Očekuje li se veliki praški pritisak na Srbiju zbog Rusije
CC BY 2.0 / Mantas Lang /
Pratite nas
Predstojeći samit u Pragu, osmišljen kao novi format okupljana svih evropskih lidera u vidu Evropske političke zajednice, u ovom trenutku ne bi trebalo da donese dodatne političke pritiske na Srbiju zbog Rusije. Oni bi samo doveli do daljeg suprotstavljanja koje bi onemogućilo Zapad da završi započete poslove na Balkanu.
U to je uveren diplomata u penziji Zoran Milivojević, uoči neformalnog zasedanja svih evropskih lidera u Pragu.
Glavni grad Češke okupiće 6. i 7. oktobra više od 40 evropskih lidera na skupu kojim će biti realizovana ideja francuskog predsednika Emanuela Makrona o pokretanju Evropske političke zajednice. Uprkos tome što dnevni red skupa nije poznat, sasvim je jasno, kaže on, da će njim dominirati ukrajinska tema.
Pretpostavlja se da će, pored bezbednosnih pitanja, drugog dana skupa lideri 27 država članica EU na neformalnom samitu razgovarati o sankcijama Rusiji, energetskoj krizi i teškoj zimi koja dolazi.
Da li će Evropa dodatno pritisnuti Srbiju
Šta Srbiji, koju će u Pragu predstavljati predsednik Aleksandar Vučić, može da donese skup, za koji se jedino zna da će prvog dana imati dva plenarna sastanka. Pogotovo što je, prema rečima neimenovanih EU diplomata, osmišljen pre svega tako da „ne bude previše formalan i da svi razgovaraju jedni s drugima" i da na kraju neće biti finalne deklaracije, niti bilo kakvog drugog pisanog dokumenta ili izjave, kako navodi Radio Slobodna Evropa.
Kako je svojevremeno izjavila mandatarka vlade Srbije, Ana Brnabić, biće to „40 na jednoga”, gde će se svi obrušiti na Aleksandra Vučića sa zahtevom da popusti, da će to biti ozbiljan test srpske izdržljivosti. Potvrdivši da ide u Prag, Vučić kaže da će to biti prilika da se čuju raznovrsni predlozi.
„Da vidimo kako izgleda kada imate na jednom mestu i Azerbejdžan, Jermeniju, Ukrajinu, Gruziju, Beograd, Amsterdam…. Sve sa različitih delova Evrope, ili onih u susedstvu”, rekao je predsednik Srbije novinarima u Budimpešti.
Nova dimenzija stare ideje
Milivojević za Sputnjik podseća da ideja o Evropskoj političkoj zajednici nije nova, da ju je i ranije takođe pokretala Francuska i da je vezana za njeno viđenje Evrope u više brzina, ili koncentričnih krugova.
Pokretanje Evropske političke zajednice radi mobilisalja kompletne Evrope na fonu politike Zapada za Srbiju će značiti pritisak da uvede sankcije Rusiji
CC0 / Marijanana /
Smisao je, kaže, da se „pokrije“ evropski kontinent i na taj način obezbedi strateški interes koji dominira pre svega u Briselu i u Zapadnoj Evropi, da se ceo kontinent obuhvati tom strategijom i politikom. To je, kako napominje, sada dobilo na težini sa situacijom u Ukrajini.
On, međutim, ističe, da za razliku od onoga što je bio Makronov stav da se ne žuri sa politikom proširenja EU, nego da se prvo rešavaju problemi unutar EU, ova tema zbog Ukrajine sada dobija novu dimenziju.
Ta dimenzija, po rečima Milivojevića, znači mobilizaciju preostalog dela Evrope, sa izuzetkom Rusije i Belorusije, radi obezbeđivanja kohezije i saglasnosti za politiku koju sada Zapad vodi prema Rusiji.
Pritisak na Srbiju zbog Rusije
„Kada je reč o Srbiji, sasvim je sigurno da će njeno prisustvo biti iskorišteno da se ona dodatno podstakne da prihvati aktuelnu politiku prema Rusiji i da se izvrši pritisak prema uvođenju sankcija. To je suština nastupa prema Srbiji“, nema dilemu naš sagovornik.
