Pušten gasni interkonektor između Bugarske i Grčke, na otvaranju i Vučić
11:45 01.10.2022 (Osveženo: 11:47 01.10.2022)
© Sputnik / Stringer
Pratite nas
Gasni interkonektor između Bugarske i Grčke dužine 182 kilometra pušten je danas u rad, a svečanoj ceremoniji prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Ovo je takođe jako bitno za Srbiju jer smo počeli da gradimo interkonektor sa Bugarskom. Nadam se da ćemo već u 2023. godini moći da napravimo jednu veliku ceremoniju“, rekao je Vučić. On je naglasio da nas sve čeka teška jesen i još teža zima.
Kako kaže, pitao se kako će ga Ursula fon der Lajen tretirati i zahvalio se na odnosu koji je imala.
„Draga Ursula, ne slušajte 100 odsto mog prijatelja Kirjakosa Micotakisa i nemojte 100 odsto da ponovite mere iz doba borbe sa kovidom - zahvalni smo na vašoj podršci, ali kada govorimo o novcu, mi ne možemo da apsorbujemo ove cene energenata i molimo vas da zemlje Zapadnog Balkana stavite na tu listu zajedno sa drugim iz EU i znam da će se moj prijatelj Micotakcis složiti sa tim da stavite naše zemlje na isti spisak sa zemljama EU kada je reč o cenama i bićemo vam beskrajno zahvalni“, poručio je Vučić, preneo je Tanjug.
Vučić je istakao da je ovo jako bitan dan za Srbiju i zahvalio se na organizaciji ovog događaja.
Otvaranju gasovoda su prisustvovali i predsednik Bugarske Rumen Radev, premijer Grčke Kirjakos Micotakis, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, premijer Rumunije Nikolae Čuka i predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.
Gasovod će prenositi gas iz Azerbejdžana preko Trans-jadranskog gasovoda (TAP) i iz drugih izvora preko planiranog terminala za tečni prirodni gas u Aleksandropolisu na severu Grčke.
Predsednik Vučić će, kako je najavljeno, imati i bilateralni sastanak sa premijerom Grčke Kirjakosom Micotakisom.
Radovi na izgradnji novog gasovoda između Bugarske i Grčke završeni su polovinom jula, koji će do Bugarske dopremati gas iz Azerbejdžana, a danas počinju prve komercijalne isporuke.
Gasovod dužine 182 kilometara, od čega 151 kilometar u Bugarskoj i 31 kilometar u Grčkoj, proteže se od severoistočnog grčkog grada Komotinija do Stare Zagore u središnjoj Bugarskoj. Gasovod, kako je ranije najavljeno, počinje da radi sa kapacitetom od tri milijarde kubika gasa godišnje i izgledima za povećanje na pet milijardi.
Srbija je početkom ove godine, uz podršku EU, započela gradnju gasnog interkonektora sa Bugarskom Niš - Dimitrovgrad u dužini od 109 kilometara na teritoriji Srbije i radovi bi trebalo da budu završeni do septembra 2023. godine.
Tim gasovodom Srbija će se povezati na gasovod između Bugarske i Grčke odnosno dobiće mogućnost snabdevanja gasom iz Azerbejdžana ili sa LNG terminala (za tečni prirodni gas) u Grčkoj.
Ministarstvo energetike Srbije je ranije najavilo da će naša zemlja dogovoriti zakup kapaciteta sa Azerbejdžanom kako bi mogli kroz gasnu interkonekcije u 2023. da imamo na raspolaganju najmanje 1,4 milijarde kubnih metara gasa.
Inače, Grčka planira da postane energetski hab u regionu uz korišćenje fosilnih goriva iz Kaspijskog mora i jugoistočnog Sredozemlja i obnovljivu energiju iz Egipta, a gradi i terminal za tečni prirodni gas (LNG) u severoistočnoj luci Aleksandropolis.
Memorandum o razumevanju za projekat gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke potpisan je 2009, a zajednička kompanija ICGB registrovana 2011. godine. Na početku realizacije projekta bilo je najavljeno da će gasovod biti pušten u rad krajem 2014. godine. Južni gasni koridor je jedan od najveći gasnih projekata, čiji je deo TAP, kojim bi gas sa nalazišta u Kaspijskom jezeru pred obalom Azerbajdžana preko Gruzije, Turske, Grčke i Albanije, trebalo preko Jadranskog mora da stiže do juga Italije, preneo je B92.
Alijev: Do 2027. godine udvostručićemo isporuku gasa Evropi
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je da je izvoz gasa iz te zemlje prošle godine iznosio oko 90 milijardi kubnih metara od kojih je 8,2 milijarde otišlo u Evropu, što je porast od 40 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.
„Ove godine povećaćemo izvoz na više od 22 milijarde kubnih metara i 11,5 milijardi će otići evropskim potrošačima. Ovog jula potpisali smo memorandum o razumevanju sa EK i to je jedan veoma važan dokument na osnovu kojeg planiramo da do 2027. godine udvostručimo naše snabdevanje prirodnog gasa Evropi“, rekao je Alijev.
On je istakao da Azerbejdžan ima sve kapacitete da to uradi.
Prema njegovim rečima, projekat gasnog interkonektora će igrati važnu ulogu u osnaživanju energetske bezbednosti Evrope i u diversifikaciji izvora snabdevanja gasom.
„Energetska bezbednost je deo nacionalne bezbednosti svake države, a trenutna geopolitička situacija u svetu to još jednom dokazuje“, poručio je Alijev.
Dodao je da je azerbejdžanski gas gotovo dve godine prisutan na evropskom tržištu, a od sada i u Bugarskoj.
„Južni gasni koridor je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata na kontinentu koji je promenio energetsku mapu Evrope. Azerbejdžan je ponosan što je inicijator“, rekao je Alijev.
Kako je rekao, Azerbejdžan je puno godina pouzdan snabdevač nafte međunarodnim evropskim tržištima, a sada postaje pouzdan snabdevač gasom.
„Siguran sam da će uskoro Azerbejdžan postati i pouzdan partner u snabdevanju elektricitetom“, rekao je Alijev koji je svima čestitao na otvaranju gasnog interkonektora, preneo je Tanjug.
Ursula fon der Lajen: Novi gasovod menja pravila igre
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da danas počinje novo doba za Bugarsku i Jugoistočnu Evropu i da novi gasovod menja pravila igre za Bugarsku i za energetsku bezbednost u Evropi.
Ona je podsetila da je projekat izgradnje tog interkonektora između Bugarske i Grčke bio u razvoju više od 10 godina, da je Bugarska 2009. godine pretrpela tešku odluku da prekine sa dotokom gasa iz Ukrajine.
Tada je, kaže, trebalo puno rešenosti da se ostvari cilj, uz zahvalnost vladama Bugarske i Grčke što su istrajale na tome, i što su uz mnogo izdržljivosti, strpljenja, uspona i padova, uspeli.
Podsetila je da je Evropska unija pružala podršku od prvog dana, i finansijsku, od oko 250 miliona evra.
Ona je ukazala da se Evropa nalazi na kritičnom raskršću, jer je energetska kriza ozbiljna, ali je ubeđena da svi zajedno mogu da izađu na kraj sa tim.
Poručila je da se moraju zaštititi osnove, kako je rekla,naših privreda i jedinstveno tržište EU u kojem, kaže, leži snaga Unije.
Dodala je i da joj se dopao moto koji je videla u Bugarskoj na ceremoniji: „Ako želite da idete brzo, idite sami, ali ako želite da idete daleko, idite zajedno sa drugima“.
