https://lat.sputnikportal.rs/20220914/da-li-cemo-gajiti-dijamante-za-sada-su-napravljeni-od-plastike---i-to-pravi-1142726894.html
Da li ćemo „gajiti“ dijamante: Za sada su napravljeni od plastike - i to pravi
Da li ćemo „gajiti“ dijamante: Za sada su napravljeni od plastike - i to pravi
Sputnik Srbija
Naučnici su gađali plastiku snažnim laserima pri čemu su nastali sićušni dijamanti što navodi na zaključak da se sličan proces verovatno dešava pri visokim... 14.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-14T22:46+0200
2022-09-14T22:46+0200
2022-09-14T22:46+0200
magazin
nauka i tehnologija
izumi i otkrića
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110794/85/1107948576_0:241:2527:1662_1920x0_80_0_0_5ea99a3f9877171e6f74361ca6b45aea.jpg
Stručnjaci su i ranije uspeli da stvore nanodijamante usmeravajući lasere prema mešavini ugljenika i vodonika, ali je za to potreban izuzetno visok pritisak.Fizičar Zigfrid Glenzer iz instituta „SLAC National Accelerator Laboratory“ u Kaliforniji i njegovi kolege otkrili su da istim procesom, ali u manje ekstremnim uslovima, mogu da pretvore uobičajenu plastiku (PET), koja sadrži ugljenik, vodonik i kiseonik, u dijamante. Ovakva vrsta plastike se obično koristi za izradu boca i druge ambalaže.Kako su nastali dijamanti i superionska vodaKada su ispalili snažan laser na plastiku, ona se zagrejala na temperaturi između 3.200 i 5.800 stepeni Celzijusovih, a udarni talasi koje je generisao laserski puls stvorili su pritisak od više od 72 gigapaskala, što je jednako jednoj petini pritiska u Zemljinom jezgru. To je odvojilo vodonik i kiseonik od ugljenika i stvorilo sićušne dijamante prečnika nekoliko nanometara i superionsku vodu, koja lakše provodi struju nego obična voda.Dijamanti koji se formiraju u Neptunovom plaštu i zatim tonu prema jezgru, stvarajući pritom trenje i toplotu, mogli bi da objasne njegove temperature. A unutar Urana džepovi superionske vode preostali od stvaranja dijamanta mogli bi da provode električnu struju, što bi moglo da ima veze s čudnim oblikom njegovog magnetskog polja.Da li ćemo „gajiti“ dijamante„Sledeći korak je da se naprave detaljni modeli i da se vidi mogu li oni da objasne pomenute misterije pomenutih planeta. Drugi je prikupljanje nanodijamanata“, kazao je Glenzer.Slični materijali već se koriste u industrijskim procesima i mogli bi biti korisni u mnogim naučnim primenama, ali obično se proizvode pomoću eksploziva.„U drugim eksperimentima, gde je bio potreban viši pritisak, uslovi su bili toliko ekstremni i dinamični da su se dijamanti na kraju raspali. Sada, kada smo pronašli način da napravimo dijamante pri nižem pritisku, možda ćemo stvarno imati priliku da „gajimo“ dijamante“, navodi Glenzer.Indeks navodi da je istraživanje „Diamond formation kinetics in shock-compressed C─H─O samples recorded by small-angle x-ray scattering and x-ray diffraction“ objavljeno u časopisu „Science Advances“.
https://lat.sputnikportal.rs/20220913/pronadjeni-dijamanti-sa-druge-planete-1142626552.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
magazin, izumi i otkrića
magazin, izumi i otkrića
Da li ćemo „gajiti“ dijamante: Za sada su napravljeni od plastike - i to pravi
Naučnici su gađali plastiku snažnim laserima pri čemu su nastali sićušni dijamanti što navodi na zaključak da se sličan proces verovatno dešava pri visokim temperaturama i pritisku na nekim planetama u Sunčevom sistemu, a što bi moglo da objasni zašto su Uran i Neptun tako čudni.
Stručnjaci su i ranije uspeli da stvore nanodijamante usmeravajući lasere prema mešavini ugljenika i vodonika, ali je za to potreban izuzetno visok pritisak.
Fizičar Zigfrid Glenzer iz instituta „SLAC National Accelerator Laboratory“ u Kaliforniji i njegovi kolege otkrili su da istim procesom, ali u manje ekstremnim uslovima, mogu da pretvore uobičajenu plastiku (PET), koja sadrži ugljenik, vodonik i kiseonik, u dijamante. Ovakva vrsta plastike se obično koristi za izradu boca i druge ambalaže.
Kako su nastali dijamanti i superionska voda
Kada su ispalili snažan laser na plastiku, ona se zagrejala na temperaturi između 3.200 i 5.800 stepeni Celzijusovih, a udarni talasi koje je generisao laserski puls stvorili su pritisak od više od 72 gigapaskala, što je jednako jednoj petini pritiska u Zemljinom jezgru. To je odvojilo vodonik i kiseonik od ugljenika i stvorilo sićušne dijamante prečnika nekoliko nanometara i superionsku vodu, koja lakše provodi struju nego obična voda.
„Dobili smo ovaj rezultat pri nižim pritiscima nego u prethodnim eksperimentima s drugim materijalima. A unutrašnjost planetarnih divova, poput PET-a, sadrži kiseonik, ugljenik i vodonik. To znači da su tamo verovatno svuda dijamanti“, rekao je Glenzer, a prenosi „Nju Sajentist“.
Dijamanti koji se formiraju u
Neptunovom plaštu i zatim tonu prema jezgru, stvarajući pritom trenje i toplotu, mogli bi da objasne njegove temperature. A unutar Urana džepovi superionske vode preostali od stvaranja dijamanta mogli bi da provode električnu struju, što bi moglo da ima veze s čudnim oblikom njegovog magnetskog polja.
Da li ćemo „gajiti“ dijamante
„Sledeći korak je da se naprave detaljni modeli i da se vidi mogu li oni da objasne pomenute misterije pomenutih planeta. Drugi je prikupljanje nanodijamanata“, kazao je Glenzer.
Slični materijali već se koriste u industrijskim procesima i mogli bi biti korisni u mnogim naučnim primenama, ali obično se proizvode pomoću eksploziva.
„U drugim eksperimentima, gde je bio potreban viši pritisak, uslovi su bili toliko ekstremni i dinamični da su se dijamanti na kraju raspali. Sada, kada smo pronašli način da napravimo dijamante pri nižem pritisku, možda ćemo stvarno imati priliku da „gajimo“ dijamante“, navodi Glenzer.
Indeks
navodi da je istraživanje „Diamond formation kinetics in shock-compressed C─H─O samples recorded by small-angle x-ray scattering and x-ray diffraction“
objavljeno u časopisu „Science Advances“.
