https://lat.sputnikportal.rs/20221011/uzasni-pritisak-i-javna-prozivka-u-njujorku-na-delu-jos-jedan-pokusaj-zapada-da-izoluje-rusiju-1144378218.html
Užasni pritisak i javna prozivka u Njujorku: Na delu još jedan pokušaj Zapada da izoluje Rusiju
Užasni pritisak i javna prozivka u Njujorku: Na delu još jedan pokušaj Zapada da izoluje Rusiju
Sputnik Srbija
„Rol kol” glasanje u Generalnoj skupštini UN, odnosno javno izjašnjavanje o američkoj rezoluciji koja ne priznaje referendume u Ukrajini predstavlja još jedan... 11.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-11T18:47+0200
2022-10-11T18:47+0200
2022-10-11T18:47+0200
rusija
rusija – politika
un
sad
generalna skupština un
ukrajina
istorijski referendum o pripajanju rusiji
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112098/73/1120987345_0:321:3071:2048_1920x0_80_0_0_415deb080792b4a92ee6e4ab8bfba47a.jpg
Generalna skupština Ujedinjenih nacija odbacila je ruski predlog o tajnom glasanju o nacrtu rezolucije o osudi referenduma u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, i odobrila predlog da se ovim povodom održi javno, takozvano „rol kol“ glasanje.„Rol kol” – pritisak ZapadaOvaj način izjašnjavanja u Svetskoj organizaciji, smatra Milisav Paić, predstavlja određeni presedan, ali i vrstu pritiska na zemlje članice UN da se javno opredele.Slično razmišlja i bivši ambasador u Ujedinjenim nacijama Branko Branković koji kaže da tajno glasanje Amerikancima ne odgovara, jer ono predstavlja pravi odnos snaga. Sa druge strane, pojašnjava diplomata, „rol kol“ predstavlja najjavnije moguće glasanje i način za vršenje užasnog pritiska na članice GS UN.„Ja sam imao prilike da na Generalnoj skupštini prisustvujem upravo takvom stanju stvari gde su Amerikanci svojevremeno, vezano za Kambodžu, izvršili tako velike pritiske da su delegacije bile toliko preplašene da nisu ni bile u sali i nisu glasale. Čak se znalo i koga su sve pritisli, a koga su potplatili“, seća se Branković.Upitan ishod glasanjaMilisav Paić je uveren da će zapadnim zemljama, bez obzira na to koliki pritisak vrše na članice UN koje se ne opredeljuju u vezi sa ruskom specijalnom operacijom, biti vrlo teško da obezbede dvotrećinsku trećinu u Generalnoj skupštini koja bi podržala ovu rezoluciju. Ali, kako kaže, svakako ne treba očekivati da će se SAD i njihovi sateliti tu zaustaviti u nameri da obezbede međunarodnu osudu i izolaciju Rusije.„Ovde, naravno, ponovo dolazi do izražaja licemerje Zapada jer kada je SRJ bila bombardovana mnogo teže nego što je to slučaj sa Ukrajinom u ovom momentu, tome se nije usprotivila ni jedna od tih zemalja koje se sada zgražavaju nad poslednjim akcijama Rusije. Tada se nad bombardovanjem civilnih objekata u Srbiji, rušenjem mostova, železničke i drumske infrastrukure, elektrosistema nisu zgražavali ni sadašnji američki predsednik Bajden ni Velika Britanija. Naprotiv, Bajden je tražio totalno bombardovanje Srbije, a Britanija je bila predvodnik u NATO agresiji na našu zemlju“, podseća bivši ambasador.Bez obzira na to da li će predložena rezolucija dobiti dovoljno glasova da bi bila usvojena, Branko Branković smatra da će veliki broj zemalja odlučiti da ne bude prisutno u sali, odnosno da ne učestvuje u glasanju, kako se ne bi zamerale ni jednoj ni drugoj strani.