„Ti prokleti fašisti“: Potresna priča o ženi iz Donbasa kojoj su američke rakete raznele dom /foto/
22:19 17.10.2022 (Osveženo: 22:22 17.10.2022)
© Sputnik / Wyatt Reed
Pratite nas
Ekskluzivno
Izveštavanje o ukrajinskoj krizi često se svodi na izjave političara, vesti o isporukama oružja, manevrima trupa, bitkama i takozvanu „širu sliku“ o situaciji. A iza svega toga zapravo se nalaze obični ljudi koji takođe imaju šta da ispričaju. Ovo je jedna od tih priča.
Novinar Sputnjika Vajat Rid nalazi se u Donbasu i izveštava o situaciji na terenu na opkoljenoj ruskoj teritoriji koja se u poslednjih sedam meseci suočava sa artiljerijskim udarima i borbama neviđenih razmera i intenziteta - od početka sukoba 2014. godine.
„Ti prokleti fašisti“
U Rubežnom, malom gradu u Luganskoj Narodnoj Republici u blizini linije fronta koji je pretrpeo velika oštećenja u borbama, dopisnici Sputnjika upoznali su penzionerku Nataliju Petrovnu. Njen dom teško je oštećen u artiljerijskom napadu ukrajinske vojske koja je koristila rakete HIMARS koje su isporučile SAD. U napadu je povređena.
„Ko je [prouzrokovao] ove kratere?“ pitao je reporter Sputnjika ovu 68-godišnjakinju dok je sedela na klupi ispred uništenog devetospratnog bloka u kojem živi. „Ti prokleti fašisti“, odgovorila je. „Jeste li bili ovde kada su pucali?“ pitao je reporter. „Da, živim ovde na prvom spratu“, odgovorila je ona.
„Oni su zveri, oni su zveri. Oni nisu ljudi. Nemaju ništa ljudsko u sebi“, dodala je.
„Kako je bilo kada su udarili?“ nastavio je reporter Sputnjika.
Uplakana, Natalija Petrovna je objasnila da je zadobila povredu noge od velike eksplozije i da je ona sada jedina osoba koja je ostala da živi u svom delu stambene zgrade.
Devastiran dom Natalije Petrovne posle ukrajinskog granatiranja
© Sputnik / Wyatt Reed
„Šta je toliko uznemirujuće? Da li su rakete te koje uznemiravaju?“ bio je uporan reporter dok se negde u daljini čuo potmuli zvuk artiljerijske vatre. „Da“, odgovorila je žena. „Ovde sam ostala sama. Nema nikoga da mi pomogne.“
Natalija Petrovna kaže da nema gde da ode; nema novca da nešto kupi jer je izgubila pasoš, pa zato ne može da primi penziju.
Dopisnici Sputnjika obećali su pomoć i stupili u kontakt s lokalnom grupom volontera, koja je zabeležila podatke i Natalijinu adresu.
„Momci, ne možete ovo da uradite“
„Mi pomažemo običnim ljudima sa minimalnom potrošačkom korpom koja može da spasi nečiji život u ovom teškom trenutku“, rekao je za Sputnjik krepki četrdesetogodišnji volonter sa jarko crvenom kapom s medicinskim krstom pošto su dopisnici otputovali kod Natalije Petrovne da bi joj kupili hranu.
„Šta mislite o Ukrajincima koji prete ljudima koji uzimaju humanitarnu pomoć?“ upitao je Sputnjikov reporter ovog čoveka. „Čuli smo za to, da, čak smo videli i video-snimak iz Kijeva gde su ljudi stavljeni u rovove i upucani u leđa“, odgovorio je on. „Postoje neonacistički bataljoni koji to rade, da. Momci, ne možete ovo da uradite. Svi smo mi ljudi – Ukrajinci, Rusi, Belorusi“, rekao je volonter odmahujući glavom.
Po dolasku u stan Natalije Petrovne, volonter ju je pitao da li može da pronađe izvod iz matične knjige rođenih, pasoš, papire u vezi sa penzijom – bilo koju ličnu kartu koja bi mogla da mu pomogne da bi je registrovao za pomoć.
Volonter razgovara sa Vajatom Ridom i njegovim prevodiocem dok se kreću ka domu Natalije Petrovne da joj donesu zalihe hrane.
© Foto : Wyatt Reed
Natalija Petrovna je majka troje dece – dva sina i ćerke. Jedan sin je poginuo u rudarskoj nesreći, za drugog ne zna gde je, a ćerka verovatno živi negde u Kijevu. Ona nema načina da je kontaktira i ne zna gde je. Suprug joj je davno umro. Nekada je radila kao poštarka, ali sada teško hoda.
Upitana zašto je odlučila da ostane u svom teško oštećenom stanu – čiji su prozori razneseni a vrata oborena, kada je mogla da ode u hostel, Natalija odgovara da se plaši da će, ako ode, ono malo što joj je ostalo ukrasti pljačkaši. Priseća se da su jednom ukrajinski vojnici ušli u njen stan i uzeli nešto odeće.
„Šta biste rekli Amerikancima koji su vam digli kuću u vazduh? upitao je reporter Sputnjika pred kraj razgovora, misleći na oružje koje SAD isporučuju Kijevu. „Da su zveri, to je to. Oni nemaju srca“, rekla je Natalija.
Pokazujući na Natalijin stari izbledeli portret koji visi na zidu stana, Sputnjikov reporter ju je upitao da li je mogla da zamisli, kada je ta fotografija snimljena, kako će izgledati za 40 godina.
„Ne. Ne“, odgovorila je Natalija plačući.
Natalija Petrovna gleda na fotografije na zidu prisećajući se nekih lepših vremena
© Sputnik / Wyatt Reed
