https://lat.sputnikportal.rs/20220918/astronomi-izracunali-vreme-eksplozije-u-velikom-magelanovom-oblaku-1142648726.html
Astronomi izračunali vreme „eksplozije“ u Velikom Magelanovom oblaku
Astronomi izračunali vreme „eksplozije“ u Velikom Magelanovom oblaku
Sputnik Srbija
Astronomi su na osnovu ostataka supernove rekonstruisali događaje koji su se pre nekoliko vekova desili u Velikom Magelanovom oblaku. 18.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-18T13:43+0200
2022-09-18T13:43+0200
2022-09-18T13:43+0200
nauka i tehnologija
svemir
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/01/1134892383_0:139:1920:1219_1920x0_80_0_0_46f6dc2b2ddfd1d84e68c3817e9216ce.jpg
Prilikom posmatranja Mlečnog puta i obližnjih galaksija, astronomi su uočili mnogobrojne dokaze o eksplozijama zvezda. Međutim, ono što je jako teško utvrditi jeste kada su se ovi događaji i desili.Ipak, tim naučnika iz NASA je uz pomoć teleskopa uspeo da pronađe dovoljno tragova koji su im omogućili da "vrate vreme unazad" i otkriju kada se to desilo belom patuljku čiji ostaci su danas udaljeni 160.000 svetlosnih godina od Zemlje.Ostatak supernove koji nosi ime SNR 0519-69.0, predstavlja deo belog patuljka koji je u jednom trenutku eksplodirao nakon što je dostigao svoju kritičnu masu bilo uvlačenjem materije iz zvezde koja ga je pratila ili spajanjem sa istim nebeskim telom.Šta god da je bilo u pitanju, njegovi ostaci su sada za potrebe studije - koji se nalaze u Velikom Magelanovom oblaku, proučavani iz NASA opservatorije Čandra i na osnovu optičkih podataka sa svemirskog teleskopa Habl.Istraživači su na osnovu snimaka prvo napravili kompozitnu sliku - sa niskom, srednjom i visokom energijom prikazanom zelenom, plavom i ljubičastom bojom. Dok su površinu rasprostiranja označili crvenom bojom, a zvezde u blizini belom. Nakon toga su ove podatke kombinovali sa snimcima NASA svemirskog teleskopa Spicer - koji nije više u upotrebi - kako bi utvrdili kada je zvezda eksplodirala i saznali više o okruženju u kome je nastala.Detaljnom analizom merenja brzine talasa eksplozije je utvrđeno da je gornja granica kretanja bila oko devet miliona kilometara na sat, ali i da je deo talasa udario u gusti gas oko ostataka što je dovelo do njegovog usporavanja.Nakon poređenja svih dostupnih podataka, zaključak je da je svetlost stigla do Zemlje pre oko 670 godina ili drugačije rečeno za vreme vladavine cara Dušana, vrhunca dinastije Ming i Stogodišnjeg rata koji su vodili Engleska i Francuska u tom trenutku.Ovaj rad je, kako piše „Nacionalna geografija,objavljen u časopisu „The Astrophisical Journal“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svemir, magazin
Astronomi izračunali vreme „eksplozije“ u Velikom Magelanovom oblaku
Astronomi su na osnovu ostataka supernove rekonstruisali događaje koji su se pre nekoliko vekova desili u Velikom Magelanovom oblaku.
Prilikom posmatranja Mlečnog puta i obližnjih galaksija, astronomi su uočili mnogobrojne dokaze o eksplozijama zvezda. Međutim, ono što je jako teško utvrditi jeste kada su se ovi događaji i desili.
Ipak, tim naučnika iz NASA je uz pomoć teleskopa uspeo da pronađe dovoljno tragova koji su im omogućili da "vrate vreme unazad" i otkriju kada se to desilo belom patuljku čiji ostaci su danas udaljeni 160.000 svetlosnih godina od Zemlje.
Ostatak supernove koji nosi ime SNR 0519-69.0, predstavlja deo belog patuljka koji je u jednom trenutku eksplodirao nakon što je dostigao svoju kritičnu masu bilo uvlačenjem materije iz zvezde koja ga je pratila ili spajanjem sa istim nebeskim telom.
Šta god da je bilo u pitanju, njegovi ostaci su sada za potrebe studije - koji se nalaze u Velikom Magelanovom oblaku, proučavani iz NASA opservatorije Čandra i na osnovu optičkih podataka sa svemirskog teleskopa Habl.
Istraživači su na osnovu snimaka prvo napravili kompozitnu sliku - sa niskom, srednjom i visokom energijom prikazanom zelenom, plavom i ljubičastom bojom. Dok su površinu rasprostiranja označili crvenom bojom, a zvezde u blizini belom. Nakon toga su ove podatke kombinovali sa snimcima NASA svemirskog teleskopa Spicer - koji nije više u upotrebi - kako bi utvrdili kada je zvezda eksplodirala i saznali više o okruženju u kome je nastala.
Detaljnom analizom merenja brzine talasa eksplozije je utvrđeno da je gornja granica kretanja bila oko devet miliona kilometara na sat, ali i da je deo talasa udario u gusti gas oko ostataka što je dovelo do njegovog usporavanja.
Nakon poređenja svih dostupnih podataka, zaključak je da je svetlost stigla do Zemlje pre oko 670 godina ili drugačije rečeno za vreme vladavine cara Dušana, vrhunca dinastije Ming i Stogodišnjeg rata koji su vodili Engleska i Francuska u tom trenutku.
Ovaj rad je, kako
piše „Nacionalna geografija,objavljen u časopisu „The Astrophisical Journal“.
