugodišnji izveštaj Antonija Gutereša o stanju na Kosovu i Metohiji koji će biti predstavljen na sednici Saveta bezbednosti, a u kome je navedeno da su pojačana retorika između Beograda i Prištine i eskalacija tenzija na terenu imali uticaj na napredak u normalizaciji odnosa u periodu od 16. marta do 15. septembra ove godine.
Gutereš je upozorio na eskalaciju tenzija krajem jula, kada su Srbi sa severa Kosova postavili barikade na putevima, nezadovoljni odlukama vlasti u Prištini o izdavanju ulazno-izlaznih dokumenata i obaveznoj preregistraciji vozila na kosovske registarske oznake. „Događaji 31. jula na severu Kosova, kao reakcija na odluke kosovske vlade vezane za slobodu kretanja, bili su ozbiljna eskalacija koja je dovela situaciju do ivice sukoba sa potencijalno tragičnim posledicama“, naveo je Gutereš. Generalni sekretar UN je u svom izveštaju istakao značaj diplomatskog angažmana SAD i EU za deeskalaciju situacije, kao i aktivnosti misija Kfor i Euleks na očuvanju mira i stabilnosti.
Prema rečima Vladislava Jovanovića, svakako je značajno da tema Kosova i Metohije bude na agendi SB UN, jer se time podseća ceo svet i oni koji su aktivni u pogledu pitanja Kosova i Metohije da konačna reč u vezi sa ovim pitanjem počiva na Savetu bezbednosti i to pod obavezujućim stavom. To znači, pojašnjava naš sagovornik, da Rezolucija 1244 treba da se ispuni u celosti, jer u njoj nije napravljena hijerarhija odredaba u smislu da su neke važnije od drugih.
“Tamo je naglašeno da se zahteva ispunjavanje svih obaveza, pod pretnjom prinudnih mera. Međutim, ta pretnja je ostala da visi u vazduhu jer ne samo da su zapadne sile propustile sve da ispune, nego su favorizovale pre svega one odredbe koje pogoduju Albancima na Kosovu, dok su ove druge, koje pogoduju Srbiji i Srbima na Kosovu, ostavili pozadi, a neke od njih nisu uopšte ni ispunili. Tako da je vrlo važno da se to pitanje zadrži na dnevnom redu Saveta bezbednosti, iako je sam Savet bezbednosti podeljen, a misija Unmika, koja je prvobitno imala odlučujuću ulogu, se sve više svodi na vrstu beležnika situacije, bez zauzimanja stava po pitanju većinske odgovornosti za neku situaciju”, ocenjuje diplomata.
Podjednaka odgovornost obe strane bode oči
Kao što vidimo i u ovom izveštaju, dodaje Jovanović, i on je na liniji ekvidistance prema obema stranama, kosovskim vlastima i Srbima na Kosovu i Metohiji, i ne daje celokupnu sliku događaja na terenu. To je, kaže, posledica činjenice da su Ujedinjene nacije pod senkom politike Sjedinjenih Američkih Država iz koje teško izlaze kada su u pitanju interesi Vašingtona, budući da stalno vode računa o tome da to slučajno ne dovede do “podizanja obrva” Amerike prema Generalnom sekretarijatu UN.
To je, na žalost, ukazuje Jovanović, posledica vodeće uloge koju je Amerika do skora imala u svetu i nametala svoju političku volju svima, uključujući i razne međunarodne institucije.
“Tako da to ne iznenađuje, međutim, bode oči i skoro da je provokativno kada u tom izveštaju stavljaju jednakost između dve strane, kao da su one podjednako odgovorne za tu situaciju incidentnog karaktera, a koja se pojavila kao rezultat stalnog provociranja Srba na Severu Kosova od strane Prištine. Oni se zbog takvih postupaka nikada ne osuđuju, već se na neki način amortizuje njihova odgovornost time što se obe strane p pozivaju da deeskaliraju napetost. To je jedan način gledanja na situaciju za koji se ne može reći da je veran stvarnim događajima, već je prilagođen potrebama pre svega onih koji su dominantni u odlučivanju o Kosovu i Metohiji nakon agresije koja je izvršena na Srbiju pre 22 godine”, kategoričan je iskusni diplomata.
Razvoj događaja je, kako kaže, već pokazao da je odluka da se pitanje KiM izvuče iz nadležnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i prenese u nadležnost Evropske unije bila krajnje nesrećna, budući da EU do sada uopšte nije pokazala da namerava da deluje u duhu Rezolucije 1244, nego u duhu potrebe da se pitanje Kosova što pre završi i to onako kako su to odlučile velike sile - učesnice u agresiji na Srbiju pre 22 godine.
“To znači da Srbiji preostaje to da prihvati svršen čin, čak i pod pretnjom nekih vrlo neprijatnih posledica ako to ne učini. Kao što vidimo situacija se po pitanju Kosova i Metohije nije se pomakla ni za pedalj u stavovima Amerike i njenih saveznika u Evropskoj uniji. Stalno je na istoj liniji - da se pritiskom na Srbiju i iznuđivanjem saglasnosti Srbije za ono što su oni proizveli pitanje Kosova i Metohije stavi ad akta, jer smatraju da će time da bude zadovoljan i Savet bezbednosti kada o tome bude definitivno glasao”, zaključuje Vladistav Jovanović.
Na sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku govoriće ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, a kako je navedeno u izveštaju generalnog sekretara dve strane su se najviše sporile oko glasanja na KiM tokom izbora u Srbiji, pitanja slobode kretanja i primene ranijih sporazuma o energetskim pitanjima i Zajednici srpskih opština.
