https://lat.sputnikportal.rs/20221009/izaslanik-vazalne-strukture-berlina-uradio-u-bih-nesto-sto-nije-niko-nikada-1144253855.html
Izaslanik vazalne strukture Berlina uradio u BiH nešto što nije niko nikada
Izaslanik vazalne strukture Berlina uradio u BiH nešto što nije niko nikada
Sputnik Srbija
Brojni su kurioziteti vezani za glasanja na izborima ili referendumima. Na Papua Novoj Gvineji su, zbog nemogućnosti drugačijeg organizovanja, svojevremeno... 09.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-09T21:03+0200
2022-10-09T21:03+0200
2022-10-09T21:03+0200
region
bosna i hercegovina (bih)
region – politika
kristijan šmit
analize i mišljenja
republika srpska (rs)
milorad dodik
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/09/1129676704_0:79:2834:1673_1920x0_80_0_0_6f703fb993e665204b836af2afd19cfa.jpg
Narodna Republika Mongolija je „zadržala nezavisnost“ 1945. godine na osnovu referenduma na kom je izlaznost iznosila 98,5% punoletnih građana i svi su glasali za. Bez ijednog glasa protiv u celoj zemlji. Glasalo se javno, tokom 13 hiljada skupova održanih širom države.U Gambiji se na izborima ubacuje kliker u bubanj sa slikom kandidata. Unutar svakog bubnja je zvono, pa ako zazvoni jednaput zna se da je ubačen jedan kliker. Ako zazvoni dvaput, zna se da je to pokušaj prevare i obično nastaje lom na biračkom mestu.Zaista, svašta se moglo videti u praksi, ali da se menja izborni zakon na dan izbora – e toga do sada bilo nije. Ni na Papua Novoj Gvineji, ni u Gambiji. Ni u Mongoliji 1945. godine.Neviđen potez građanina ŠmitaZa to se pobrinuo Kristijan Šmit. I tako upisao Bosnu i Hercegovinu na listu ovih kurioziteta vezanih za glasanja na izborima i referendumima.Naravno, teško je da će se ovo što je uradio svideti ikome u Bosni i Hercegovini. Dosta im je da sa njima teraju šegu i shvataju ih neozbiljno. Baš zbog Visokog predstavnika i Bonskih ovlašćenja, BiH je označavana i kao protektorat, poluprotektorat, kolonijalni posed, zavisi od autora koji su opisivali situaciju.Poslednjih godina, može se, češće nego ranije, u raznim analizama „natrčati“ i na pridev vazalni prilikom opisivanja pojedinih fenomena. Vazalni status, vazalna ekonomija, vazalna država, vazalna vojska... Nesreća za Šmita je i što se samo par dana pred izbore u BiH odigralo torpedovanje Severnog toka.O ovom slučaju još će biti dosta reči, nekoliko krupnih stvari će se zbog toga dešavati, ali za ovu priču važno je da se tim činom uputila nedvosmislena poruka Nemačkoj. Čak i prosečni konzumenti političkih vesti na Balkanu razumeli su koja. Nemačka, iz naše balkanske perspektive – velika, silna i jaka, za SAD je samo vazalna struktura.Vazalima nije dozvoljeno da samostalno uspostavljaju direktne energetske odnose sa drugima, bez odobrenja nadređenog gospodara. Kristijan Šmit, dakle, nije neki veliki, silni i jaki međunarodni predstavnik, on je samo izaslanik jedne vazalne strukture iz Berlina izabrane od strane nadređenog gospodara iz Vašingtona koji je toliko okupiran drugim temama da se ovom ne stiže baviti. Što onda znači da akterima u BiH nije namenjena ni uloga vazala, već sirotih kmetova. Kmetovi, poznato je, odrađuju posao, bez uticaja na odluke. U slučaju da se međusobno potuku, tu je vazalni feudalac da im sudi. U slučaju da se pobune, tu je nadređeni gospodar da ih disciplinuje.Neuspeh niko neće priznati, ma koliko postajalo očigledno da ovakva hijerarhija ne funkcioniše. Prvi generalni sekretar NATO lord Lajonel Ismej jednostavno je opisao ulogu tada formiranog vojnog saveza: držati Ruse napolju, Amerikance unutra, a Nemce dole.Po tom principu ocrtavala se i Šmitova uloga u BiH vezana za funkcionisanje glavnog političkog toka: držati Srbe napolju, Hrvate unutra, a