Turska ostvaruje svoje ciljeve, ali rešava i probleme Moskve
© Sputnik / Pavel Lisicыn
/ Pratite nas
Otvaranje crnomorskog koridora za izvoz ruskog žita omogućio bi Ankari da ostvari neke svoje interese, ali istovremeno to bi moglo biti i rešenje da rusko žito stigne do najugroženijih zemalja, što je posebno važno posle skandala sa ukrajinskim žitom koje je završilo u EU umesto u najsiromašnijim državama.
O otvaranju koridora za izvoz ruskog žita predsednici Rusije i Turske razgovaraće sredinom septembra na poredstojećem samitu ŠOS-a u Samarkandu. Ankara se zalaže da što pre počnu isporuke ruskog žita na svetska tržišta, a to pitanje je postalo goruće pošto je sukob Rusije i Ukrajine, dva značajni globalna proizvođača, izazvao ogroman poremećaj na globalnom tržištu. Svetu se predviđa glad, što može dovesti do novih potresa i geopolitičkih problema.
Međutim, iako zapadne sankcije nisu direktno uvedene na rusko žito, one stvaraju brojna ograničenja koja otežavaju izvoz žitarica iz Rusije, pa bi, u tom smislu, koridor preko Turske mogao biti rešenje. Od toga će, podrazumeva se, Ankara imati korist, ali bi to delimično rešilo i problem plasmana ruskog žita na svetsko tržište.
„Turska će od toga profitirati. U turskim lukama postoji mnoštvo komunalnih preduzeća, a Turska je danas glavni dobavljač brašna na evropskom tržištu. To brašno se ne pravi samo od turskih žitarica, nego od ruskih i ukrajinskih. S druge strane, Rusija se suočava sa problemima koje generišu brojne sankcije. Protiv ruskog žita nisu direktno uvedene sankcije, ali postoje problemi sa plaćanjima i obračunima. Mnoge banke se jednostavno plaše sankcija, iako su Amerikanci dali objašnjenje da su hrana, mineralna đubriva, lekovi, medicinska oprema roba koja se ne može sankcionisati... Ipak, postoje problemi sa plaćanjima i transportnom logistikom, sa brodovima...“, kaže za Sputnjik Leonid Holod, doktor ekonomskih nauka i bivši zamenik ministra poljoprivrede RF.
Ti logistički problemi, kao i problemi sa plaćanjem dovode do povećanje cene ruskog žita, uprkos činjenici da je ono veoma potrebno na svetskom tržištu, dodao je Holod.
„Rusija je najveći izvoznik pšenice i ima dobar izvozni potencijal, pa je potpuno jasno da situacija na svetskom tržištu neće biti dobra ako nema ruskog žita, a cene će samo rasti. Danas je cena prilično visoka, ali ne zbog apetita ruskih poljoprivrednika, nego zbog činjenice da te teškoće ‘jedu’ novac“, dodao je ekspert.
Osim toga, najsiromašnije zemlje gube pristup osnovnim namirnicama jer ih razvijene zemlje kupuju, a njihova kupovina u velikim količinama izaziva rast cena. Situacija je alarmantna, ako se uzme u obzir da 345 miliona ljudi već pati od nedostatka hrane, što je 2,5 puta više u poređenju sa 2019. godinom.
Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice, sa više od 18 posto međunarodnog izvoza
© Sputnik / Aleksandr Krяžev
/ Zapad ne mari za gladne u svetu
Ruski ekspert Jurij Svetov smatra da treba sačekati sastanak Putina i Erdogana na samitu ŠOS-a i videti šta će se dva lidera dogovoriti, ali smatra da turski lider na ovaj način pokušava da pridobije poene pred predstojeće izbore.
„To su sve samo reči... Jasno je zašto Erdogan to radi, pošto ga očekuju predsednički izbori sledeće godine. Ekonomska situacija u Turskoj je teška, unutrašnji problemi su veliki i na taj način on sve to kompenzuje aktivnošći u spoljnoj politici“, smatra ekspert.
Istovremeno, Svetov kritikuje Zapad, na čelu sa SAD, što ne mari za siromašne zemlje kojima nije isporučeno ukrajinsko žito, nego još optužuje Moskvu da obmanjuje javnost informacijama kome je to žito isporučeno.
„Mislim da su imali jedan cilj - da povuku žito iz Ukrajine, pa da Ukrajina dobije bar nešto novca za to, a gde će žito otići - nije ih briga. Ako su SAD kao najbogatija zemlja na svetu bile zabrinute zbog problema gladi u siromašnim zemljama onda su mogle da snabdevaju žitom te zemlje iz svojih strateških rezervi. Mislim da je sporazum oko izvoza ukrajinske i ruske hrane i đubriva na svetska tržišta (potpisan 22. jula u Istanbulu, uz posredovanje UN i Turske) imao za nas dva važna aspekta - prvi je da se deblokiraju ukrajinske luke kako bi ukrajinsko žito moglo da se izveze brodovima, koji su, inače, tamo bili zadržani i drugi aspekt je da nema prepreka za snabdevanje ruskim žitom i ruskim đubrivima. Kao odgovor, vidimo saopštenje - ne protivimo se izvozu ruskog žita i đubriva, ali postoje sankcije na logistiku...Dakle, ovo je uobičajena lukavost Zapada“, ocenio je on.
