https://lat.sputnikportal.rs/20220918/kuva-li-zapad-nesto-novo-tajvan-i-kosovo--ko-ce-kome-da-posluzi-za-sta--1142953486.html
Kuva li Zapad nešto novo: Tajvan i Kosovo – ko će kome da posluži za šta?
Kuva li Zapad nešto novo: Tajvan i Kosovo – ko će kome da posluži za šta?
Sputnik Srbija
Slučajno ili ne, tek u isto vreme kada Zapad pritiska Beograd po pitanju Kosova i Metohije, a Amerika izaziva Kinu mešajući se u pitanje Tajvana, Tajpej je našao... 18.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-18T18:31+0200
2022-09-18T18:31+0200
2022-09-18T18:31+0200
svet
kina
tajvan
kosovo i metohija (kim)
amerika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/1b/1123675776_0:231:2821:1818_1920x0_80_0_0_63c1fce4570eae6ea74aaa670e65ad0f.jpg
Ako dođe do sukoba Tajvana i Kine pretpostavka je da će Zapad tražiti da se Srbija opredeli da li je za Tajvan ili Kinu, a tu će Priština biti servilna Zapadu kao i uvek, što će Srbiji stvoriti dodatno pritisak, mišljenje je sagovornika Sputnjika.Amerika zajednički imeniteljNaime, Tajvan želi nezavisnost od Kine, a Priština iako je jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije, ne može dalje bez priznanja Beograda. Zvaničnik Tajvana u Prištini rekao je povodom ovog projekta „zapošljavanja“ da „Tajvan nije samo donator, već i partner u nacionalnom razvoju Kosova“.Ako ovo potkrepimo trenutnim političkim dešavanjima na obe strane, ostavlja se prostor za pitanje šta Kosovo može da učini za Tajvan, a šta Tajvan za Kosovo ako im je zajednički imenitelj – američki interes.Politički analitičar dr Dejan Vuk Stanković u svemu nazire novu pripremu Amerike da preko Prištine pritisne Srbiju za neka moguća buduće opredeljenja.Secesionizam na TajvanuDakle, pojašnjava on, ako do tog sukoba dođe, pretpostavka je da će Zapad tražiti da se Srbija opredeli da li je za Tajvan ili Kinu.„Pošto Kosovo sasvim zavisi od Zapada, ono će uvek da ide korak ili dva ispred onih koji čine Zapad i onih koji su njihovi sateliti jer njima je preko potrebna ta zapadna pomoć. Tako da bi Kosovo podrškom učvrstilo poziciju u očima Amerike jer bi se opredelilo protiv Kine po istom modelu po kome sada opredeljuje između Rusije i Ukrajine,“ zaključuje Stanković.Pavlović kaže da ako konkretno govorimo o Americi, sigurno je da njima ne prija projekcija stvari kakve danas imamo, a to je da će ih Kina kroz 50, a možda i 30 godina prestići kao ekonomska, a možda i vojna sila.Tajvan & KosovoIz tih razloga je, dodaje on, Tajvan najveća pretnja po kinesku bezbednost i Kina ga kao takvog i identifikuje.„Zato što je odlično pozicioniran da se preko njega destabilizuje Kina u svakom smislu. Kako u ekonomskom tako i u vojnom. Pošto je Kina u poslednjih 30 godina jedna od vodećih sila, a projektuje se da će u budućnosti biti i vodeća svetska sila, ako ne u unipolarnom svetu, što ona i ne želi onda sigurno u multipolarnom svetu, naravno da druge svetske sile vide Tajvan kao odskočnu dasku za uticaj na Kinu i na sprečavanje njenog daljeg razvoja,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.Podsećanja radi, Tajvan je među prvima priznao Kosovo kao državu iako to Kina nije uradila. Tajvan kao nezavisnu državu inače priznaje oko 20 država. Do 1972 godine je bio u UN i SB ali je mesto morao da ustupi Narodnoj Republici Kini pošto su sklopili dogovor „Politika jedne Kine“ po kojoj se Tajvan i Narodna Republika Kina smatraju jednom državom sa dve vlade koje se međusobno ne priznaju.
https://lat.sputnikportal.rs/20220904/amerika-preko-tajvana-isprobava-ukrajinski-scenario-ali-kinu-nece-lako-isprovocirati-1142101168.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220830/kinesko-upozorenje-bajdenu-odmah-zaustaviti-prodaju-oruzja-tajvanu-1141878598.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220918/albanski-mediji-detalji-plana-makrona-i-solca-za-kosmet-1142942530.html
kina
tajvan
amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
kina, tajvan, kosovo i metohija (kim), amerika
kina, tajvan, kosovo i metohija (kim), amerika
Kuva li Zapad nešto novo: Tajvan i Kosovo – ko će kome da posluži za šta?