„U sali će biti prisutni oni na koje su Amerikanci baš uspeli da izvrše pritisak, ali verujem i da će se dobar broj država odlučiti da se uzdrži od glasanja. Mislim da će pozitivnih glasova biti dovoljno da prođe rezolucija, ali kada poredite sa 193 zemlje članice koje treba da glasaju videćete koliko će biti odsutnih delegacija. U to sam ubeđen i ako bih licitirao, rekao bih da najmanje 50 delegacija neće biti u sali. Naravno, u slučaju tajnog glasanja odnos snaga bio bi sasvim drugačiji“, ocenjuje iskusni diplomata.Uvod u nove akcije ZapadaPrema mišljenju Milisava Paića, insistiranje na „rol kol“ glasanju u GS UN uvod je u neke druge, mnogo ozbiljnije akcije Zapada, poput suspendovanja prava veta Ruske Federacije u Savetu bezbednosti UN.Branković pak kaže da u pravilima procedure i Povelji UN ne postoji nikakva odredba po kojoj se nekome može oduzeti pravo veta.U tekstu rezolucije koje su inicirale Albanija i zapadne zemlje stoji poziv da se ne prizna prisajedinjenje Donjecke i Luganske Narodne Republike, i Zaporoške i Hersonske oblasti Ruskoj Federaciji, a Moskva se poziva da odmah povuče svoje snage iz Ukrajine. Nacrt rezolucije izražava „posvećenost suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine“, a Moskva se osuđuje zbog navodnog „organizovanja referenduma“ i „aneksije“ DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti.
https://lat.sputnikportal.rs/20221011/mediji-sad-se-nadaju-da-ce-rezoluciju-o-nepriznavanju-referenduma-podrzati-makar-100-clanica-un-1144346746.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
rusija, un, gs un, sad, amerika, glasanje, rusija, un, gs un, sad, amerika, glasanje
rusija, un, gs un, sad, amerika, glasanje, rusija, un, gs un, sad, amerika, glasanje
Užasni pritisak i javna prozivka u Njujorku: Na delu još jedan pokušaj Zapada da izoluje Rusiju
„Rol kol” glasanje u Generalnoj skupštini UN, odnosno javno izjašnjavanje o američkoj rezoluciji koja ne priznaje referendume u Ukrajini predstavlja još jedan pokušaj Zapada da osudi i međunarodno izoluje Rusiju, ocenjuje bivši ambasador i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Paić.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija odbacila je ruski predlog o tajnom glasanju o nacrtu rezolucije o osudi referenduma u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, i odobrila predlog da se ovim povodom održi javno, takozvano „rol kol“ glasanje.
„Rol kol” – pritisak Zapada
Ovaj način izjašnjavanja u Svetskoj organizaciji, smatra Milisav Paić, predstavlja određeni presedan, ali i vrstu
pritiska na zemlje članice UN da se javno opredele.
„Jedna je stvar kada je glasanje tajno, a nešto sasvim drugo kada je u pitanju „rol koling”, odnosno kada se države prozivaju po abecednom redu i javno se izjašnjavaju o svom stavu. Nema sumnje da je ovde prisutna namera Zapada da, na neki način, „razgoliti“ celu situaciju i da izvrši dopunski pritisak na zemlje koje nemaju stav prema ovoj situaciji ili pak naginju jednoj ili drugoj strani, ali se o tome ne izjašnjavaju“, kaže Paić.
Slično razmišlja i bivši ambasador u Ujedinjenim nacijama Branko Branković koji kaže da tajno glasanje Amerikancima ne odgovara, jer ono predstavlja pravi odnos snaga. Sa druge strane, pojašnjava diplomata, „rol kol“ predstavlja najjavnije moguće glasanje i način za vršenje užasnog pritiska na članice GS UN.
„Ja sam imao prilike da na Generalnoj skupštini prisustvujem upravo takvom stanju stvari gde su Amerikanci svojevremeno, vezano za Kambodžu, izvršili tako velike pritiske da su delegacije bile toliko preplašene da nisu ni bile u sali i nisu glasale. Čak se znalo i koga su sve pritisli, a koga su potplatili“, seća se Branković.
