https://lat.sputnikportal.rs/20220926/odbrambeni-nato-stvara-nova-zarista-da-bi-branio-sebe-1143361103.html
„Odbrambeni“ NATO stvara nova žarišta da bi branio sebe
„Odbrambeni“ NATO stvara nova žarišta da bi branio sebe
Sputnik Srbija
Odavno je svima jasno da NATO nije nikakav odbrambeni savez kako sam sebe naziva, o čemu dovoljno govore konflikti širom sveta do kojih je doveo i u koje je... 26.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-26T21:35+0200
2022-09-26T21:35+0200
2022-09-26T21:35+0200
svet
svet
multipolarni svet
nato
pomorske vežbe
kina
sad
tajvanski moreuz
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111291/03/1112910388_0:0:2048:1153_1920x0_80_0_0_65eb366b24051e80ed5bd18072160b99.jpg
Ovaj profesor na Vojnoj akademiji za Sputnjik podseća da je to kako NATO sam sebe pozicionira odavno prevaziđena zaostavština još iz vremena njegovog osnivanja posle Drugog svetskog rata, u nameri da osujeti širenje uticaja Sovjetskog saveza u Evropi i svetu.Nova „odbrambena“ NATO vežba na drugom kraju svetaPod plaštom borbe protiv komunizma osnovali su savez, međutim, kada su nestali i Sovjetski savez i Varšavski ugovor, NATO je neprekidno, na ruševinama Varšavskog ugovora, širio svoju zonu uticaja. Primao je nove članice i vršio tolike pritiske do ovih najnovijih da i zemlje koje su istorijski bile vojno neutralne, poput Švedske, pod političkim i drugim pritiscima, u krajnjem i vojnim, pristanu da pristupe tom savezu, kaže Kovač.Koliko je reč o „odbrambenom“ savezu ukazuje i najnovija vežba američkih i južnokorejskih vojnih brodova koja je upravo otpočela na istočnoj obali Korejskog poluostrva.U njoj učestvuje više od 20 vojnih brodova, uključujući američki nosač aviona na nuklearni pogon "Ronald Regan", američke i južnokorejske krstarice i američke razarače. Cilj četvorodnevnih vežbi je, kako su objasnili, da pokažu odlučnost dve države da odgovore na provokacije Severne Koreje. Tako su nazvali činjenicu da je Pjongjang ispalio balističku raketu.Kada je sredinom avgusta Amerika testirala svoje interkontinentalne balističke rakete niko nije reagovao. To je za njih normalna stvar koja se podrazumeva.U 12 posredničkih ratova širom svetaIli kada je, takođe, nedavno iz vazduha Alijansa gađala pripadnike „proiranske policije“ na tlu Sirije.Američka veb Intercept objavila je početkom aprila dokumenta i intervjue s vojnim i civilnim zvaničnicima koji su otkrili kako su mali timovi američkih snaga za specijalne operacije tajno angažovani u posredničkim ratovima u 12 zemalja Afrike, Bliskog istoka i azijsko-pacifičke regije.O upletenosti Amerike, odnosno NATO-a u dešavanja u Ukrajini da se i ne govori. „NATO je potpuno involviran u sukob u Ukrajini koji može da preraste u evropski, ili čak globalni, svetski rat. Što se tiče Dalekog istoka, Amerika je i tamo uspela, kao i u Evropi, da koncentriše zemlje koje neposredno slede njene interese na Dalekom istoku, poput Velike Britanije, Australije, Novog Zelanda“, kaže naš sagovornik.Odbrana svojih interesaOn nema dilemu zašto Amerika ne odstupa od onog što je uvek radila, kreirajući krize i ratne konflikte, kao i sada.Amerika bi da na dve ključne tačke – Ukrajini i Kini - zadrži globalno vođstvo ne samo u vojnom nego i ostalim aspektima.Naš sagovornik smatra da SAD neće rizikovati da uđu u vojni sukob sa Kinom.„Mislim da je to manje verovatno da neposredno uđu, ali da će ući slično kao u Ukrajini sa obaveštajno-izviđačkim sistemima, logistikom pomorskih snaga, slanjem specijalaca, timova, oružja, opreme - to je nedvojbeno,“ ocena je general-majora u penziji.Žrtva je uvek neko drugiNije mu, kaže, daleka ideja da će, kao u Ukrajini, Amerika biti spremna da Tajvanu dodeli ulogu žrtve eventualnog rata kako bi Kinu diskreditovala u međunarodnim odnosima i kako bi izvela pomorsku blokadu.Na pitanje do kada će se svet suočavati sa tim „odbrambenim“ delovanjem Amerike, odnosno NATO-a, on smatra da to ne treba očekivati pre nego što SAD pretrpe štetu i shvate da su na sceni i druge globalne sile koje ne žele dalje da slušaju njihov diktat .„To će se sigurno desiti kao posledica završetka ukrajinske krize, bez obzira koliko ona trajala, i legitimisanja nacionalnih interesa Kine na azijskom prostoru, odnosno na Dalekom istoku i u Južnom kineskom moru. To su dve ključne tačke zbog kojih će Amerika, posredno, ćutke ili javno, priznati da postoje i druge sile sa kojima se mora pregovarati. Tako će biti priznat status novog svetskog poretka zasnovanog na multipolarizmu“, uveren je Kovač.
kina
sad
tajvanski moreuz
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
svet, multipolarni svet, nato, pomorske vežbe, kina, sad, tajvanski moreuz
svet, multipolarni svet, nato, pomorske vežbe, kina, sad, tajvanski moreuz
„Odbrambeni“ NATO stvara nova žarišta da bi branio sebe
Odavno je svima jasno da NATO nije nikakav odbrambeni savez kako sam sebe naziva, o čemu dovoljno govore konflikti širom sveta do kojih je doveo i u koje je uključen. O tome svedoči i najnovija vojna vežba Amerike i Južne Koreje u Tajvanskom moreuzu koji bi mogao da bude nova goruća tačka na mapi sveta, smatra vojni ekspert Mitar Kovač.