Bošnjake dole. Zadatak ostvariti na izborima. Na izborima, međutim, to ostvareno nije.Srušiti Srpsku, nedosanjan sanPokušaj destabilizacije Republike Srpske ostaje nedosanjani san, a posle svih saplitanja kojima je bio izložen, Milorad Dodik nema ama baš ni jedan razlog da poštuje rešenja iz Šmitove kancelarije. Ujedinjeni i sa žestokim vetrom u leđa Hrvati predvođeni Draganom Čovićem jesu napravili odličan rezultat, ali su opet ostali bez svog predstavnika u trojnom Predsedništvu.Posmatrajući rezultate iz „hrvatskih“ opština potpuno je jasno da su oni ubedljivom većinom podržali Borjanu Krišto. Ipak, u Predsedništvu je ponovo Željko Komšić. Na prvi pogled, čini se da Bošnjaci jesu dole, ali ta slika ne treba da zavarava bilo koga. Poraz Bakira Izetbegovića ne znači i poraz njegove SDA. SDA će se pitati, bez ove partije nemoguće je konstituisati izvršne organe vlasti, a istovremeno – u kakvoj će korelaciji ti organi biti sa Denisom Bećirovićem – bošnjačkim članom Predsedništva, ostaje da se vidi.Preti radikalizacijaJedan od potencijalnih scenarija jeste i da dođe do kontinualnog porasta tenzija koji će obe grupacije odvesti ka radikalizaciji stavova. Po sistemu spojenih sudova, onda treba očekivati i radikalizaciju stavova partija iz srpskog i hrvatskog korpusa. I pored toga što će u oba korpusa biti onih koji će seiriti nad „bošnjačkim porazom“ i ponavljati kako su „govorili Bakiru“ da ne prihvata međunarodne izaslanike i njihovu politiku pretvaranja BiH u kmetluk, razloga za to nema.Politička „razglednica“ iz BiH koja je dobijena tokom i nakon izbora onespokojava. BiH postaje nemoguća država, u značenju koje je toj odrednici svojevremeno dao Nenad Kecmanović. Istovremeno, kritične mase u međunarodnoj zajednici za razmatranje teze o mirnoj disoluciji nema, iluzorno je očekivati da je bude u novim međunarodnim okolnostima.Nametanje novih odluka u izbornoj noći, kojima se suštinski sprečavaju blokade unutar predstavničkih tela zasnovane na pozivanju na vitalne interese, ovu sliku neće ulepšati. Čak naprotiv, to je još jedna kardinalna greška.Nezadovoljstvo ostaje, jednako kao i ranije, samo ovoga puta sa totalno delegitimizovanim međunarodnim predstavnikom koji neće biti kadar da kontroliše tenzije. A i kakav legitimitet da ima kada su ga nove međunarodne okolnosti predstavile kao vazala koji se prema balkanskim podanicima odnosi kao prema kmetovima? A i kakav legitimitet da ima kada od Srba neće biti priznat, Hrvatima nije doneo obećano, a Bošnjake je uspeo da međusobno antagonizuje i dovede ih do statusa najvećih gubitnika?Kardinalna greškaIdeja Šmita da ovakvim intervencijama verovatno i ubuduće nameće rešenja, uz želju da implementacijom određenih sudskih presuda menja dejtonski okvir još je kardinalnija greška. Kažu, ne govori o ratu da se ne bi zbio! Svođenjem BiH na kmetluk, jezivim odnosom prema domaćim političarima i glasačima, nastavljanjem propale politike intervencionizma, Šmit može izazvati novi rat.Uzimajući u obzir pretpostavljena kretanja u svetskom političkom sistemu, niti će vazalni feudalac u takvom raspletu biti sposoban da sudi zavađenima, niti će nadređeni gospodar moći da ih disciplinuje. Čak i kada bi taj mogući rat bio neuporediv po intenzitetu i karakteru sa onim viđenim devedesetih godina, on se ne bi brzo završio.Za BiH je bilo rešenja, za BiH i dalje ima rešenja. Na primer, ako se želelo sa regulisanjem izbornog procesa, trebalo je krenuti od broja nevažećih listića. Od glasanja do glasanja to se ponavlja, na poslednjim izborima bilo je ukupno više od 222 hiljade nevažećih listića! Samo na glasanju za izbor članova Predsedništva više od 100 hiljada! Je li to normalno? Što se Šmit nije dohvatio toga, regulisao proceduru, glasanje