Isključenje Rusije iz Saveta bezbednosti – jadna i bedna propaganda
21:21 22.09.2022 (Osveženo: 14:42 04.02.2023)
© AP Photo / Frank Franklin II
Pratite nas
Rusija pravno, pa čak ni teoretski, ne može biti isključena iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, niti joj može biti oduzeto pravo na veto. Ako bi se nekim čudom to dogodilo onda bi to označilo uništenje čitavog sistema koji je zasnovan na međunarodnom pravu, na Povelji UN, ističu ruski eksperti.
Osvrćući se na zahtev ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je pozvao da se Rusija kazni zbog Ukrajine i da joj se oduzme pravo veta, stručnjaci objašnjavaju da ne postoje pravni instrumenti za ograničavanje prava veta u Savetu bezbednosti UN, jer prema Povelji UN, na osnovu koje su utemeljene UN, svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti moraju jednoglasno da podrže određenu rezoluciju. Ako takve saglasnosti nema, onda se odluka ne može doneti.
Rusija je, međutim, stalna članica Saveta bezbednosti koja ima pravo veta. To praktično znači da Rusija, ukoliko se bude primenjivala Povelja, može da bude izbačena samo ukoliko ona sama ne bi uložila veto. Samim tim, Rusiju je nemoguće lišiti tog prava.
Hipotetički postoje dva scenarija po kojima bi Rusija mogla da izgubi mesto u Savetu bezbednosti UN – prvo, da ona sama sebe isključi i drugo, ako UN prestanu da postoje kao organizacija.
Sergej Ordžonikidze, zamenik sekretara Građanske komore Rusije i bivši zamenik generalnog sekretara UN, ocenjuje da je predlog Zelenskog „politički apsurdan“, jer je očigledno da takav predlog nikada neće biti usvojen.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je da se Rusija kazni zbog Ukrajine i da joj se oduzme pravo veta u Savet bezbednosti UN
© AP Photo / Genya Savilov / Pool Photo
„Proceduralno je nemoguće isključiti Rusiju iz UN i tim pre, oduzeti joj pravo veta u Savetu bezbednosti. Pravo veta uređuje Povelja UN, a da bi se promenila povelja UN potrebno je usvojiti rezoluciju u Generalnoj skupštini, a onda ta rezolucija mora biti potvrđena u Savetu bezbednosti. Naravno, ni Rusija ni Kina nikada neće podržati takvu rezoluciju u Savetu bezbednosti... Čak i izmena Povelje, a posebno izmena sastava članova Saveta bezbednosti, mora biti odobrena u UN i ratifikovana od strane stalnih članova Saveta bezbednosti. Ni u najgorem košmaru ne mogu da zamislim da bi Rusija ratifikovala takve gluposti ili, na primer, Kina. Dakle, ovo je očigledno neprihvatljivo. To je jadna, bedna propaganda, potpuno neosnovana“, ističe Ordžonikidze.
Pravo veta ima pet stalnih članica SB UN: Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i SAD, a Peking se čvrsto drži stava da „Rusiji niko ne može oduzeti važnu ulogu u UN i pravo na veto“.
Bez Rusije UN očekuje propast
Da bi se Rusiji oduzelo pravo veta neophodno je potkopati temelje UN i faktički izgraditi organizaciju iznova, bez učešća Moskve. To bi značilo potpuno uništenje svih osnova savremenih međunarodnih odnosa.
„Ne postoji pravni osnov da se Rusija isključi iz Saveta bezbednosti UN, umanji njen status i liši prava veta. Čitava arhitektura UN prvobitno je izgrađena na činjenici da su pet velikih sila, pobednice Drugog svetskog rata, preuzele ulogu čuvara globalnog svetskog poretka. Države osnivači ne mogu da isključuju jedna drugu, one su dužne da pronađu kompromisna rešenja, blokirajući ekstremne jednostrane predloge. Savet bezbednosti UN može postojati samo kao fabrika razumnih kompromisa. Ako se izbaci jedan ili dva stuba, protiv volje Rusije i Kine, UN će se urušiti ili će se pretvoriti u sredstvo konfrontacije, izgubivši pravni i diplomatski značaj“, objašnjava ruski ekspert Sergej Stankevič.
