https://lat.sputnikportal.rs/20220919/evropa-novim-planom-gazi-crvenu-liniju-srbije--1143016342.html
Evropa novim planom gazi crvenu liniju Srbije
Evropa novim planom gazi crvenu liniju Srbije
Sputnik Srbija
Niko od nas ne može da očekuje, a ponajmanje da dobije priznanje lažne države Kosovo, kaže za Sputnjik predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun... 19.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-19T22:27+0200
2022-09-19T22:27+0200
2022-09-20T08:30+0200
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
evropska unija (eu)
dijalog beograda i prištine
nemačka
francuska
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/19/1137686046_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_55d89a5c3d7bd2f948ca1997ce697276.jpg
Naime, prema navodima lista Albejnijen posta, u 2023. godini mora biti potpisan drugi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kojim Srbija „faktički prihvata realnost Kosova kao nezavisne države, ali je formalno ne priznaje“. Prema ovom dokumentu, u kasnijoj fazi, hipotetički nakon deset godina, kada EU bude spremna da se širi i uključi Zapadni Balkan, „došlo bi do sporazuma o međusobnom priznavanju, kao preduslovu za članstvo Srbije i Kosova u EU“, navodi albanski list.Crvena linija SrbijeMilovan Drecun naglašava da ne može da komentariše nepotvrđene vesti, ali dodaje da mu je potpuno jasno da veći deo zemalja Evropske unije i Sjedinjene Američke Države stoje na stanovištu da se od Beograda očekuje da prizna lažnu državu Kosovo.Prema rečima saradnika Instituta za evropske studije Milana Igrutinovića, albanski mediji nisu objavili tekst ovog dokumenta, pa smo osuđeni na to da čitamo njihovu interpretaciju i zaključke izvlačimo na osnovu toga. Tu je, dodaje, i ono što je ovim povodom rekao predsednik Vučić, pa u tom smislu, diskusije radi, možemo pokušati da pretpostavimo da je reč o jednom dokumentu, ili skupu stavova koji oslikavaju razmišljanje Berlina, Pariza i Brisela u celini.Odakle vetar duva„Mislim da njihov glavni fokus nije na članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama, koliko na tome da kroz neki eventualni novi sporazum Beograda i Prištine, koji ne mora da uključuje nužno priznanje, preostale članice Evropske unije priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine. Tako bi oni mogli Kosovo formalno da uključe u proces proširenja EU i da ga administrativno, sistemski i strukturno uvežu u različite procese, ako bi Srbija na to nekako pristala“, smatra Igrutinović.On podseća na to da je Srbija pre desetak godina pristala na to da takozvano Kosovo može da participira u nizu regionalnih i međunarodnih foruma, obično sa zvezdicom, pa smo oko toga u više navrata imali preganjanja sa prištinskim vlastima.„Oni verovatno žele da se to sada desi na jednom višem političkom nivou, kako bi zemlje EU, bez bojazni od španske, rumunske ili kiparske blokade, mogle da nastave svoje poslove sa Prištinom. To je, mislim, njima trenutno u fokusu, kako bi spor Beograda i Prištine oko suvereniteta, nezavisnosti i integriteta nekako ostao po strani. To je, na neki način, ono što se sugeriše državnom vrhu Srbije i to je ono odakle vetrovi, u suštini, duvaju, pa se nagoveštava da se od naše zemlje očekuje da se prema tim vetrovima postavi“, navodi naš sagovornik.EU ne želi klinč sa SrbijomZanimljiva je, dodaje Igrutinović, formulacija da se od Srbije ne traži da prizna takozvano Kosovo, već da na neki, „mekan“ način pristane na to da je ono nezavisno:„Pitanje je na koji način institucije Srbije to uopšte mogu da tretiraju u protoku ljudi, roba, da li kroz medije ili saopštenja državnih organa. To je sve velika nepoznanica, ali mislim da ovo svakako treba tumačiti kao najavu šta su njihovi ključni interesi u ovom trenutku, odnosno u narednim mesecima ili čak godinama. Fokus nije na ultimativnom priznanju, mislim da nije ni na članstvu u UN, koliko na tome da EU želi da se na mikroplanu taj čvor raspetlja i da Unija i države članice mogu da se Kosovom, koje smatraju područjem budućeg proširenja, bave kao sa nezavisnom državom“.Ne treba zaboraviti, primećuje Igrutinović, da institucije EU, pored formalnih zadrški, već tretiraju Kosovo kao nezavisnu državu i tu svoju politiku će nastaviti da guraju.Prenaglašene pretnjeNa pitanje, kako gleda na navode albanskog lista da Srbiju, u slučaju da ne pristane na ovaj predlog, očekuje finansijska i ekonomska izolacija, Igrutinović kaže da mu to deluje prenaglašeno, budući da je veliko pitanje šta to uopšte može da znači.