https://lat.sputnikportal.rs/20221003/zbrka-zbog-vecernjeg-zakona-da-li-smit-nesto-smera-i-za-parlament-srpske-1143958908.html
Zbrka zbog „večernjeg“ zakona: Da li Šmit nešto smera i za parlament Srpske
Zbrka zbog „večernjeg“ zakona: Da li Šmit nešto smera i za parlament Srpske
Sputnik Srbija
„Večernji“ zakon Kristijana Šmita, kako ga nazivaju u BiH a tiče se izmena u konceptu federalnog parlamenta, nema uticaja na parlament Srpske, ali bi moglo da... 03.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-03T19:52+0200
2022-10-03T19:52+0200
2022-10-03T19:55+0200
region
bosna i hercegovina (bih)
kristijan šmit
opšti izbori u bih
nametanje
zakon
federacija bih
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/02/1143879361_0:182:939:710_1920x0_80_0_0_34d8b38b92042b7e18bad8ebc79286e1.jpg
Šmit je sinoć nametnuo amandmane na Ustav BiH i izmene i dopune na izborne zakone BiH. Prema sadržaju onoga što je objavljeno na stranicama tzv. visokog predstavnika, tu nema ničega što se dotiče Republike Srpske.Šmitov zakon izazvao zbrkuProfesor ustavnog prava Milan Blagojević smatra da će ovo stvoriti još veću zbrku u ionako komplikovanom političkom sistemu BiH.Šmit je, kaže on, ovim izmenama stvorio razliku između parlamenata Federacije i Republike Srpske, jer RS i dalje ima mogućnost da dve trećine delegata, na primer Bošnjaka, u Veću RS, kažu da određeni zakon smatraju da je pretnja za njihov vitalni značaj, ili da je bitan za njihov nacionalni vitalni značaj, a da pri tom ne moraju da preciziraju koji je to vitalni značaj u pitanju.Niko nema što BiH imaŠmit osim što je povećao broj delegata u Domu naroda Parlamenta Federacije u BiH uneo je i nešto što do sada nije postojalo, a kako će se to raditi sam Bog zna, a to je da se u političkom odlučivanju u Parlamentu Federacije BiH mora omogućiti da i oni koji nisu izabrani kao poslanici, ako se radi o pitanju od vitalnog značaja – da imaju pravo glasa.Politički analitičar Anđelko Kozomara kaže da je Šmit ove izmene u federalnom parlamentu učinio kao ustupak Hrvatima.„Znači, umesto 17 poslanika, kako je to bilo do sada, sva tri naroda će imati po 23 predstavnika u federalnom parlamentu. Jedina kvalifikovana izmena je ta što je postavio rokove do kada mora da bude formirana Skupština i Vlada posle izbora, a ne da bude kao do sada da rokovi ne postoje, tako da je od 2014. godine ista vlada i skupština i nikada nisu implementirani izbori iz 2018 godine,“ napominje on.Šmitov pokušaj da zaštiti HrvatePo njegovom mišljenju, Šmit na ovaj način štiti Hrvate u Federaciji koji su marginalizovani u političkom smislu.Šmitove izmene Izbornog zakona Bosne i Hercegovine se odnose na postizborne pregovore o stranačkim koalicijama te uspostavljanje indirektno izabranih tela, brzo formiranje vlada, parlamenata i pravosudnih institucija, koje moraju biti spremne da se odmah uhvate u koštac sa brojnim ozbiljnim pitanjima koja se nalaze pred ovom zemljom i njenim građanima. To je potrebno kako bi BiH mogla napredovati na svom putu ka kandidatskom statusu za EU, stoji u saopštenju tzv. visokog predstavnika.
https://lat.sputnikportal.rs/20221001/bosnjaci-ne-dozvoljavaju-hrvatima-da-budu-hrvati--institucije-u-sarajevu-pred-kolapsom--1143513120.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221002/kristijan-smit-nametnuo-izmene-izbornog-zakona-bih-1143908690.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221002/dodik-stranci-se-mesali-u-izborni-proces--americki-ambasador-kao-indijanski-vrac-video-1143899103.html
bosna i hercegovina (bih)
federacija bih
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
bosna i hercegovina (bih), kristijan šmit, opšti izbori u bih, nametanje, zakon, federacija bih
bosna i hercegovina (bih), kristijan šmit, opšti izbori u bih, nametanje, zakon, federacija bih
Zbrka zbog „večernjeg“ zakona: Da li Šmit nešto smera i za parlament Srpske
19:52 03.10.2022 (Osveženo: 19:55 03.10.2022) „Večernji“ zakon Kristijana Šmita, kako ga nazivaju u BiH a tiče se izmena u konceptu federalnog parlamenta, nema uticaja na parlament Srpske, ali bi moglo da se desi da Šmit zahteva i od RS da se prilagodi federalnom parlamentu, jer trenutno ova dva entitetska parlamenta od sinoć imaju različite mogućnosti, mišljenje je sagovornika Sputnjika.
