https://lat.sputnikportal.rs/20221006/ujedinjena-evropa-na-startu-na-probi-jos-jedna-kazna-koja-ce-da-kosta-srbiju--zasad-nije-prosla-1144111053.html
„Ujedinjena" Evropa na startu na probi: Još jedna kazna koja će da košta Srbiju – zasad nije prošla
„Ujedinjena" Evropa na startu na probi: Još jedna kazna koja će da košta Srbiju – zasad nije prošla
Sputnik Srbija
Kažnjavanje Srbije, dok se Bugarskoj omogućava da i dalje uvozi rusku naftu, kako je to bilo predviđeno novim paketom antiruskih sankcija EU, zasad nije prošlo... 06.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-06T20:36+0200
2022-10-06T20:36+0200
2022-10-06T20:36+0200
svet
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
srbija
antiruske sankcije
nafta
uvoz
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111406/60/1114066050_0:15:2075:1182_1920x0_80_0_0_4cb22611a2d356c5d4bab172796960ce.jpg
Odluka EU o tome odložena je za 1. decembar, pošto predsednik Srbije Aleksandar Vučić na jednom od panela danas formirane Evropske političke zajednice (EPZ) nije bio usamljen u oceni da kažnjavanje Srbije nije fer. Dobio je podršku lidera Mađarske, Grčke, Bugarske i Albanije, nasuprot Hrvatskoj koja je inicirala da Srbija ne bude izuzeta. Uoči današnjeg skupa u Pragu na kome je formiranja EPZ članice Evropske unije izglasale su osmi paket sankcija protiv Rusije, koji je usmeren na ograničavanje cene nafte koju Rusija izvozi morskim putem ne samo u EU nego i zemlje izvan nje. Na insistiranje Hrvatske i Srbija je od 1. novembra trebalo time da bude obuhvaćena, što bi značilo da neće moći da uvozi rusku naftu preko Jadranskog naftovoda (Janaf).Po oceni , naučnog savetnika iz Instituta za evropske studije, Aleksandra Gajića, takva odluka je bila sve samo ne dobra poruka, koja je mogla samo da produbi razlike, uoči formiranja EPZ, osmišljene sa idejom stvaranja političke kohezije na celom kontinentu, uključujući tu i nečlanice Evropske unije.Pogotovo što bi Bugarska, u kojoj ruski Lukoil ima glavnu rafineriju i izuzeta je od te mere iako je članica EU, po difoltu pre svega trebalo da ispoštuje odluke Brisela.Izuzećima do prividnog jedinstva EUGajić kaže da to pre svega vidi kao politiku dvostrukih standarda, odnosno kao vid kažnjavanja Srbije, jer je praktično jedina zemlja na prostoru Evrope koja nije uvela sankcije Rusiji.On podseća da su i u nekim ranijim prilikama pojedine članice EU poput Mađarske i Slovačke bile izuzete da bi se pokazalo jedinstvo oko pridruživanja određenom paketu sankcija na koje one nisu pristajale.Sramotna odlukaI dok su iz Ministarstva energetike saopštili da je od ranije poznato da posle 1. novembra ove godine Srbija neće moći da se snabdeva ruskom naftom i da je najbitnije to da će tržište nafte i domaća rafinerija i nadalje imati normalno snabdevanje, premijerka Ana Brnabić nije krila ogorčenost zbog dvostrukog aršina Brisela.Po njenoj oceni odluka EU da iz paketa sankcija izuzme neke članice Unije, a ne i Srbiju i to na eksplicitan zahtev Hrvatske, je sramotna. To bi, kako kaže, našoj zemlji izbilo iz džepa stotine miliona dolara pošto bie umesto ruske nafte morala da nabavlja drugu, skuplju.Gajić sumnja da bi takav pristup EU prema Srbiji dao efekat kakav Brisel očekuje od Beograda.