Nemačka diplomatija bez rukavica – čekićem po glavi Srbije u žurbi da zatvore kosovsko pitanje
© Sputnik / Lola ĐorđevićRukavice Ive Andrića
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Nova ambasadorka Nemačke u Srbiji u svojoj prvoj izjavi, inače sasvim neprimerenoj diplomatiji, pokazala je da Zapadu smeta neravnoteža koja postoji u slučaju Kosova i Ukrajine, zbog čega žuri da zatvori pitanje Kosova i Metohije. Pri tom, Zapad ne vidi, ili neće da vidi, da je umesto Rusiju, izolovao sebe od najvećeg dela sveta.
Ovako naš iskusni diplomata u penziji Vladislav Jovanović za Sputnjik komentariše intervju koji je Anke Konrad dala listu „Politika“, prvi od kako je sela u stolicu nemačkog ambasadora u Srbiji. Ona je na tom mestu nasledila Tomasa Šiba i, sasvim očekivano, nasledila je i njegovu retoriku, opravdavajući NATO bombardovanje SRJ kao „neminovno radi sprečavanja zločina protiv humanosti na Kosovu i Metohiji“. Znala je, nesumnjivo, kakvu će to reakciju u Srbiji izazvati, jer su naši zvaničnici stav Šiba ocenili kao neistinit, zlonameran i nediplomatski.
Diplomatija bez rukavica poslušnog birokrate
Od američkog ambasadora u Beogradu Kristofera Hila je pak preuzela poruku da Srbija treba da se okrene Zapadu, koju je ona konkretizovala u pozivu za uvođenje sankcija Rusiji.
Ponavljanje dobro poznatih stavova da je nemoguće porediti Kosovo i Ukrajinu zbog različitih polaznih osnova, po oceni nekadašnjeg šefa naše diplomatije, samo ukazuje na to koliko je Konradova poslušni birokrata. Po njegovom mišljenju, to što je rekla je katastrofalno za njen debi, a našoj javnosti se predstavila u najkonzervativnijem vidu pošto nije makla od devedesetih godina prošlog veka.
© Tanjug / VLADIMIR SPORCICNovi ambasador Nemačke u Srbije, Anke Konrad, u prvom kontaktu sa javnošću sigurno nije stekla ovdašnje simpatije
Novi ambasador Nemačke u Srbije, Anke Konrad, u prvom kontaktu sa javnošću sigurno nije stekla ovdašnje simpatije
© Tanjug / VLADIMIR SPORCIC
„Nisam iznenađen, jer je poznat nemačaki stav, nego sam iznenađen diplomatskom neumešnošću i nezrelošću koju je ta osoba pokazala. Dolazi u jednu zemlju prvi put i umesto da iskaže dobru volju, da stekne simpatije, ona nas udara čekićem po glavi i to starim 30 i više godina“, slikovit je Jovanović.
A šta je sa ljudskim pravima Rusa u Ukrajini
Kako može da govori o tome da je nemoguće porediti Kosovo i Ukrajinu zbog različitih polaznih osnova, pita se on, podsećajući da NATO agresiju na SRJ opravdava navodnim masovnim kršenjem ljudskih prava, a ne vidi kršenje ljudskih prava Rusa u Ukrajini koje intenzivno traje od 2014. godine.
Zato što su pobednici u Hladnom ratu oni, po rečima Jovanovića, sebi daju za pravo da rade šta hoće, pa su tako i izmislili humanitarnu katastrofu koja je bila ne prethodnica nego posledica njihovog bombardovanja Kosova i Metohije. Time misle da sebe oslobode činjenice da su učestvovali u ratu, što je, kako smatra, drskost.
Uveren je, ipak, da osećaju tu svoju slabu tačku jer Rusiji zameraju zbog upada u Ukrajinu, koja je tamo prevashodno ušla radi zaštite ruskog naroda koji je raspadom Sovjetskog Saveza naglo počeo da biva žrtva jedne agresivne politike prema njima. Na Kosovu je, pak, umesto izmišljotine da je albanski narod žrtva srpske agresije, postojala agresija tog naroda prema Srbiji, uveliko organizovana i podstrekivana od strane Zapada. Posebno je u tome bila aktivna Nemačka, objašnjava naš sagovornik.
Jednačina koja ne štima
„Vide oni da ta jednačina ne štima i to im smeta i zato žure da što pre zatvore pitanje Kosova na jedini način koji njima odgovara, ne hajući za nas i naše interese, kako bi mogli oslobođeni tog neprijatnog tereta koji imaju da se usredsrede na Rusiju, pozivajući se na argument da je prešla međunarodno priznate granice“, kaže Jovanović.
Po njegovom mišljenju, to je slabost Zapada koju oni veoma osećaju, mnogo više nego što mi mislimo. I zato im se toliko žuri da to pitanje što pre zatvore. Zato nas i primoravaju na ono što nije prihvatljivo za svaku zemlju koja drži do svoje nezavisnosti, kaže naš sagovornik.
© Sputnik / Lola ĐorđevićAmerički ambasador Kristofer Hil bi da se Srbija okrene Zapadu koji želi da što pre bude zatvoreno pitanje Kosmeta i da Srbija uvede sankcije Rusiji
Američki ambasador Kristofer Hil bi da se Srbija okrene Zapadu koji želi da što pre bude zatvoreno pitanje Kosmeta i da Srbija uvede sankcije Rusiji
© Sputnik / Lola Đorđević
Ko je u stvari izolovan
U tom pozivu da sledimo EU i da se priključimo antiruskim sankcijama, jer smo na putu ka EU, nemačka ambasadorka kao jedan od ključnih argumenata ističe to što je Rusija na poslednjoj sednici Generalne skupštine UN navodno ostala izolovana. Na pitanje kako je moguće da ne vide da tri četvrtine čovečanstva nije pristalo da uvede sankcije Rusiji, među kojima i najmoćnije države u političkom i ekonomskom smislu, poput Kine, on kaže da se ne vide dobro u ogledalu.
„Ta njihova monolitnost koja se iskazala u želji da naškodi ne samo interesima nego i postojanju druge velike sile – Rusije nije blagonaklono viđena ni primljena kod tri četvrtine sveta. Naročito kod niza drugih velikih sila. Čak i jedna Turska koja je druga najjača članica NATO-a po oružanim snagama, izražava želju da se nađe na drugoj strani“, ističe nekadašnji diplomata.
On podseća da je Ankara već najavila da bi od iduće godine htela da bude član Šangajske organizacije za saradnju. To što jedna dugo godina integrisana članica tog zapadnog sveta, kakva je Turska, ne oseća potrebu da mu apsolutno pripada i pokušava da nađe rešenje na drugoj strani, znači da se tako nešto može pojaviti još negde.
Ta zapadna politika protiv Rusije, po njegovoj oceni, počinje da daje kontraefekte. Zapad to još neće da prizna, ali sigurno da uviđa, uveren je Jovanović.