učinio jednostavnijim!?Shvata li Zapad ozbiljnost situacijeOzbiljnost situacije domaće aktere tera na opreznost i upućuje ka neminovnim dogovorima. Dogovor je i kako se slažu da se oko nečega ne slažu. Ako se ne može postići više, na tome se počinje. Samo, ovoga puta je veliko pitanje: koliko su zapadni akteri svesni ozbiljnosti situacije!?Kod njih se uopšte ne vidi želja za preispitivanjem nametnute hijerarhije. Pita se Blinken, sprovodi Šmit, a kmetovi su tu da prihvate. Prve držati napolju, druge ubaciti unutra, a treće pritisnuti dole, na pod. Bosna i Hercegovina, to im je isto kao Papua Nova Gvineja ili Gambija. Isto je danas nametati odluke u Sarajevu, kao i priznati rezultate referenduma iz Ulan Batora 1945. godine. Njihova politička i istorijska perspektiva sasma je drugačija od naše, domaće, izvorne, unutrašnje.Neverovatan potez samoproglašenog međunarodnog predstavnika, koji je u izbornoj noći menjao izborni zakon prilika je i da se mnoga pitanja otvore, stave na dnevni red i da se o njima kroz institucije razgovara.Najvažnije je svakako – mesto i uloga međunarodne zajednice! Ili tačnije – onog zapadnog dela međunarodne zajednice. Za stanje koje trenutno postoji oni su najodgovorniji. Tu im više ne može pomoći ni prebacivanje odgovornosti na domaće političare – koje itekako ima, niti priče o korupciji – koje takođe ima.Jer, ako oni, međunarodni predstavnici i izaslanici ovako nastave, BiH će doterati samo na korak od novog rata. Izgleda preterano? Daj Bože da je preterano! Samo, činilo se i 1989. godine da su slična upozorenja preterana. Ko je uopšte mislio da može uslediti tragedija takvih razmera. I da se par decenija potom može završiti u ovoj situaciji. U poziciji kmetluka, za koji je i vazalni status predaleko.
https://lat.sputnikportal.rs/20221003/zbrka-zbog-vecernjeg-zakona-da-li-smit-nesto-smera-i-za-parlament-srpske-1143958908.html
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
bih, kristijan šmit, republika srpska, federacija bih, bih, federacija bih, kristijan šmit, republika srpska
bih, kristijan šmit, republika srpska, federacija bih, bih, federacija bih, kristijan šmit, republika srpska
Izaslanik vazalne strukture Berlina uradio u BiH nešto što nije niko nikada
Brojni su kurioziteti vezani za glasanja na izborima ili referendumima. Na Papua Novoj Gvineji su, zbog nemogućnosti drugačijeg organizovanja, svojevremeno povlačili liniju posred livade, pa ko je za staje sa jedne, ko je protiv sa druge strane linije. Potom se prebroje i to je to.
Narodna Republika Mongolija je „zadržala nezavisnost“ 1945. godine na osnovu referenduma na kom je izlaznost iznosila 98,5% punoletnih građana i svi su glasali za. Bez ijednog glasa protiv u celoj zemlji. Glasalo se javno, tokom 13 hiljada skupova održanih širom države.
U Gambiji se na izborima ubacuje kliker u bubanj sa slikom kandidata. Unutar svakog bubnja je zvono, pa ako zazvoni jednaput zna se da je ubačen jedan kliker. Ako zazvoni dvaput, zna se da je to pokušaj prevare i obično nastaje lom na biračkom mestu.
Zaista, svašta se moglo videti u praksi, ali da se
menja izborni zakon na dan izbora – e toga do sada bilo nije. Ni na Papua Novoj Gvineji, ni u Gambiji. Ni u Mongoliji 1945. godine.
Neviđen potez građanina Šmita
Za to se pobrinuo Kristijan Šmit. I tako upisao Bosnu i Hercegovinu na listu ovih kurioziteta vezanih za glasanja na izborima i referendumima.
Naravno, teško je da će se ovo što je uradio svideti ikome u Bosni i Hercegovini. Dosta im je da sa njima teraju šegu i shvataju ih neozbiljno. Baš zbog Visokog predstavnika i Bonskih ovlašćenja,
BiH je označavana i kao protektorat, poluprotektorat, kolonijalni posed, zavisi od autora koji su opisivali situaciju.