„Ja mislim da bi to bilo kontraproduktivno, pogotovo što uvođenje sankcija Srbije Rusiji nije tema i deo današnjeg osnivačkog sastanka Evropske političke zajednice u Pragu, formirane prema ideji francuskog predsednika Emanuela Makrona, da okupi sve evropske države, pa i nečlanice EU. Ovo je urađeno na dosta grub način. To jeste Hrvatska inicirala, ali sigurno to ne bi moglo da bude usvojeno da iza toga nisu stajale moćne članice EU“, ističe poznavalac funkcionisanja Evropske unije.Naš sagovornik kaže da se na ovakav način postiže disciplinovanje država.Prisilna homogenizacijaTime je ukazano na to šta se može desiti nečlanicama EU ako budu iskakale iz nekog okvira u koji će pokušati da ih uvuku države koje vode EU i evroatlantsko savezništvo koje stoji iza svega toga.U svakom slučaju, to nije dobra poruka, zaključio je sagovornik Sputnjika.Naftna industrija Srbije (NIS) je zasad izbegla situaciju da kao najveći konzument Janafa sa kojim ima godišnji ugovor - puno za prazno, od 1. novembra tim naftovodom moći da doprema svaku drugu naftu – iračku, libijsku, norvešku, venecuelansku… sem ruske. Odlućivanje o tome je odloženo do 1. decembra.Za Srbiju skuplja naftaPošto je po otpočinjanju specijalne ruske vojne operacije u Ukrajini ruska nafta od kraja marta bila jeftinija u odnosu na druge, NIS je, po rečima ministarke energetike Zorane Mihajlović, nju više uvozio tako da ona čini 55 odsto ukupne nafte u Srbiji.Ukoliko odluka EU bude važila i za Srbiju, ruska nafta će morati da bude supstituisana drugom skupljom, po oceni stručnjaka za energetiku, najverovatnije iračkom naftom kirkuk.Nekadašnji predsednik Naftnog komiteta Srbije, Goran Radosavljević je ranije izjavio Sputnjiku da će, svakako, za one koji se sada pojavljuju kao novi kupci na nekom tržištu i cena biti nova, jer u pitanju nisu dugoročni ugovori.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
srbija eu, srbija ruska nafta, srbija antiruske sankcije, srbija kažnjavanje, eu evropska politička zajednica, srbija skuplja nafta, srbija iračka nafta umesto ruske, vučić odlaganje primene
srbija eu, srbija ruska nafta, srbija antiruske sankcije, srbija kažnjavanje, eu evropska politička zajednica, srbija skuplja nafta, srbija iračka nafta umesto ruske, vučić odlaganje primene
„Ujedinjena" Evropa na startu na probi: Još jedna kazna koja će da košta Srbiju – zasad nije prošla
Kažnjavanje Srbije, dok se Bugarskoj omogućava da i dalje uvozi rusku naftu, kako je to bilo predviđeno novim paketom antiruskih sankcija EU, zasad nije prošlo, jer poruka koja je time poslata uoči samog formiranja Evropske političke zajednice koja insistira na evropskom jedinstvu ni najmanje nije bila dobra. Samo je mogla da produbu razlike.
Odluka EU o tome odložena je za 1. decembar, pošto predsednik Srbije Aleksandar Vučić na jednom od panela danas formirane Evropske političke zajednice (EPZ) nije bio usamljen u oceni da kažnjavanje Srbije nije fer. Dobio je podršku lidera Mađarske, Grčke, Bugarske i Albanije, nasuprot Hrvatskoj koja je inicirala da Srbija ne bude izuzeta.
Uoči današnjeg skupa u Pragu na kome je formiranja EPZ članice Evropske unije izglasale su osmi paket sankcija protiv Rusije, koji je usmeren na ograničavanje cene nafte koju Rusija izvozi morskim putem ne samo u EU nego i zemlje izvan nje. Na insistiranje Hrvatske i Srbija je od 1. novembra trebalo time da bude obuhvaćena, što bi značilo da neće moći da uvozi rusku naftu preko Jadranskog naftovoda (Janaf).
Po oceni , naučnog savetnika iz Instituta za evropske studije, Aleksandra Gajića, takva odluka je bila sve samo ne dobra poruka, koja je mogla samo da produbi razlike, uoči formiranja EPZ, osmišljene sa idejom stvaranja političke kohezije na celom kontinentu, uključujući tu i nečlanice Evropske unije.
Pogotovo što bi Bugarska, u kojoj ruski Lukoil ima glavnu rafineriju i izuzeta je od te mere iako je članica EU, po difoltu pre svega trebalo da ispoštuje odluke Brisela.