Šmit je sinoć nametnuo amandmane na Ustav BiH i izmene i dopune na izborne zakone BiH. Prema sadržaju onoga što je objavljeno na stranicama tzv. visokog predstavnika, tu nema ničega što se dotiče Republike Srpske.
Šmitov zakon izazvao zbrku
Profesor ustavnog prava Milan Blagojević smatra da će ovo stvoriti još veću zbrku u ionako komplikovanom političkom sistemu BiH.
„Sve ono što je on nametnuo se tiče samo Federacije BiH. E sad… Što se tiče sadržaja ostalih odredaba, onoga što je Šmit nametnuo, odnose se pre svega na pojam značaja nacionalnog vitalnog interesa, koji je on suzio u federalnom Parlamentu. Izbacivši, dakle, tu mogućnost da se kada je reč o donošenju recimo nekog zakona može bilo ko pozvati na bilo šta što dve trećine delegata u Domu naroda podrži kao vitalni nacionalni interes,“ pojašnjava Blagojević.
Šmit je, kaže on, ovim izmenama stvorio razliku između parlamenata Federacije i Republike Srpske, jer RS i dalje ima mogućnost da dve trećine delegata, na primer Bošnjaka, u Veću RS, kažu da određeni zakon smatraju da je pretnja za njihov vitalni značaj, ili da je bitan za njihov nacionalni vitalni značaj, a da pri tom ne moraju da preciziraju koji je to vitalni značaj u pitanju.
„Jer ta odredba koju je Šmit sinoć izbacio iz federalnog Ustava, ostala je u Ustavu RS, a to znači da vitalni nacionalni interes može biti bilo šta što dve trećine delegata jednog od tri naroda u RS smatra u Veću naroda RS,“ objašnjava on.
Šmit osim što je povećao broj delegata u Domu naroda Parlamenta Federacije u BiH uneo je i nešto što do sada nije postojalo, a kako će se to raditi sam Bog zna, a to je da se u političkom odlučivanju u Parlamentu Federacije BiH mora omogućiti da i oni koji nisu izabrani kao poslanici, ako se radi o pitanju od vitalnog značaja – da imaju pravo glasa.
„Svugde u svetu u parlamentu odlučuju oni koji su na izborima izabrani za poslanike i čiji su mandati verifikovani od od izborne komisije. Međutim, Šmit sada nameće obavezu federalnom parlamentu da omogući građanima, dakle i onima koji nisu izabrani za poslanike, da ako im se obrate da mogu da participiraju u političkoj raspravi u parlamentu,“ dodaje naš sagovornik.
Politički analitičar Anđelko Kozomara kaže da je Šmit ove izmene u federalnom parlamentu učinio kao ustupak Hrvatima.
„Znači, umesto 17 poslanika, kako je to bilo do sada, sva tri naroda će imati po 23 predstavnika u federalnom parlamentu. Jedina kvalifikovana izmena je ta što je postavio rokove do kada mora da bude formirana Skupština i Vlada posle izbora, a ne da bude kao do sada da rokovi ne postoje, tako da je od 2014. godine ista vlada i skupština i nikada nisu implementirani izbori iz 2018 godine,“ napominje on.
Šmitov pokušaj da zaštiti Hrvate
Po njegovom mišljenju, Šmit na ovaj način štiti Hrvate u Federaciji koji su marginalizovani u političkom smislu.
„Ali ni oni neće moći sve za svaki zakon, a ima ih oko 150 koji nikada nisu usvojeni u parlamentu federalnom jer su Hrvati uvek u znak protesta što je Željko Komšić izabran za njihovog predstavnika ulagali veto od nacionalnog interesa, za svaki zakon. S druge strane, više neće moći da budu ni preglasani u pitanjima koja se tiču zaštite njihovog nacionalnog interesa,“ objašnjava Kozomora.
Šmitove izmene Izbornog zakona Bosne i Hercegovine se odnose na postizborne pregovore o stranačkim koalicijama te uspostavljanje indirektno izabranih tela, brzo formiranje vlada, parlamenata i pravosudnih institucija, koje moraju biti spremne da se odmah uhvate u koštac sa brojnim ozbiljnim pitanjima koja se nalaze pred ovom zemljom i njenim građanima. To je potrebno kako bi BiH mogla napredovati na svom putu ka kandidatskom statusu za EU, stoji u saopštenju tzv. visokog predstavnika.