Ruski ekspert Igor Nikulin podseća da je svojevremeno Sovjetski Savez bio isključen iz Lige naroda, preteče UN, ali je ubrzo posle toga ta organizacija prestala da postoji. Ista sudbina bi, u ovom slučaju, zadesila i UN.
„Uostalom, Rusija je i dalje jedan od centara moći u svetu, pa ako bi joj oduzeli pravo na veto onda bi to bila revizija Drugog svetskog rata. Generalno, Rusija deluje u pravnom polju. Postoje članovi 106. i 107. Povelje UN, koji jasno kažu da zemlje pobednice u Drugom svetskom ratu – Rusija, SAD, Velika Britanija, Kina i Francuska imaju pravo da primenjuju sve mere, uključujući i vojnu silu ako u nekoj od zemalja koje su bile deo nacističke koalicije, a Ukrajina je bila deo, postoje pretnje oživljavanja nacizma. Rusija je više puta upozoravala svoje partnere u Savetu bezbednosti UN da takva pretnja postoji, ali su oni to ignorisali. Štaviše, Rusija nije u obavezi da dobije saglasnost, ona samo treba da obavesti i obavestila ih je tako da smo postupili striktno u skladu sa Poveljom UN“, kaže Nikulin, aludirajući na rusku vojnu specijalnu operaciju u Ukrajini, započetu radi denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine, i zaštite građana Donbasa od genocida.
Da li su potrebne reforme Saveta bezbednosti UN?
Zapadne zemlje besramno koriste platformu UN da proguraju kontraproduktivne politizovane odluke u interesu uske grupe zemalja, a bez veta Rusije i Kine u toj organizaciji donosile bi se isključivo odluke koje odgovaraju interesima SAD i kolektivnog Zapada.
Rusija pravno, pa čak ni teoretski, ne može biti isključena iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, niti joj može biti oduzeto pravo na veto
© Sputnik / Nэnsi Siselь
/ Osim toga, godinama se vode ozbiljne rasprave i iznose ocene o tome da su, sa jedne strane, UN izgubile značaj kakav su imale od svog osnivanja 1945., a sa druge, da im je potrebna „ozbiljna transformacija“. Naglasniji po ovom pitanju su Amerikanci, koji traže reforme i zalažu se za proširenje broja stalnih i nestalnih članica Saveta bezbednosti UN, tela koje nosi veliku odgovornost za mir i bezbednost međunarodne zajednice.
Govoreći o mogućim reformama, ruski politikolog Igor Nikulin kaže da bi on lično isključio SAD iz te organizacije zbog grubog mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja. U toj borbi Rusija je kao pojedinačna zemlja dala najveći doprinost i najveće ljudske žrtve. Postavlja se pitanje da li je moguće da svetska organizacija postoji, a da u njenom radu ne učestvuje zemlja i nacija koja je dala najveći doprinost njenom formiranju. Takvi pokušaji značili bi dovođenje u pitanje postojanja samih UN.
Dok su odnosi među državama bili manje-više normalni, uravnoteženi, donosilo se mnogo različitih, značajnih odluka u najrazličitijim oblastima od razoružanja, ekonomije, ljudskih prava i socijalnih pitanja, nauke i tehnologije, dodao je on.
Ordžonikidze smatra da je pitanje proširenja Saveta bezbednosti UN odavno „sazrelo“, ali ne na račun zapadnih država i njihovih saveznika, poput Japana i Nemačke koje već decenijama pretenduju na mesto stalnih članica SB UN, jer će se tada, kako je istakao, Savet bezbednosti pretvoriti u politički ogranak NATO-a. Organizaciju bi trebalo proširiti uključivanjem država koje trenutno igraju važnu ulogu u međunarodnim odnosima, smatra Ordžonikidze.
„To su zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike, kao što su Indija, Brazil, Južnoafrička republika, pa i niz drugih država. To je potrebno kako vi Savet bezbednosti bio izbalansiran. Smatram da bi takvo proširenje i Rusija pozdravila“, zaključio je on.
