https://lat.sputnikportal.rs/20220926/politicki-potres-u-italiji--neminovan-politicki-sukob-sa-amerikom-i-eu-1143357911.html
Politički potres u Italiji – neminovan politički sukob sa Amerikom i EU
Politički potres u Italiji – neminovan politički sukob sa Amerikom i EU
Sputnik Srbija
Prema preliminarnim rezultatima parlamentarnih izbora u Italiji, novu vladu u Rimu formiraće partije desnog centra - Braća Italije na čelu sa Đorđom Meloni... 26.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-26T18:22+0200
2022-09-26T18:22+0200
2022-09-26T18:22+0200
svet
svet – politika
italija
đorđa meloni
mateo salvini
sad
evropska unija (eu)
rusija
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/1a/1143360509_0:221:2857:1828_1920x0_80_0_0_9131d4e4eb46f35136eba4dbc54edffc.jpg
Prema rečima istoričara, dr Bogdana Živkovića sa Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, glavna promena koju bi mogla doneti pobeda trojne koalicije tiče se unutrašnjih pitanja - identitetskih i kulturnih.Očekuje li se radikalni zaokret„Ne očekujem neke velike promene u spoljnoj politici budući da je pokušaj da se nađe zajednički jezik sa Sjedinjenim Američkim Državama konstanta u spoljnoj politici partije koju predvodi Đorđa Meloni, dok na unutrašnjem planu očekujem promenu diskursa koji će nova vlada pokušati da nametne – isticanje tradicionalnih vrednosti, borbu protiv migracije i borbu protiv rodne ideologije. Ali, te vrednosti koje Đorđa Meloni pokušava da zastupa će je nesumnjivo dovesti u sukob sa Vašingtonom. Naime, videli smo prethodnih godina kada je na vlast dolazio Salvini, koji je bio daleko naklonjeniji saradnji sa istokom od Melonijeve, koliko je tada ublažavao svoje stavove prema Evropskoj uniji, migraciji i raznim drugim pitanjima kako bi ipak dobio neku podršku Vašingtona i Brisela“, ocenjuje istoričar.U tom smislu, kako kaže, vrlo je verovatno da će i Meloni pratiti istu trajektoriju i da će dolaskom na vlast u priličnoj meri menjati svoju politiku i postajati sve umerenija.Jasna ideološka većinaNa pitanje da li Đorđa Meloni ima kapacitet za formiranje vlade jedinstva i kontinuiteta, Živković kaže da je nakon ovih izbora situacija vrlo jasna i da je logično da ona predvodi novu koaliciju, u kojoj su Braća Italije svakako najjača partija.Stabilnost italijanske vlade, međutim, dodaje Živković, ne zavisi samo od aktera na unutrašnjoj političkoj sceni.„Setimo se da se u prethodnom parlamentarnom sazivu u jednom trenutku razvila koalicija Lige i partije Pet zvezdica, a prema nekim tumačenjima do toga je došlo zbog spoljnopolitičkih pritisaka. Tako da ne možemo da isključimo mogućnost da i ovde dođe do nekih okreta ili budućih koalicija, da možda Salvini i Berluskoni odu sa nekim drugim ako to neko sa strane bude od njih tražio. Tako da stabilnost nove vlade zavisi kako od koalicionih partnera, tako i od spoljnog faktora i toga u kojoj meri će koalicija desnog centra uspeti da dobije međunarodnu, odnosno zapadnu podršku“, ukazuje Živković.Pritisak Brisela i VašingtonaKomentarišući izjavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen pred italijanske izbore da „Brisel ima instrumente koje će upotrebiti ukoliko se stvari budu odvijale u kompleksnom pravcu“ i poređenje u tom smislu sa Mađarskom i Poljskom, Živković kaže da Evropska unija i njena birokratija sa svojim fondovima imaju poseban uticaj na elite:„Videli smo da izbor Đorđe Meloni i u EU i u samoj Italiji više nervira elite nego narod, tako da Brisel može da izvrši ekonomski pritisak. Međutim, pritisak SAD je u političkoj istoriji Italije daleko ozbiljniji, jer je on i ekonomski i obaveštajni i vojni, budući da još postoje američki vojnici na italijanskom tlu. Tako da mi se čini da je Evropska unija u svojoj kompleksnosti i birokratizovanosti daleko impotentnija od SAD koje imaju razne metode zakulisnih pritisaka, dogovora i ucena kojima mogu uspešnije da utiču na političku scenu u Italiji“.Računi i cene gasa u fokusu italijanskih biračaNa pitanje, šta građani Italije očekuju od nove vlade, naš sagovornik kaže da, sudeći prema istraživanjima i pisanju tamnošnje štampe, italijanskom javnošću dominira jedna vrsta apatičnosti i apolitičnosti, kao i da politički programi stranaka koje su izašle na izbore nisu uspeli da u nekoj većoj meri probude nadu.