Slučajno ili ne, tek u isto vreme kada Zapad pritiska Beograd po pitanju Kosova i Metohije, a Amerika izaziva Kinu mešajući se u pitanje Tajvana, Tajpej je našao za shodno da pomogne ekonomski razvoj Prištine, preko projekta koji će pomoći mladim kosovskim Albancima da „lakše nađu posao“.
Ako dođe do sukoba Tajvana i Kine pretpostavka je da će Zapad tražiti da se Srbija opredeli da li je za Tajvan ili Kinu, a tu će Priština biti servilna Zapadu kao i uvek, što će Srbiji stvoriti dodatno pritisak, mišljenje je sagovornika Sputnjika.
Amerika zajednički imenitelj
Naime,
Tajvan želi nezavisnost od Kine, a Priština iako je jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije, ne može dalje bez priznanja Beograda. Zvaničnik
Tajvana u Prištini rekao je povodom ovog projekta „zapošljavanja“ da „Tajvan nije samo donator, već i partner u nacionalnom razvoju Kosova“.
Ako ovo potkrepimo trenutnim političkim dešavanjima na obe strane, ostavlja se prostor za pitanje šta Kosovo može da učini za Tajvan, a šta Tajvan za Kosovo ako im je zajednički imenitelj – američki interes.
Politički analitičar dr Dejan Vuk Stanković u svemu nazire novu pripremu Amerike da preko Prištine pritisne Srbiju za neka moguća buduće opredeljenja.
„Kroz saradnju Tajvana i Kosova intrigira se srpska javnost. Dakle, neće Kosovo imati ništa od Tajvana, osim ako dođe do eskalacije sukoba između Tajvana i Kine, kada bi se formulisao novi pritisak na Srbiju i tražilo od nje novo opredeljenje, slično ovome što se traži po pitanju Ukrajine,“ mišljenja je Stanković.
Dakle, pojašnjava on, ako do tog sukoba dođe, pretpostavka je da će Zapad tražiti da se Srbija opredeli da li je za Tajvan ili Kinu.
„Pošto Kosovo sasvim zavisi od Zapada, ono će uvek da ide korak ili dva ispred onih koji čine Zapad i onih koji su njihovi sateliti jer njima je preko potrebna ta zapadna pomoć. Tako da bi Kosovo podrškom učvrstilo poziciju u očima Amerike jer bi se opredelilo protiv Kine po istom modelu po kome sada opredeljuje između Rusije i Ukrajine,“ zaključuje Stanković.
Pavlović kaže da ako konkretno govorimo o Americi, sigurno je da njima ne prija projekcija stvari kakve danas imamo, a to je da će ih Kina kroz 50, a možda i 30 godina prestići kao ekonomska, a možda i vojna sila.
„Sigurno da je poseta Nensi Pelosi Tajvanu bila indikativna u odnosu na spoljnopolitičke poteze koje Amerika vuče na dalekom istoku. Tajvan je svakako relevantan i zanimljiv sada po pitanju secesionističkih pokreta iako on sam po sebi nije secesionistički pokret ni u tehničkom smislu zato što je on ostatak izvorne carske Kine koja se zbog porasta komunističkog režima se „preselila“ na ostrvo i nastavila da postoji, a de fakto je od sebe napravio novu državu,“ objašnjava Pavlović.
Iz tih razloga je, dodaje on, Tajvan najveća pretnja po kinesku bezbednost i Kina ga kao takvog i identifikuje.
„Zato što je odlično pozicioniran da se preko njega destabilizuje Kina u svakom smislu. Kako u ekonomskom tako i u vojnom. Pošto je Kina u poslednjih 30 godina jedna od vodećih sila, a projektuje se da će u budućnosti biti i vodeća svetska sila, ako ne u unipolarnom svetu, što ona i ne želi onda sigurno u multipolarnom svetu, naravno da druge svetske sile vide Tajvan kao odskočnu dasku za uticaj na Kinu i na sprečavanje njenog daljeg razvoja,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.
Podsećanja radi, Tajvan je među prvima priznao Kosovo kao državu iako to Kina nije uradila. Tajvan kao nezavisnu državu inače priznaje oko 20 država. Do 1972 godine je bio u UN i SB ali je mesto morao da ustupi Narodnoj Republici Kini pošto su sklopili dogovor „Politika jedne Kine“ po kojoj se Tajvan i Narodna Republika Kina smatraju jednom državom sa dve vlade koje se međusobno ne priznaju.