„Te su pretnje, ako su uopšte pretnje, dosta neelaborirane. Naime, nema tu nekih paketa od više milijardi evra pomoći koji sada „vise“ zbog odnosa Beograda i Prištine. Postoje strukturni fondovi kroz proces pristupanja kojima mi imamo pristup, kao i ekonomske investicije koje zavise od tih normalnih političkih odnosa i signala, ali ja ne verujem da bi neko zatezanje oko Kosova ugrozilo taj aspekt naših ekonomskih odnosa sa EU. Ono do čega eventualno može da dođe je jedna vrsta zahlađenja političkih odnosa nekoliko važnih prestonica sa Beogradom, dakle jedna hladnija faza u kojoj bi se stalno apostrofirali, iz njihovog ugla naravno, „negativni“ koraci Srbije vezano za odnose sa Prištinom, kao i odnosi Srbije sa Rusijom. Ali, to svakako ne bi bio kolaps odnosa“, zaključuje Milan Igrutinović za Sputnjik.Albejnijen post navodi da na samom kraju dokumenta objašnjeno šta Beograd i Priština dobijaju ako potpišu sporazum. Što setiče Prištine, ona dobija priznanje pet država EU, otključavajući perspektivu za članstvo u NATO i EU, dok Srbija dobija značajnu finansijsku i ekonomsku pomoć i „biće prepoznata kao sila koja ekonomski i politički vodi region“.
https://lat.sputnikportal.rs/20220918/albanski-mediji-detalji-plana-makrona-i-solca-za-kosmet-1142942530.html
nemačka
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
srbija – politika, kosovo i metohija (kim), evropska unija (eu), dijalog beograda i prištine, nemačka, francuska
srbija – politika, kosovo i metohija (kim), evropska unija (eu), dijalog beograda i prištine, nemačka, francuska
Evropa novim planom gazi crvenu liniju Srbije
22:27 19.09.2022 (Osveženo: 08:30 20.09.2022) Niko od nas ne može da očekuje, a ponajmanje da dobije priznanje lažne države Kosovo, kaže za Sputnjik predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun povodom pisanja albanskih medija o navodnom novom okviru dijaloga Beograda i Prištine, sačinjenom nakon angažovanja izaslanika francuskog predsednika Makrona i nemačkog kancelara Šolca.
Naime, prema navodima lista Albejnijen posta, u 2023. godini mora biti potpisan drugi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kojim Srbija „faktički prihvata realnost Kosova kao nezavisne države, ali je formalno ne priznaje“. Prema ovom dokumentu, u kasnijoj fazi, hipotetički nakon deset godina, kada EU bude spremna da se širi i uključi Zapadni Balkan, „došlo bi do sporazuma o međusobnom priznavanju, kao preduslovu za članstvo Srbije i Kosova u EU“, navodi albanski list.
Milovan Drecun naglašava da ne može da komentariše nepotvrđene vesti, ali dodaje da mu je potpuno jasno da veći deo zemalja Evropske unije i Sjedinjene Američke Države stoje na stanovištu da se od Beograda očekuje da prizna lažnu državu Kosovo.
„Ali je sa druge strane naš stav potpuno jasan, a potvrdio ga je i predsednik Vučić prilikom nedavnog boravka u Narodnoj skupštini - mi nećemo ni po koju cenu priznati lažnu državu Kosovo. Tražimo da se to rešenje odvija u okviru našeg Ustava, međunarodnog prava i Rezolucije 1244, da se rešenje postigne na miran, politički način. Spremni smo na postizanje nekog kompromisnog rešenja sa Prištinom, tražimo da se ispoštuje prvi Briselski sporazum, posebno u delu koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština, i što se nas tiče, to je u tom smislu i završena priča i postavljena crvena linija“, kategoričan je Drecun.
Prema rečima saradnika Instituta za evropske studije Milana Igrutinovića, albanski mediji nisu objavili tekst ovog dokumenta, pa smo osuđeni na to da čitamo njihovu interpretaciju i zaključke izvlačimo na osnovu toga.
Tu je, dodaje, i ono što je ovim povodom rekao
predsednik Vučić, pa u tom smislu, diskusije radi, možemo pokušati da pretpostavimo da je reč o jednom dokumentu, ili skupu stavova koji oslikavaju razmišljanje Berlina, Pariza i Brisela u celini.
