https://lat.sputnikportal.rs/20220916/1142567374.html
Ruski naučnici razvijaju metodu za zaceljivanje rana bez ožiljaka
Ruski naučnici razvijaju metodu za zaceljivanje rana bez ožiljaka
Sputnik Srbija
Naučnici sa Nacionalnog istraživačkog univerziteta za elektronsku tehnologiju (MIET) i Univerziteta Sečenov razvili su prvi svetski hirurški metod za zarastanje... 16.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-16T22:56+0200
2022-09-16T22:56+0200
2022-09-16T22:56+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
medicina
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/10/1142828986_0:101:1920:1181_1920x0_80_0_0_bbc91217dee635cf012fd39b505beecb.jpg
Rezultati studije objavljeni su u časopisu „Bioinžinjering“.Metode zarastanja rezova koje se danas koriste imaju niz manjkavosti, rekli su naučnici. Upotreba tradicionalnih šavova napravljenih iglom i koncem ograničena je u operacijama na sluzokoži, krvnim sudovima i drugim delikatnim tkivima. Šivenje električnim i ultrazvučnim spajanjem može oštetiti zdravo tkivo, a čvrstoća adhezivnih veza je često nedovoljna, kažu stručnjaci.Prema njegovim rečima, ovaj efekat obezbeđuje jedinstveni sastav spoja koji se zasniva na albuminu, proteinu za transport krvi, kao i optičkom apsorberu indocijaninske zelene i jednozidne ugljenične nanocevi.Sam laserski uređaj je opremljen pametnim sistemom povratne informacije o temperaturi koji vam omogućava da kontrolišete intenzitet laserskog zračenja. Uz pomoć softvera dolazi do laserskog zagrevanja biološkog tkiva sa tačnošću od 0,5 °C.„Komponente spoja su odabrane tako da što više apsorbuju lasersko zračenje, koncentrišući ga u predelu rane. Pod dejstvom zračenja, tečni lem se transformiše u čvrst porozni biokompozit koji čvrsto spaja ivice reza. U procesu daljeg zarastanja, kompozit podstiče urastanje tkiva u svoju strukturu, a zatim se rastvara i izlučuje iz organizma“, objasnio je Gerasimenko, prenosi međunarodni Sputnjik.Neposredno nakon operacije laserski šavovi sa bioorganskim lemom imaju širinu tri do četiri puta manju od širine šava ušivenog koncem. Deset dana nakon operacije, tkiva u predelu nove vrste šava se praktično ne razlikuju od prvobitne kože, istakli su naučnici.Testovi nove metode pokazali su ne samo efikasno zarastanje linearnih rezova na koži, već i istovremeno smanjenje upale, odsustvo mikrocirkulacijskih poremećaja i ubrzanje rasta vezivnog tkiva na mestu rane, napomenuli su kreatori.U ovoj fazi, tehnologija prolazi kroz eksperimentalne studije na različitim tkivima tela. Naučni tim je već testirao novu metodu za restauraciju sluzokože u maksilofacijalnoj hirurgiji, krvnih sudova i zglobne hrskavice u ortopediji.Studija je sprovedena u okviru implementacije državnog programa „Prioritet 2030“.
https://lat.sputnikportal.rs/20220505/na-banjici-uradjena-nesvakidasnja-operacija-tumora-priprema-kao-scenario-za-film-1137089471.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, medicina, magazin
nauka i tehnologija, medicina, magazin
Ruski naučnici razvijaju metodu za zaceljivanje rana bez ožiljaka
Naučnici sa Nacionalnog istraživačkog univerziteta za elektronsku tehnologiju (MIET) i Univerziteta Sečenov razvili su prvi svetski hirurški metod za zarastanje rezova – i na unutrašnjim i na spoljašnjim organima – bez ožiljaka. Prema njihovim rečima, predložena laserska tehnologija je visoko efikasna, tačna i jeftina.
Rezultati studije objavljeni su
u časopisu „Bioinžinjering“.
Metode zarastanja rezova koje se danas koriste imaju niz manjkavosti, rekli su naučnici. Upotreba tradicionalnih šavova napravljenih iglom i koncem ograničena je u operacijama na sluzokoži, krvnim sudovima i drugim delikatnim tkivima. Šivenje električnim i ultrazvučnim spajanjem može oštetiti zdravo tkivo, a čvrstoća adhezivnih veza je često nedovoljna, kažu stručnjaci.
„Uspeli smo da dokažemo prednost laserske tehnologije za popravku rana mekog tkiva u odnosu na tradicionalne hirurške metode. Tehnologija vam omogućava da brzo dobijete hermetički šav minimalne veličine, koji u budućnosti neće ostaviti za sobom grub, uočljiv ožiljak“, rekao je Aleksandar Gerasimenko, šef studije i vanredni profesor na Institutu za biomedicinske sisteme pri MIET-u.
Prema njegovim rečima, ovaj efekat obezbeđuje jedinstveni sastav spoja koji se zasniva na albuminu, proteinu za transport krvi, kao i optičkom apsorberu indocijaninske zelene i jednozidne ugljenične nanocevi.
Sam laserski uređaj je opremljen pametnim sistemom povratne informacije o temperaturi koji vam omogućava da kontrolišete intenzitet laserskog zračenja. Uz pomoć softvera dolazi do laserskog zagrevanja biološkog tkiva sa tačnošću od 0,5 °C.
„Komponente spoja su odabrane tako da što više apsorbuju lasersko zračenje, koncentrišući ga u predelu rane. Pod dejstvom zračenja, tečni lem se transformiše u čvrst porozni biokompozit koji čvrsto spaja ivice reza. U procesu daljeg zarastanja, kompozit podstiče urastanje tkiva u svoju strukturu, a zatim se rastvara i izlučuje iz organizma“, objasnio je Gerasimenko, prenosi međunarodni Sputnjik.
Neposredno nakon operacije laserski šavovi sa bioorganskim lemom imaju širinu tri do četiri puta manju od širine šava ušivenog koncem. Deset dana nakon operacije, tkiva u predelu nove vrste šava se praktično ne razlikuju od prvobitne kože, istakli su naučnici.
Testovi nove metode pokazali su ne samo efikasno zarastanje linearnih rezova na koži, već i istovremeno smanjenje upale, odsustvo mikrocirkulacijskih poremećaja i ubrzanje rasta vezivnog tkiva na mestu rane, napomenuli su kreatori.
„Naša tehnologija laserske rekonstrukcije tkiva nam omogućava da smanjimo trajanje postoperativne rehabilitacije, što će omogućiti smanjenje troškova medicinskih usluga i materijala. Zbog niske cene, operacija će biti dostupna širokom spektru pacijenata“, rekao je Gerasimenko.
U ovoj fazi, tehnologija prolazi kroz eksperimentalne studije na različitim tkivima tela. Naučni tim je već testirao novu metodu za restauraciju sluzokože u maksilofacijalnoj hirurgiji, krvnih sudova i zglobne hrskavice u ortopediji.
Studija je sprovedena u okviru implementacije državnog programa „Prioritet 2030“.