„Pitanje cene gasa, energenata i računa koji slede ove zime su glavna preokupacija italijanskih birača, ali mi se čini da nijedna stranka nije ponudila plan koji bi mogao da reši taj problem. Tako da kako se budu približavali zimski meseci mislim da će građani pre svega očekivati energetsku stabilnost, a ako kažemo da energetska stabilnost zavisi od spoljne politike prema Ruskoj Federaciji, plašim se da će ona ostati ista i da neće biti nekih iskoraka niti pokušaja pronalaženja zajedničkog jezika sa Moskvom u sprečavanju ove energetske i ekonomske katastrofe izazvane sankcijama prema Rusiji“, ukazuje istoričar.Pozicija Đorđe Meloni u pogledu Ukrajine i Rusije je, kaže, jasno na liniji Vašingtona, dok je Berluskoni pred izbore rekao da će njegova stranka biti garancija evroatlantizma, čime se preporučio Amerikancima da će kao stariji i iskusniji politički akter biti garant da će ova vlada biti u skladu sa američkim ciljevima i vrednostima. Deluje, dodaje istoričar, i da Mateo Salvini, treći ključni čovek nove vlade, neće biti spreman da u spoljnoj politici donese neke promene i da pokušava da pobegne od teme Rusije i sukoba u Ukrajini po svaku cenu, jer je to bila tema na kojoj je, kako se pokazalo na ovim izborima, gubio podršku i pao na ispod deset posto glasova birača.Izlazne ankete ukazuju na to da koalicija desnog centra ima dovoljno glasova da obezbedi kontrolu nad oba doma parlamenta, a ukoliko rezultati izbora budu potvrđeni Đorđa Meloni će, kao lider najveće stranke u pobedničkom savezu, imati šanse da postane prva žena premijer Italije.
https://lat.sputnikportal.rs/20220926/djordja-meloni-pozvala-na-jedinstvo-italijanski-glasaci-dali-jasan-mandat-desnici-1143319713.html
italija
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
svet – politika, italija, đorđa meloni, mateo salvini, sad, evropska unija (eu), rusija, ukrajina
svet – politika, italija, đorđa meloni, mateo salvini, sad, evropska unija (eu), rusija, ukrajina
Politički potres u Italiji – neminovan politički sukob sa Amerikom i EU
Prema preliminarnim rezultatima parlamentarnih izbora u Italiji, novu vladu u Rimu formiraće partije desnog centra - Braća Italije na čelu sa Đorđom Meloni, Liga Matea Salvinija i stranka Forca Italia Silvija Berluskonija. Pitanje je - da li pobeda desnog centra i Đorđe Meloni Italiji donosi radikalni zaokret?
Prema rečima istoričara, dr Bogdana Živkovića sa Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, glavna promena koju bi mogla doneti pobeda trojne koalicije tiče se unutrašnjih pitanja - identitetskih i kulturnih.
Očekuje li se radikalni zaokret
„Ne očekujem neke velike promene u spoljnoj politici budući da je pokušaj da se nađe zajednički jezik sa Sjedinjenim Američkim Državama konstanta u spoljnoj politici partije koju predvodi Đorđa Meloni, dok na unutrašnjem planu očekujem promenu diskursa koji će nova vlada pokušati da nametne – isticanje tradicionalnih vrednosti, borbu protiv migracije i borbu protiv rodne ideologije. Ali, te vrednosti koje Đorđa Meloni pokušava da zastupa će je nesumnjivo dovesti u sukob sa Vašingtonom. Naime, videli smo prethodnih godina kada je na vlast dolazio Salvini, koji je bio daleko naklonjeniji saradnji sa istokom od Melonijeve, koliko je tada ublažavao svoje stavove prema Evropskoj uniji, migraciji i raznim drugim pitanjima kako bi ipak dobio neku podršku Vašingtona i Brisela“, ocenjuje istoričar.
U tom smislu, kako kaže, vrlo je verovatno da će i Meloni pratiti istu trajektoriju i da će dolaskom na vlast u priličnoj meri menjati svoju politiku i postajati sve umerenija.
Na pitanje da li
Đorđa Meloni ima kapacitet za formiranje vlade jedinstva i kontinuiteta, Živković kaže da je nakon ovih izbora situacija vrlo jasna i da je logično da ona predvodi novu koaliciju, u kojoj su Braća Italije svakako najjača partija.
„Jasna ideološka većina trebalo bi da novoj vladi donese stabilnost, ali treba imati na umu da će ona ipak zahtevati dosta kompromisa. Berluskonijeva partija je najslabija u toj koaliciji, ali je reč o stranci koja ima puno kadrova, dok pokret Đorđe Meloni nema toliko kadrova kojima može da popuni sve vladajuće funkcije i ona će morati da pribegne imenovanju ljudi iz drugih stranaka. Zato mislim da će predsednica Braće Italije u javnosti biti dominantna figura, ali će uticaj iza scene imati i Salvinijeva Liga i Forca Italia“, navodi naš sagovornik.