„Mislim da njihov glavni fokus nije na članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama, koliko na tome da kroz neki eventualni
novi sporazum Beograda i Prištine, koji ne mora da uključuje nužno priznanje, preostale članice Evropske unije priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine. Tako bi oni mogli Kosovo formalno da uključe u proces proširenja EU i da ga administrativno, sistemski i strukturno uvežu u različite procese, ako bi Srbija na to nekako pristala“, smatra Igrutinović.
On podseća na to da je Srbija pre desetak godina pristala na to da takozvano Kosovo može da participira u nizu regionalnih i međunarodnih foruma, obično sa zvezdicom, pa smo oko toga u više navrata imali preganjanja sa prištinskim vlastima.
„Oni verovatno žele da se to sada desi na jednom višem političkom nivou, kako bi zemlje EU, bez bojazni od španske, rumunske ili kiparske blokade, mogle da nastave svoje poslove sa Prištinom. To je, mislim, njima trenutno u fokusu, kako bi spor Beograda i Prištine oko suvereniteta, nezavisnosti i integriteta nekako ostao po strani. To je, na neki način, ono što se sugeriše državnom vrhu Srbije i to je ono odakle vetrovi, u suštini, duvaju, pa se nagoveštava da se od naše zemlje očekuje da se prema tim vetrovima postavi“, navodi naš sagovornik.
EU ne želi klinč sa Srbijom
Zanimljiva je, dodaje Igrutinović, formulacija da se od Srbije ne traži da prizna takozvano Kosovo, već da na neki, „mekan“ način pristane na to da je ono nezavisno:
„Pitanje je na koji način institucije Srbije to uopšte mogu da tretiraju u protoku ljudi, roba, da li kroz medije ili saopštenja državnih organa. To je sve velika nepoznanica, ali mislim da ovo svakako treba tumačiti kao najavu šta su njihovi ključni interesi u ovom trenutku, odnosno u narednim mesecima ili čak godinama. Fokus nije na ultimativnom priznanju, mislim da nije ni na članstvu u UN, koliko na tome da EU želi da se na mikroplanu taj čvor raspetlja i da Unija i države članice mogu da se Kosovom, koje smatraju područjem budućeg proširenja, bave kao sa nezavisnom državom“.
Ne treba zaboraviti, primećuje Igrutinović, da institucije EU, pored formalnih zadrški, već tretiraju Kosovo kao nezavisnu državu i tu svoju politiku će nastaviti da guraju.
„Ali mislim da će to biti na način koji ne ugrožava regionalnu stabilnost, jer ne žele klinč sa Srbijom, niti da Srbija potpuno blokira određene procese. Tako da verujem da će biti dovoljno oprezni budući da ovo nije ključno pitanje za njih, ali jeste refleksija regionalne nervoze, gde su takozvano Kosovo i BiH apostrofirani kao dve neuralgične tačke. Tako da je ovo njihov pokušaj da to raspetljaju na način koji odgovara njihovim interesima, a koji su nam, u suštini, dugo već poznati i tu nema nekih novih naznaka“, uveren je sagovornik Sputnjika.
Na pitanje, kako gleda na navode albanskog lista da Srbiju, u slučaju da ne pristane na ovaj predlog, očekuje finansijska i ekonomska izolacija, Igrutinović kaže da mu to deluje prenaglašeno, budući da je veliko pitanje šta to uopšte može da znači.
„Te su pretnje, ako su uopšte pretnje, dosta neelaborirane. Naime, nema tu nekih paketa od više milijardi evra pomoći koji sada „vise“ zbog odnosa Beograda i Prištine. Postoje strukturni fondovi kroz proces pristupanja kojima mi imamo pristup, kao i ekonomske investicije koje zavise od tih normalnih političkih odnosa i signala, ali ja ne verujem da bi neko zatezanje oko Kosova ugrozilo taj aspekt naših ekonomskih odnosa sa EU. Ono do čega eventualno može da dođe je jedna vrsta zahlađenja političkih odnosa nekoliko važnih prestonica sa Beogradom, dakle jedna hladnija faza u kojoj bi se stalno apostrofirali, iz njihovog ugla naravno, „negativni“ koraci Srbije vezano za odnose sa Prištinom, kao i odnosi Srbije sa Rusijom. Ali, to svakako ne bi bio kolaps odnosa“, zaključuje Milan Igrutinović za Sputnjik.
Albejnijen post navodi da na samom kraju dokumenta objašnjeno šta Beograd i Priština dobijaju ako potpišu sporazum. Što setiče Prištine, ona dobija priznanje pet država EU, otključavajući perspektivu za članstvo u NATO i EU, dok Srbija dobija značajnu finansijsku i ekonomsku pomoć i „biće prepoznata kao sila koja ekonomski i politički vodi region“.