Svetov je, međutim, saglasan sa Erdoganom koji smatra da je sada glavni zadatak da se nastave isporuke žita državama koje su u teškoj situaciji i da je pogrešno da se šalje u zemlje koje su Rusiji uvele sankcije.
„Čini mi se da je Vladimir Putin na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku prilično oštro rekao da Rusija neće sarađivati sa onima kojima joj postavljaju barijere. Ne želite da plaćate gas - ne koristite ga! Postavljate gornje granice za cenu ruske nafte - sami nabavite tu naftu gde želite, mi vas nećemo snabdevati. I ovde sa žitom je ista situacija. Zašto da gledamo na to da svoj deo dogovora ispunjavamo, dok drugi to ne rade“, kaže Svetov.
Moskva namerava da do kraja godine isporuči 30 miliona tona žita zemljama kojima je to potrebno, a takođe i planira i da poveća te isporuke do 50 miliona.
„Turska je jedan od potrošača ruskog žita, a pored toga, i posrednik, pošto se deo žita koje dolazi u Tursku iz Ukrajine i Rusije, prerađuje u brašno i dalje izvozi na Bliski istok i druge zemlje. Određeno deo ruskog žita prolazi kroz luke u Crnom moru i zato je važno da postoji mogućnost slobodnog prolaska kroz Bosfor i Dardanele. U tom smislu, Turska tu igra određenu ulogu“, kaže ruski ekspert Andrej Kortunov.
Turski lider Redžep Erdogan je potvrdio da je Vladimir Putin bio „u pravu“, kada je kritikovao Zapad što žito iz ukrajinskih luka ne ide u siromašne zemlje, već u bogate.
„Problem hrane u savremenom svetu, a posebno na globalnom jugu, ima dublje korene od sukoba na teritoriji Ukrajine. Odnosno, nestašica hrane, nedostatak solventne potražnje, problemi sa klimatskim promenama i mnogi drugi faktori su stvorili taj problem, dok ga je sukob Rusije i Ukrajine samo pogoršao... Pitanje izvoza ruskog žita je, pre svega, povezano sa sankcijama. Tu zaista postoje određene poteškoće, jer iako rusko žito, kao i rusko i belorusko đubrivo, ne potpadaju direktno pod sankcije, te sankcije, ipak, utiču na njihov izvoz“, kaže Kortunov.
Prema njegovim rečima, problem predstavlja transportna logistika i zabrana uplovljavanja ruskih brodova u evropske luke. Problema ima i sa osiguranjem, pošto uglavnom sve ide preko evropskih osiguravajućih kuća, ali teškoća ima i sa bankama i plaćanjima.
„Postoji i pitanje obračuna za žito, pošto su se tradicionalno ti obračuni obavljali u dolarima, ponekad u evrima. Sada se takve kalkulacije ispostavljaju teškim. Dakle, izvoz ruskog žita na svetska tržišta zavisi od toga kako će ova pitanja naći odgovarajuće odgovore. Ako se ti problemi nekako reše, onda će, verujem, problem biti otklonjen, a ako se ne reše onda će se poteškoće sa izvozom ruskog žita, nažalost, nastaviti“, kaže Kortunov.
Ankara se zalaže da što pre počnu isporuke ruskog žita na svetska tržišta
© Sputnik / Alekseй Malьgavko
/ Bogat rod u Rusiji
Eksperti ocenjuju da će izvoznici žita, uprkos teškoćama, pronaći put, jer potpune zabrane neće biti, pošto žito spada u kategoriju humanitarne robe.
„Urožaj u Rusiji je ove godine bio dobar, pa je izvozni potencijal prilično značajan. Verujem da će značajne količine pšenice, kukuruza i nekih drugih useva izaći na svetska tržišta. Videćemo kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama“, kaže Kortunov, napominjući da je deo ruskog žita već na svetskom tržištu.
Ako se govori o načinima rešavanja problema izvoza ruskog žita u uslovima sankcija, onda treba stvoriti neku vrstu alternativnih međunarodnih sistema obračunavanja koji nisu povezani sa dolarom, nisu povezani sa evrom, dodao je ekspert.
„Na primer, kada je Sadam Husein bio pod sankcijama hrana se davala u zamenu za naftu. Tako su i ovde moguće različite opcije, a važno je da postoji želja da se rešenja pronađu. Mislim da se mogu naći ako se to želi. U svakom slučaju, isporuka ruskog, pa i ukrajinskog žita na svetska tržišta je veoma važan faktor u stabilizaciji cena i tržišta i stoga nije ni bitno gde se žito isporučuje, jer to svakako utiče na cene, na ovaj ili onaj način. Istovremeno, problem hrane savremenog sveta treba temeljnije rešiti. Potrebna nam je, pa, ako želite, druga zelena revolucija, odnosno nešto uporedivo po obimu sa naporima koji su učinjeni šezdesetih godina prošlog veka, kako bi se povećala produktivnost osnovnih poljoprivrednih struktura i kultura za borbu protiv štetočina. Važno je, da tako kažem, povećati održivost osnovnih useva, klimatskih promena itd. To su složeni problemi koji zahtevaju sistematsko sveobuhvatno rešenje, a sama Rusija neće moći da reši taj problem“, zaključuje Kortunov.