Poslednjih godina, može se, češće nego ranije, u raznim analizama „natrčati“ i na pridev vazalni prilikom opisivanja pojedinih fenomena. Vazalni status, vazalna ekonomija, vazalna država, vazalna vojska... Nesreća za Šmita je i što se samo par dana pred izbore u BiH odigralo torpedovanje Severnog toka.
O ovom slučaju još će biti dosta reči, nekoliko krupnih stvari će se zbog toga dešavati, ali za ovu priču važno je da se tim činom uputila nedvosmislena poruka Nemačkoj. Čak i prosečni konzumenti političkih vesti na Balkanu razumeli su koja. Nemačka, iz naše balkanske perspektive – velika, silna i jaka, za SAD je samo vazalna struktura.
Vazalima nije dozvoljeno da samostalno uspostavljaju direktne energetske odnose sa drugima, bez odobrenja nadređenog gospodara. Kristijan Šmit, dakle, nije neki veliki, silni i jaki međunarodni predstavnik, on je samo izaslanik jedne vazalne strukture iz Berlina izabrane od strane nadređenog gospodara iz Vašingtona koji je toliko okupiran drugim temama da se ovom ne stiže baviti. Što onda znači da akterima u BiH nije namenjena ni uloga vazala, već sirotih kmetova. Kmetovi, poznato je, odrađuju posao, bez uticaja na odluke. U slučaju da se međusobno potuku, tu je vazalni feudalac da im sudi. U slučaju da se pobune, tu je nadređeni gospodar da ih disciplinuje.
Neuspeh niko neće priznati, ma koliko postajalo očigledno da ovakva hijerarhija ne funkcioniše. Prvi generalni sekretar NATO lord Lajonel Ismej jednostavno je opisao ulogu tada formiranog vojnog saveza: držati Ruse napolju, Amerikance unutra, a Nemce dole.
Po tom principu ocrtavala se i Šmitova uloga u BiH vezana za funkcionisanje glavnog političkog toka: držati Srbe napolju, Hrvate unutra, a Bošnjake dole. Zadatak ostvariti na izborima. Na izborima, međutim, to ostvareno nije.
Srušiti Srpsku, nedosanjan san
Pokušaj destabilizacije Republike Srpske ostaje nedosanjani san, a posle svih saplitanja kojima je bio izložen, Milorad Dodik nema ama baš ni jedan razlog da poštuje rešenja iz Šmitove kancelarije. Ujedinjeni i sa žestokim vetrom u leđa Hrvati predvođeni Draganom Čovićem jesu napravili odličan rezultat, ali su opet ostali bez svog predstavnika u trojnom Predsedništvu.
Posmatrajući rezultate iz „hrvatskih“ opština potpuno je jasno da su oni ubedljivom većinom podržali Borjanu Krišto. Ipak, u Predsedništvu je ponovo Željko Komšić. Na prvi pogled, čini se da Bošnjaci jesu dole, ali ta slika ne treba da zavarava bilo koga. Poraz Bakira Izetbegovića ne znači i poraz njegove SDA. SDA će se pitati, bez ove partije nemoguće je konstituisati izvršne organe vlasti, a istovremeno – u kakvoj će korelaciji ti organi biti sa Denisom Bećirovićem – bošnjačkim članom Predsedništva, ostaje da se vidi.
Jedan od potencijalnih scenarija jeste i da dođe do kontinualnog porasta tenzija koji će obe grupacije odvesti ka radikalizaciji stavova. Po sistemu spojenih sudova, onda treba očekivati i radikalizaciju stavova partija iz srpskog i hrvatskog korpusa. I pored toga što će u oba korpusa biti onih koji će seiriti nad „bošnjačkim porazom“ i ponavljati kako su „govorili Bakiru“ da ne prihvata međunarodne izaslanike i njihovu politiku pretvaranja BiH u kmetluk, razloga za to nema.
Politička „razglednica“ iz BiH koja je dobijena tokom i nakon izbora onespokojava. BiH postaje nemoguća država, u značenju koje je toj odrednici svojevremeno dao Nenad Kecmanović. Istovremeno, kritične mase u međunarodnoj zajednici za razmatranje teze o mirnoj disoluciji nema, iluzorno je očekivati da je bude u novim međunarodnim okolnostima.
