https://lat.sputnikportal.rs/20221012/evropa-odlucila-za-sankcije-rusiji---tapsanje-po-ramenu-1144443485.html
Evropa „odlučila“: Za sankcije Rusiji - tapšanje po ramenu
Evropa „odlučila“: Za sankcije Rusiji - tapšanje po ramenu
Sputnik Srbija
Državama koje žele da slede EU u antiruskoj politici sledi puno tapšanja po ramenu i vrlo malo napretka u evropskim integracijama. Hvaljene ili kuđene svejedno ... 12.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-12T18:24+0200
2022-10-12T18:24+0200
2022-10-12T18:24+0200
srbija
srbija – politika
evropska unija (eu)
evropska komisija
rusija
kina
antiruske sankcije
aleksandar mitić
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/18/1143276798_0:120:3215:1928_1920x0_80_0_0_36ff288f18f0ba4b92c9d5a6286ea140.jpg
Izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana, koji Evropska komisija tradicionalno svake godine predstavlja u Briselu, kategorično izdvaja Srbiju čija je usklađenost sa eropskom zajedničkom spoljnom politikom, kako stoji u dokumentu, u odnosu na prethodnu godinu pala sa 64 na 54 odsto.Srbija se, stoji između ostalog u Izveštaju koji danas predsedniku Srbije uručuje šef Delegacije EU u Srbiji, nije uskladila ni sa jednom restriktivnom merom niti većinom deklaracija u vezi sa ratom u Ukrajini.Za razliku od nje, Crna Gora je dobila najbolju ocenu u usklađivanju sa evropskom spoljnom politikom, ali to ni nju, kao ni ostale zemlje Zapadnog Balkana koje su pokazale visoki stepen kooperativnosti nije ni za pedalj približilo članstvu.Želja za proširenjem u EU- ne postojiBespogovorno usklađivanje sa agendom EU po pitanju odnosa prema Rusiji, zemljama Zapadnog Balkana nije donelo nikakve benefite u procesu evrointegracija, a sam Izveštaj, po rečima Aleksandra Mitića iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, potvrđuje ono što već znamo - želja EU da značajnije unapredi proširenje regiona Zapadnog Balkana ne postoji. To, objašnjava naš sagovornik, nema nikave veze sa samim državama Zapadnog Balkana već, kako kaže, sa problemima u samoj EU i zamorom od proširenja koji postoji u jednom delu zemalja EU, pre svega u Francuskoj.Čisto geopolitički projekatFormiranje tzv. Evropske političke zajednice, odnosno nedavno održavanje sastanka u Pragu pokazalo je, ocenjuje Mitić, da se pokušavaju razne opcije kako bi se u neku ruku prikrio nedostatak volje.Koriste izgovore, prećutkuju istinuIzvesno je, primećuje Mitić, da se po pitanju Srbije kao izgovor za kritiku koristi neusklađivanje sa deklaracijama EU. Neko bi to, kaže naš sagovornik, mogao tumačiti kao razlog slabijeg napredovanja Srbije ka EU što je delimično tačno. U mnogo većoj meri objašnjenje, kaže, leži u tome što sama EU ima nedostatak kapaciteta.Procenat može biti samo nižiTo nije iznenađenje i na tom polju, veruje Mitić, ne bi trebalo da bude pomaka. Taj procenat samo, kaže, može biti još niži ukoliko se nastavi intenzitet restriktivnih mera usmerenih protiv Rusije.Srpska ekonomija ne bi preživela sankcijeTakođe, ukazuje Mitić, i sa političkog aspekta jasno je zašto Srbija ne bi smela da se uskladi sa sankcijama, jer ne treba, kaže, trošiti reči na dokazivanje značaja saradnje sa RF i podrške koju pruža Srbiji po pitanju pre svega Kosova i Metohije. I sa ekonomskog i energetskog stanovišta ne postoji nikakav interes Srbije s obzirom, napominje naš sagovornik, na važnost koju gasni aranžman sa RF ima za Srbiju.Puno pohvala, malo napretkaJasno je, naglašava Mitić, da bilo kakvo usklađivanje sa EU, pa i poslušnički stav koji neke države regiona iskazuju prema EU i njenoj politici prema RF nije garant napretka i uspeha u evropksim integracijama, upravo iz razloga što postoji fundamentalan problem u samoj EU.
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
srbija – politika, evropska unija (eu), evropska komisija, rusija, kina, antiruske sankcije, aleksandar mitić, analize i mišljenja
srbija – politika, evropska unija (eu), evropska komisija, rusija, kina, antiruske sankcije, aleksandar mitić, analize i mišljenja
Evropa „odlučila“: Za sankcije Rusiji - tapšanje po ramenu
Državama koje žele da slede EU u antiruskoj politici sledi puno tapšanja po ramenu i vrlo malo napretka u evropskim integracijama. Hvaljene ili kuđene svejedno - EU nema nameru da proširi svoje kapacitete.
Izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana, koji Evropska komisija tradicionalno svake godine predstavlja u Briselu, kategorično izdvaja Srbiju čija je usklađenost sa eropskom zajedničkom spoljnom politikom, kako stoji u dokumentu, u odnosu na prethodnu godinu pala sa 64 na 54 odsto.