Stabilnost italijanske vlade, međutim, dodaje Živković, ne zavisi samo od aktera na unutrašnjoj političkoj sceni.
„Setimo se da se u prethodnom parlamentarnom sazivu u jednom trenutku razvila koalicija Lige i partije Pet zvezdica, a prema nekim tumačenjima do toga je došlo zbog spoljnopolitičkih pritisaka. Tako da ne možemo da isključimo mogućnost da i ovde dođe do nekih okreta ili budućih koalicija, da možda Salvini i Berluskoni odu sa nekim drugim ako to neko sa strane bude od njih tražio. Tako da stabilnost nove vlade zavisi kako od koalicionih partnera, tako i od spoljnog faktora i toga u kojoj meri će koalicija desnog centra uspeti da dobije međunarodnu, odnosno zapadnu podršku“, ukazuje Živković.
Pritisak Brisela i Vašingtona
Komentarišući izjavu predsednice Evropske komisije
Ursule fon der Lajen pred italijanske izbore da „Brisel ima instrumente koje će upotrebiti ukoliko se stvari budu odvijale u kompleksnom pravcu“ i poređenje u tom smislu sa Mađarskom i Poljskom, Živković kaže da Evropska unija i njena birokratija sa svojim fondovima imaju poseban uticaj na elite:
„Videli smo da izbor Đorđe Meloni i u EU i u samoj Italiji više nervira elite nego narod, tako da Brisel može da izvrši ekonomski pritisak. Međutim, pritisak SAD je u političkoj istoriji Italije daleko ozbiljniji, jer je on i ekonomski i obaveštajni i vojni, budući da još postoje američki vojnici na italijanskom tlu. Tako da mi se čini da je Evropska unija u svojoj kompleksnosti i birokratizovanosti daleko impotentnija od SAD koje imaju razne metode zakulisnih pritisaka, dogovora i ucena kojima mogu uspešnije da utiču na političku scenu u Italiji“.
Računi i cene gasa u fokusu italijanskih birača
Na pitanje, šta građani Italije očekuju od nove vlade, naš sagovornik kaže da, sudeći prema istraživanjima i pisanju tamnošnje štampe, italijanskom javnošću dominira jedna vrsta apatičnosti i apolitičnosti, kao i da politički programi stranaka koje su izašle na izbore nisu uspeli da u nekoj većoj meri probude nadu.
„Pitanje cene gasa, energenata i računa koji slede ove zime su glavna preokupacija italijanskih birača, ali mi se čini da nijedna stranka nije ponudila plan koji bi mogao da reši taj problem. Tako da kako se budu približavali zimski meseci mislim da će građani pre svega očekivati energetsku stabilnost, a ako kažemo da energetska stabilnost zavisi od spoljne politike prema Ruskoj Federaciji, plašim se da će ona ostati ista i da neće biti nekih iskoraka niti pokušaja pronalaženja zajedničkog jezika sa Moskvom u sprečavanju ove energetske i ekonomske katastrofe izazvane sankcijama prema Rusiji“, ukazuje istoričar.
Pozicija Đorđe Meloni u pogledu Ukrajine i
Rusije je, kaže, jasno na liniji Vašingtona, dok je Berluskoni pred izbore rekao da će njegova stranka biti garancija evroatlantizma, čime se preporučio Amerikancima da će kao stariji i iskusniji politički akter biti garant da će ova vlada biti u skladu sa američkim ciljevima i vrednostima.
Deluje, dodaje istoričar, i da Mateo Salvini, treći ključni čovek nove vlade, neće biti spreman da u spoljnoj politici donese neke promene i da pokušava da pobegne od teme Rusije i sukoba u Ukrajini po svaku cenu, jer je to bila tema na kojoj je, kako se pokazalo na ovim izborima, gubio podršku i pao na ispod deset posto glasova birača.
„Pritom, relevantna istraživanja javnog mnjenja i razgovori sa običnim Italijanima pokazuju da podrška zvaničnoj politici, neka briga o ukrajinskoj krizi, sudbini Ukrajine i sukob sa Rusijom same Italijane uglavnom - ne zanima. Desnica negde gleda da osvoji glasove tih ljudi i stoga i ne ide u taj retorički „krstaški rat“ protiv Rusije, zato što njenom biračkom telu to nije važno. Ali, kada se dođe na neke više ešalone moći mislim da su i Melonijeva i Salvini i Berluskoni svesni zapadnog uticaja i nemaju želju da se protiv njega pobune, pa verujem da po tom pitanju neće biti nekih problema sa Vašingtonom i EU. Mislim da će oni pre zapodenuti neki sukob sa Briselom oko migracije“, zaključuje Bogdan Živković za Sputnjik.
Izlazne ankete ukazuju na to da koalicija desnog centra ima dovoljno glasova da obezbedi kontrolu nad oba doma parlamenta, a ukoliko rezultati izbora budu potvrđeni Đorđa Meloni će, kao lider najveće stranke u pobedničkom savezu, imati šanse da postane prva žena premijer Italije.