Milisav Paić je uveren da će zapadnim zemljama, bez obzira na to koliki pritisak vrše na članice UN koje se ne opredeljuju u vezi sa
ruskom specijalnom operacijom, biti vrlo teško da obezbede dvotrećinsku trećinu u Generalnoj skupštini koja bi podržala ovu rezoluciju. Ali, kako kaže, svakako ne treba očekivati da će se SAD i njihovi sateliti tu zaustaviti u nameri da obezbede međunarodnu osudu i izolaciju Rusije.
„Ovde, naravno, ponovo dolazi do izražaja licemerje Zapada jer kada je SRJ bila bombardovana mnogo teže nego što je to slučaj sa Ukrajinom u ovom momentu, tome se nije usprotivila ni jedna od tih zemalja koje se sada zgražavaju nad poslednjim akcijama Rusije. Tada se nad bombardovanjem civilnih objekata u Srbiji, rušenjem mostova, železničke i drumske infrastrukure, elektrosistema nisu zgražavali ni sadašnji američki predsednik Bajden ni Velika Britanija. Naprotiv, Bajden je tražio totalno bombardovanje Srbije, a Britanija je bila predvodnik u NATO agresiji na našu zemlju“, podseća bivši ambasador.
Bez obzira na to da li će predložena rezolucija dobiti dovoljno glasova da bi bila usvojena, Branko Branković smatra da će veliki broj zemalja odlučiti da ne bude prisutno u sali, odnosno da ne učestvuje u glasanju, kako se ne bi zamerale ni jednoj ni drugoj strani.
„U sali će biti prisutni oni na koje su Amerikanci baš uspeli da izvrše pritisak, ali verujem i da će se dobar broj država odlučiti da se uzdrži od glasanja. Mislim da će pozitivnih glasova biti dovoljno da prođe rezolucija, ali kada poredite sa 193 zemlje članice koje treba da glasaju videćete koliko će biti odsutnih delegacija. U to sam ubeđen i ako bih licitirao, rekao bih da najmanje 50 delegacija neće biti u sali. Naravno, u slučaju tajnog glasanja odnos snaga bio bi sasvim drugačiji“, ocenjuje iskusni diplomata.
Uvod u nove akcije Zapada
Prema mišljenju Milisava Paića,
insistiranje na „rol kol“ glasanju u GS UN uvod je u neke druge, mnogo ozbiljnije akcije Zapada, poput suspendovanja prava veta Ruske Federacije u Savetu bezbednosti UN.
Branković pak kaže da u pravilima procedure i Povelji UN ne postoji nikakva odredba po kojoj se nekome može oduzeti pravo veta.
„Postoji mogućnost da se neko primi ili izbaci iz Ujedinjenih nacija, ali Rusija ne može biti ni izbačena iz UN jer preporuka za prijem ili izbacivanje neke države iz Svetske organizacije mora da dođe od strane Saveta bezbednosti. Pritom, u Savetu bezbednosti postoji i deset zemalja koje nisu stalne članice i ubeđen sam da ni jedna od njih ne bi glasala za izbacivanje ne Rusije, nego bilo koga iz UN, jer bi se na taj način napravio presedan koji sutra može i te zemlje da zakači“, zaključuje Branko Branković za Sputnjik.
U tekstu rezolucije koje su inicirale Albanija i zapadne zemlje stoji poziv da se ne prizna prisajedinjenje Donjecke i Luganske Narodne Republike, i Zaporoške i Hersonske oblasti Ruskoj Federaciji, a Moskva se poziva da odmah povuče svoje snage iz Ukrajine. Nacrt rezolucije izražava „posvećenost suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine“, a Moskva se osuđuje zbog navodnog „organizovanja referenduma“ i „aneksije“ DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti.