Izuzećima do prividnog jedinstva EU
Gajić kaže da to pre svega vidi kao politiku dvostrukih standarda, odnosno kao
vid kažnjavanja Srbije, jer je praktično jedina zemlja na prostoru Evrope koja nije uvela sankcije Rusiji.
On podseća da su i u nekim ranijim prilikama pojedine članice EU poput Mađarske i Slovačke bile izuzete da bi se pokazalo jedinstvo oko pridruživanja određenom paketu sankcija na koje one nisu pristajale.
„Ovoga puta su tako uradili sa Bugarskom da bi se stvorilo evropsko jedinstvo, ali je na taj način Srbija trebalo da bude grubo kažnjena na inicijativu pre svega Hrvatske, kojoj su se pridružile još neke članice EU. Na mala vrata Srbiji se nanosi finansijska šteta baš zbog toga što se ne pridržava antiruskih sankcija, zbog odnosa koje ima sa Rusijom i povoljnije pozicije zbog jeftinije cene ruske nafte“, ocena je našeg sagovornika.
I dok su iz Ministarstva energetike saopštili da je od ranije poznato da posle 1. novembra ove godine Srbija neće moći da se snabdeva ruskom naftom i da je najbitnije to da će tržište nafte i domaća rafinerija i nadalje imati normalno snabdevanje, premijerka Ana Brnabić nije krila ogorčenost zbog dvostrukog aršina Brisela.
Po njenoj oceni odluka EU da iz paketa sankcija izuzme neke članice Unije, a ne i Srbiju i to
na eksplicitan zahtev Hrvatske, je sramotna. To bi, kako kaže,
našoj zemlji izbilo iz džepa stotine miliona dolara pošto bie umesto ruske nafte morala da nabavlja drugu, skuplju.
Gajić sumnja da bi takav pristup EU prema Srbiji dao efekat kakav Brisel očekuje od Beograda.
„Ja mislim da bi to bilo kontraproduktivno, pogotovo što uvođenje sankcija Srbije Rusiji nije tema i deo današnjeg osnivačkog sastanka Evropske političke zajednice u Pragu, formirane prema ideji francuskog predsednika Emanuela Makrona, da okupi sve evropske države, pa i nečlanice EU. Ovo je urađeno na dosta grub način. To jeste Hrvatska inicirala, ali sigurno to ne bi moglo da bude usvojeno da iza toga nisu stajale moćne članice EU“, ističe poznavalac funkcionisanja Evropske unije.
Naš sagovornik kaže da se na ovakav način postiže disciplinovanje država.
Time je ukazano na to šta se može desiti nečlanicama EU ako budu iskakale iz nekog okvira u koji će pokušati da ih uvuku države koje vode EU i evroatlantsko savezništvo koje stoji iza svega toga.
„Moguće je da oni misle da će na taj način homogenizovati, stvoriti jednoumlje. Na ovaj način demonstrirate da neka država može da bude kažnjena, pa prema tome, i ostalim državama stavljate do znanja da na sličan način mogu da prođu sledeći put. Ostaje, naravno, da se vidi da li će to stvoriti prisilnu homogenizaciju ili će izazvati kontraefekat“, kaže Gajić.
U svakom slučaju, to nije dobra poruka, zaključio je sagovornik Sputnjika.
Naftna industrija Srbije (NIS) je zasad izbegla situaciju da kao najveći konzument Janafa sa kojim ima godišnji ugovor - puno za prazno,
od 1. novembra tim naftovodom moći da doprema svaku drugu naftu – iračku, libijsku, norvešku, venecuelansku… sem ruske. Odlućivanje o tome je odloženo do 1. decembra.
Pošto je po otpočinjanju specijalne ruske vojne operacije u Ukrajini ruska nafta od kraja marta bila jeftinija u odnosu na druge, NIS je, po rečima ministarke energetike Zorane Mihajlović, nju više uvozio tako da ona čini 55 odsto ukupne nafte u Srbiji.
Ukoliko odluka EU bude važila i za Srbiju, ruska nafta će morati da bude supstituisana drugom skupljom, po oceni stručnjaka za energetiku, najverovatnije iračkom naftom kirkuk.
Nekadašnji predsednik Naftnog komiteta Srbije, Goran Radosavljević je ranije izjavio Sputnjiku da će, svakako, za one koji se sada pojavljuju kao novi kupci na nekom tržištu i cena biti nova, jer u pitanju nisu dugoročni ugovori.