Videćemo kako će to biti, kaže nekadašnji diplomata, napominjući da će u Pragu biti objedinjena cela Evropa, zajedno sa Velikom Britanijom, zakavkaskim državama, Turskom, ali i Izraelom koji je pozvan da pojača tu evropsku priču.
„Što se Srbije tiče ja ne očekujem ništa novo, ništa posebno. U svakom slučaju, to znači odlaganje politike proširenja, njeno stavljanje na dalje čekanje i afirmacija nastojanja da se kroz ovaj mehanizam obezbedi kohezija evropskog prostora na zapadnoj strategiji politike prema Rusiji“, uveren je Milivojević.
Antagonizovanje će da pravi problem
Na pitanje, može li se očekivati ekonomski pritisak EU na Srbiju u pogledu daljih investicija, eventualnog povlačenja evropskih firmi iz naše zemlje, naš sagovornik kaže da bi to bilo u izgledu ako se odluče da pritisak pojačaju konkretnim merama, pošto su upravo u ekonomskoj sferi odnosi Srbije i EU na najvišem nivou.
Iako je predsednik Vučić izričit u tome da Srbije neće uvoditi sankcije Rusiji, Evropa sada neće pojačati pritisak na Beograd da ne bi dodatno zaoštrila situaciju zbog nedovršenih poslova na Balkanu
© Sputnik / Mihail Klimentьev
/ On, međutim, ukazuje na to da u situaciji kada se stvari globalno komplikuju i zaoštravaju, postoji jedna struktura na vrhu Zapada koja ipak smatra da Srbiju ne treba antagonizovati sa njim do kraja. Objašnjava i zašto:
„Od Srbije zavisi stanje u ovom regionu. Srbija ima unutrašnju stabilnost. Posle ovih rezultata izbora u BiH i potvrde stabilnosti Republike Srpske sa pobedom nove članice Predsednišvta BiH gospođe Cvijanović i sa verovatnom pobedom Dodika, mislim da nije u interesu da se Srbija i srpski korpus dodatno antagonizuju“.
Signal za to je, kaže on, i intervencija na najnoviji predlog rezolucije Evropskog parlamenta koja je u startu bila dosta radikalna u merama prema Srbiji, predlažući čak i obustavu procesa pregovaranja radi pristupanja EU. Na takav predlog stigao je amandman koji to relativizuje, što, po njegovoj oceni, pokazuje da ipak postoji jedna uticajna politička grupacija u zapadnom korpusu koja ipak smatra da Srbiju ne treba dodatno sebi da suprotstavljaju u ovom trenutku nego da, po principu toplo-hladno, na nju i dalje deluju pritiscima koji su već na sceni.
Nema promene stava o Rusiji
„Antagonizovanje Srbije onemogućuje Zapad da završi nezavršene poslove na Zapadnom Balkanu, a to su Kosovo i Metohija i Bosna i Hercegovina. Uz to će stvarati uslove za nestabilnost, ali ne u smislu povećanja tenzija, nego u smislu realizacije njihovih strateških ciljeva, a to je da ovaj prostor definitivno uđe u sferu zapadnih interesa. Odlučnost Srbije da ne dovodi u pitanje svoju vojno neutralnu i nezavisnu poziciju kada je reč o njenim državnim, nacionalnim interesima, niti svoje odnose sa Moskvom, Pekingom, mislim da je ozbiljno upozorenje Zapadu da sa Srbijom ipak treba biti nešto oprezniji, da ne treba biti radikalan u ovom trenutku“, smatra Milivojević.
To, po oceni ovog diplomate, ne znači da će se smanjivati politički pritisak u narednom periodu. Uprkos tome on nema dilemu da, šta god ko pričao kod nas, pogotovo u vreme kada je vlada u tehničkom mandatu, treba pre svega imati u vidu ono što priča predsednik Vučić. A on je, kaže naš sagovornik, izričit oko toga da nema promene stava Srbije i nema odustajanja od onoga što su strateški državni i nacionalni interesi. To znači da nema promene stava vezano za odnose sa Rusijom, što je i na bazi zaključaka Saveta za nacionalnu bezbednost. Samo to je, uveren je on, relevantno za stav Srbije u ovom trenutku.