Nametanje novih odluka u izbornoj noći, kojima se suštinski sprečavaju blokade unutar predstavničkih tela zasnovane na pozivanju na vitalne interese, ovu sliku neće ulepšati. Čak naprotiv, to je još jedna kardinalna greška.
Nezadovoljstvo ostaje, jednako kao i ranije, samo ovoga puta sa totalno delegitimizovanim međunarodnim predstavnikom koji neće biti kadar da kontroliše tenzije. A i kakav legitimitet da ima kada su ga nove međunarodne okolnosti predstavile kao vazala koji se prema balkanskim podanicima odnosi kao prema kmetovima? A i kakav legitimitet da ima kada od Srba neće biti priznat, Hrvatima nije doneo obećano, a Bošnjake je uspeo da međusobno antagonizuje i dovede ih do statusa najvećih gubitnika?
Ideja Šmita da ovakvim intervencijama verovatno i ubuduće nameće rešenja, uz želju da implementacijom određenih sudskih presuda menja dejtonski okvir još je kardinalnija greška. Kažu, ne govori o ratu da se ne bi zbio! Svođenjem BiH na kmetluk, jezivim odnosom prema domaćim političarima i glasačima, nastavljanjem propale politike intervencionizma, Šmit može izazvati novi rat.
Uzimajući u obzir pretpostavljena kretanja u svetskom političkom sistemu, niti će vazalni feudalac u takvom raspletu biti sposoban da sudi zavađenima, niti će nadređeni gospodar moći da ih disciplinuje. Čak i kada bi taj mogući rat bio neuporediv po intenzitetu i karakteru sa onim viđenim devedesetih godina, on se ne bi brzo završio.
Za BiH je bilo rešenja, za BiH i dalje ima rešenja. Na primer, ako se želelo sa regulisanjem izbornog procesa, trebalo je krenuti od broja nevažećih listića. Od glasanja do glasanja to se ponavlja, na poslednjim izborima bilo je ukupno više od 222 hiljade nevažećih listića! Samo na glasanju za izbor članova Predsedništva više od 100 hiljada! Je li to normalno? Što se Šmit nije dohvatio toga, regulisao proceduru, glasanje učinio jednostavnijim!?
Shvata li Zapad ozbiljnost situacije
Ozbiljnost situacije domaće aktere tera na opreznost i upućuje ka neminovnim dogovorima. Dogovor je i kako se slažu da se oko nečega ne slažu. Ako se ne može postići više, na tome se počinje. Samo, ovoga puta je veliko pitanje: koliko su
zapadni akteri svesni ozbiljnosti situacije!?
Kod njih se uopšte ne vidi želja za preispitivanjem nametnute hijerarhije. Pita se Blinken, sprovodi Šmit, a kmetovi su tu da prihvate. Prve držati napolju, druge ubaciti unutra, a treće pritisnuti dole, na pod. Bosna i Hercegovina, to im je isto kao Papua Nova Gvineja ili Gambija. Isto je danas nametati odluke u Sarajevu, kao i priznati rezultate referenduma iz Ulan Batora 1945. godine. Njihova politička i istorijska perspektiva sasma je drugačija od naše, domaće, izvorne, unutrašnje.
Neverovatan potez samoproglašenog međunarodnog predstavnika, koji je u izbornoj noći menjao izborni zakon prilika je i da se mnoga pitanja otvore, stave na dnevni red i da se o njima kroz institucije razgovara.
Najvažnije je svakako – mesto i uloga međunarodne zajednice! Ili tačnije – onog zapadnog dela međunarodne zajednice. Za stanje koje trenutno postoji oni su najodgovorniji. Tu im više ne može pomoći ni prebacivanje odgovornosti na domaće političare – koje itekako ima, niti priče o korupciji – koje takođe ima.
Jer, ako oni, međunarodni predstavnici i izaslanici ovako nastave, BiH će doterati samo na korak od novog rata. Izgleda preterano? Daj Bože da je preterano! Samo, činilo se i 1989. godine da su slična upozorenja preterana. Ko je uopšte mislio da može uslediti tragedija takvih razmera. I da se par decenija potom može završiti u ovoj situaciji. U poziciji kmetluka, za koji je i vazalni status predaleko.