Srbija se, stoji između ostalog u Izveštaju koji danas predsedniku Srbije uručuje šef Delegacije EU u Srbiji, nije uskladila ni sa jednom restriktivnom merom niti većinom deklaracija u vezi sa ratom u Ukrajini.
Za razliku od nje, Crna Gora je dobila najbolju ocenu u usklađivanju sa evropskom spoljnom politikom, ali to ni nju, kao ni ostale zemlje Zapadnog Balkana koje su pokazale visoki stepen kooperativnosti nije ni za pedalj približilo članstvu.
Želja za proširenjem u EU- ne postoji
Bespogovorno usklađivanje sa agendom EU po pitanju odnosa prema Rusiji, zemljama Zapadnog Balkana nije donelo nikakve benefite u procesu evrointegracija, a sam Izveštaj, po rečima Aleksandra Mitića iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, potvrđuje ono što već znamo - želja EU da značajnije unapredi proširenje regiona Zapadnog Balkana ne postoji.
To, objašnjava naš sagovornik, nema nikave veze sa samim državama Zapadnog Balkana već, kako kaže, sa problemima u samoj EU i zamorom od proširenja koji postoji u jednom delu zemalja EU, pre svega u Francuskoj.
Čisto geopolitički projekat
Formiranje tzv. Evropske političke zajednice, odnosno nedavno održavanje sastanka u Pragu pokazalo je, ocenjuje Mitić, da se pokušavaju razne opcije kako bi se u neku ruku prikrio nedostatak volje.
„Bacanje odgovornosti na države Zapadnog Balkana zbog toga što sama EU nema kapacitet za proširenje je nešto na šta smo već navikli ali i nešto što bi i građani regiona, a pre svih Republike Srbije, trebalo dobro da razumeju. Ovaj izveštaj potvrđuje da je ceo proces proširenja naravno jedan čisto geopolitički projekat i da će uvek geopolitički razlozi, odnosno pokušaji suzbijanja uticaja Ruske Federacije ali i Narodne Republike Kine nadvladati nad bilo kojim kopenhaškim kriterijumom koji je važio za sve ostale kandidate koji su u nekom trenutku ušli u EU.“
Koriste izgovore, prećutkuju istinu
Izvesno je, primećuje Mitić, da se po pitanju Srbije kao izgovor za kritiku koristi neusklađivanje sa deklaracijama EU. Neko bi to, kaže naš sagovornik, mogao tumačiti kao razlog slabijeg napredovanja Srbije ka EU što je delimično tačno. U mnogo većoj meri objašnjenje, kaže, leži u tome što sama EU ima nedostatak kapaciteta.
„Istina je da postoji znatno niži procenat usklađivanja sa deklaracijama EU u ovoj godini. To nije iznenađenje jer je većina njih bila usmerena protiv Rusije, a Republika Srbija je zauzela stav da se ne usklađuje sa deklaracijama koje podrazumevaju restriktivne mere, odnosno sankcije protiv Ruske Federacije.“
Procenat može biti samo niži
To nije iznenađenje i na tom polju, veruje Mitić, ne bi trebalo da bude pomaka. Taj procenat samo, kaže, može biti još niži ukoliko se nastavi intenzitet restriktivnih mera usmerenih protiv Rusije.
„Ne treba očekivati da se promeni pristup ni EK a generalno ni EU. Pritisci na Srbiju će se nastaviti kako bi se uskladila sa spoljnom politikom i poglavljem 31. Pritom, Srbija nema nikakvu pravnu obavezu da to čini jer u procesu evropskih integracija usklađivanje sa deklaracijma o spoljnoj politici EU se vrši na dan pristupanja zemlje u EU.“
Srpska ekonomija ne bi preživela sankcije
Takođe, ukazuje Mitić, i sa političkog aspekta jasno je zašto Srbija ne bi smela da se uskladi sa sankcijama, jer ne treba, kaže, trošiti reči na dokazivanje značaja saradnje sa RF i podrške koju pruža Srbiji po pitanju pre svega Kosova i Metohije. I sa ekonomskog i energetskog stanovišta ne postoji nikakav interes Srbije s obzirom, napominje naš sagovornik, na važnost koju gasni aranžman sa RF ima za Srbiju.
„Srpska ekonomija ne bi mogla da preživi uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i to je činjenica koju niko ne može da pobije. Konačno, tu je i moralni razlog jer je Srbija sama pretrpela veoma brutalne sankcije od strane istih država koje je danas teraju da uvodi sankcije RF.“
Puno pohvala, malo napretka
Jasno je, naglašava Mitić, da bilo kakvo usklađivanje sa EU, pa i poslušnički stav koji neke države regiona iskazuju prema EU i njenoj politici prema RF nije garant napretka i uspeha u evropksim integracijama, upravo iz razloga što postoji fundamentalan problem u samoj EU.
„Sa krizom koja traje i koja će se intenzivirati u narednom periodu teško je očekivati da EU može da promeni svoj stav i da unutar nje može doći do konsenzusa oko ozbiljnijeg proširenja. Državama koje žele da slede EU u antiruskoj politici, sledi puno pohvala ali malo napretka“, zaključuje naš sagovornik.
