Venecuelanski novinar iz Donbasa za Sputnjik: Kijev pokušava da „ubije što više ljudi“
21:59 20.09.2022 (Osveženo: 09:11 10.03.2023)
© Foto : Alejandro Kirk
Pratite nas
Ukrajinski projektil može pasti u bilo koje doba, bilo gde – oni kažnjavaju obične ljude samo zato što žive u Donbasu, rekao je u intervjuu za Sputnjik venecuelanski novinar Alehandro Kirk, specijalni dopisnik „Telesur“ i „Hispan TV“ u Donbasu koji je ranjen tokom ukrajinskog napada.
„U subotu 17. septembra oko podneva čuli smo eksplozije u centru grada. Kao i u mnogim drugim slučajevima, požurili smo da snimamo. Kada smo stigli na Lenjinov trg, glavni gradski trg (u Donjecku), dogodila se još jedna eksplozija u blizini, zapalio se kombi. Nisam mislio da će još jedna granata pogoditi isto mesto, ali sam se prevario. Čuo sam karakterističan zvuk projektila kalibra 155 milimetara i eksploziju nekoliko metara severnije…. Odmah nakon toga sam osetio udarac u desno rame. Bez buke, bez bola. Pogodilo me je i u desno oko“, priseća se novinar.
Kako kaže, nakon toga su ga kolege odvezle u državnu bolnicu i već nakon par minuta su mu isprali ranu i pregledali ga.
„Niko mi nije tražio dokumenta, nisu mi tražili novac. Za mene je ovo jasan primer da je u sferi javnog zdravlja nevažno ko si i koliko imaš novca – na prvom mestu je ljudskost, a ne biznis. Inače, bolnica gde su me pregledali takođe je bila izložena artiljerijskom granatiranju. O jednom od njih sam i ja izveštavao, pravio sam reportažu sa mesta gde je oborena ukrajinska raketa, na pragu porodilišta“, dodaje Kirk.
Venecuelanski novinar Alehandro Kirk koji je ranjen u Donbasu
© Foto : Alejandro Kirk
Kako se osećate povodom svega što se dogodilo?
– Pogodak gelera je bio takav da je u ramenu napravio rupu prečnika oko inča. Pogođen sam i u rebro, usled čega sam dobio prelom. Rebro je spasilo pluća, a naočare za sunce – oko. To je velika sreća, zar ne? Stoga neizbežno razmišljaš o tome da se to lako može dogoditi i da se u stvari događa sa mnogim ljudima svaki dan u Donjecku: nemaju sreće i geleri ih ubijaju. To su ljudi koje sam video i o kojima sam svojevremeno pisao. Zato su moje misli uvek sa tim ljudima, oni su jednostavno postali laki neprijatelji za nekažnjivo uništenje. Mislim da se to radi kako bi se posejao strah, kako bi naterali ljude da napuste svoje kuće, kako bi svi osećali stalnu pretnju. Svaki čovek u ovom gradu zna da ako izađe napolje, postoji mogućnost da se ne vrati. Zato, kada ih pitate, praktično svi apeluju na intenzivnije akcije u vojnoj operaciji.
Kakva je trenutna situacija u Donjecku?
– Nažalost, stanovnici Donjecka žive u strahu. Mnogi su otišli, a mi koji smo još ovde znamo da u svakom trenutku bilo gde može da padne ukrajinski projektil. To su kazneni napadi: oni kažnjavaju obične ljude samo zbog toga što žive ovde. Zbog toga mnogi traže odlučnije akcije, ne protiv vojske i oružja, nego protiv onih koji komanduju tim varvarstvom u Kijevu i drugim mestima Ukrajine.
Situacija u Donbasu
© Foto : Alejandro Kirk
Koliko ste dugo u Donjecku? Čemu ste još svedočili?
– Stigao sam u Donbas u martu prošle godine. Obišao sam dve republike i oslobođena područja na jugu Ukrajine kao što su Herson i Zaporožje. Bio sam svedok borbe za Marijupolj i procesa obnove koji u toku. U Lugansku – oslobađanje gradova poput Lisičanska i Severodonjecka, tragedija Popasne. Pomažem u projektu humanitarne pomoći koji se bavi isporukom grane i vode u mala, nedavno oslobođena sela gde još nije stigla državna pomoć. Uglavnom idemo bez pratnje i prisustva vojske. Taj samostalni projekat mi omogućava da porazgovaram sa desetinama običnih ljudi koji nam pričaju svoju priču i ta priča je uvek slična: ravnodušnost ukrajinskih vlasti koja je u suprotnosti sa humanošću ruskih vojnika ili ustanika iz Donbasa koji često dele sa njima svoje suve obroke. Naravno, nisu jednoglasni u svemu, ali je značajno da mi ljudi u najtežim uslovima, ljudi koji mesecima žive u podrumima, nikada, izuzev jednog čoveka, nisu rekli da bi više voleli povratak ukrajinske vojske ili ultranacionalističkih bataljona.
Da li planirate da nastavite da radite u Donjecku nakon ranjavanja?
– Moji urednici sada procenjuju situaciju, ali ja imam odlučnost i želju da ostanem ovde koliko god mogu. Na kraju krajeva, i ja sam prolio deo svoje krvi na ovoj zemlji.
Kako su izgledali nedavni napadi u Kujbiševu? Šta mislite, koji je cilj kijevskih vlasti?
– U Kujbiševu je palo devet projektila kalibra 155 milimetara. Jedan od tih projektila je ubio devetoro ljudi, u podne. To se toliko veličalo na ukrajinskim televizijama, taj slučaj su navodili kao primer efikasnosti. Oni gađaju ulice, a ne zgrade, mesta gde se očekuje veća koncentracija ljudi. Video sam istovremeni napad na dve škole u Donjecku, u ponedeljak u 11 sati ujutru, kada su se okupili roditelji i učitelji. Napade u petak veče na Puškinovom bulevaru gde se nalaze restorani. U podne na istom bulevaru dok su porodice šetale. Stambeni i industrijski okruzi Kujbiševa – Kijevski, Petrovski, Lenjinski bili su meta napada danonoćno. Sve to ne može biti ideja kreativnog komandanta artiljerije, to je nesumnjivo politička odluka na najvišem nivou.