Ovaj profesor na Vojnoj akademiji za Sputnjik podseća da je to kako NATO sam sebe pozicionira odavno prevaziđena zaostavština još iz vremena njegovog osnivanja posle Drugog svetskog rata, u nameri da osujeti širenje uticaja Sovjetskog saveza u Evropi i svetu.
Nova „odbrambena“ NATO vežba na drugom kraju sveta
Pod plaštom borbe protiv komunizma osnovali su savez, međutim, kada su nestali i Sovjetski savez i Varšavski ugovor, NATO je neprekidno, na ruševinama Varšavskog ugovora, širio svoju zonu uticaja. Primao je nove članice i vršio tolike pritiske do ovih najnovijih da i zemlje koje su istorijski bile vojno neutralne, poput Švedske, pod političkim i drugim pritiscima, u krajnjem i vojnim, pristanu da pristupe tom savezu, kaže Kovač.
Koliko je reč o „odbrambenom“ savezu ukazuje i najnovija
vežba američkih i južnokorejskih vojnih brodova koja je upravo otpočela na istočnoj obali Korejskog poluostrva.
U njoj učestvuje više od 20 vojnih brodova, uključujući američki nosač aviona na nuklearni pogon "Ronald Regan", američke i južnokorejske krstarice i američke razarače. Cilj četvorodnevnih vežbi je, kako su objasnili, da pokažu odlučnost dve države da odgovore na provokacije Severne Koreje. Tako su nazvali činjenicu da je Pjongjang ispalio balističku raketu.
Kada je sredinom avgusta Amerika testirala svoje interkontinentalne balističke rakete niko nije reagovao. To je za njih normalna stvar koja se podrazumeva.
U 12 posredničkih ratova širom sveta
Ili kada je, takođe, nedavno iz vazduha Alijansa gađala pripadnike „proiranske policije“ na tlu Sirije.
Američka veb Intercept objavila je početkom aprila dokumenta i intervjue s vojnim i civilnim zvaničnicima koji su otkrili kako su mali timovi američkih snaga za specijalne operacije tajno angažovani u posredničkim ratovima u 12 zemalja Afrike, Bliskog istoka i azijsko-pacifičke regije.
O upletenosti Amerike, odnosno NATO-a u dešavanja u Ukrajini da se i ne govori.
Zapad, predvođen Amerikom, uz podršku NATO-a i EU u suštini je izvršio hibridnu agresiju na Rusku Federaciju, primorao je da sprovede specijalnu vojnu operaciju, neposredno uzeo učešće na tlu Ukrajine kroz slanje njihovih dobrovoljaca, specijalaca, kroz učešće njihove obaveštajne, izviđačke strukture i ukupne logističke podrške na strani ukrajinskih oružanih snaga koje predstavljaju NATO pešadiju, ističe Kovač.
„NATO je potpuno involviran u sukob u Ukrajini koji može da preraste u evropski, ili čak globalni, svetski rat. Što se tiče Dalekog istoka, Amerika je i tamo uspela, kao i u Evropi, da koncentriše zemlje koje neposredno slede njene interese na Dalekom istoku, poput Velike Britanije, Australije, Novog Zelanda“, kaže naš sagovornik.
On nema dilemu zašto Amerika ne odstupa od onog što je uvek radila, kreirajući krize i ratne konflikte, kao i sada.
Amerika bi da na dve ključne tačke – Ukrajini i Kini - zadrži globalno vođstvo ne samo u vojnom nego i ostalim aspektima.
On, međutim, smatra situacija na Dalekom istoku neće da se odvija u skladu sa američkim interesima jer je Kina je odlučna da brani svoje nacionalne interese u Južnom kineskom moru i oko Tajvana i da ostane jedna od globalnih sila u ovome veku.
Naš sagovornik smatra da SAD neće rizikovati da uđu u vojni sukob sa Kinom.
„Mislim da je to manje verovatno da neposredno uđu, ali da će ući slično kao u Ukrajini sa obaveštajno-izviđačkim sistemima, logistikom pomorskih snaga, slanjem specijalaca, timova, oružja, opreme - to je nedvojbeno,“ ocena je general-majora u penziji.
Nije mu, kaže, daleka ideja da će, kao u Ukrajini, Amerika biti spremna da Tajvanu dodeli ulogu žrtve eventualnog rata kako bi Kinu diskreditovala u međunarodnim odnosima i kako bi izvela pomorsku blokadu.
Na pitanje do kada će se svet suočavati sa tim „odbrambenim“ delovanjem Amerike, odnosno NATO-a, on smatra da to ne treba očekivati pre nego što SAD pretrpe štetu i shvate da su na sceni i druge globalne sile koje ne žele dalje da slušaju njihov diktat .
„To će se sigurno desiti kao posledica
završetka ukrajinske krize, bez obzira koliko ona trajala, i
legitimisanja nacionalnih interesa Kine na azijskom prostoru, odnosno na Dalekom istoku i u Južnom kineskom moru. To su
dve ključne tačke zbog kojih će Amerika, posredno, ćutke ili javno, priznati da postoje i druge sile sa kojima se mora pregovarati. Tako će biti priznat status
novog svetskog poretka zasnovanog na multipolarizmu“, uveren je Kovač.
