https://lat.sputnikportal.rs/20220911/zasto-su-amerikanci-hteli-da-bombarduju-mesec-i-kakve-veze-s-tim-ima-moskva-1142375488.html
Zašto su Amerikanci hteli da bombarduju Mesec i kakve veze s tim ima Moskva
Zašto su Amerikanci hteli da bombarduju Mesec i kakve veze s tim ima Moskva
Sputnik Srbija
Lansiranjem prvog veštačkog satelita Zemlje 4. oktobra 1957. godine Sovjetski Savez je jasno pokazao da je prestigao Sjedinjene Američke Države u osvajanju... 11.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-11T20:55+0200
2022-09-11T20:55+0200
2023-06-16T15:28+0200
nauka i tehnologija
rusija
mesec
zemlja
otvoreni kosmos
atomska bomba
sad
sovjetski savez
hladni rat
kosmodrom bajkonur
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111372/33/1113723364_0:48:2345:1367_1920x0_80_0_0_3dd9696b149fb2b2f8a890c02e2031c4.jpg
Večno suparništvo superdržavaIstraživanje Zemljinog prirodnog satelita u Sovjetskom Savezu prvi su predložili inženjer-konstruktor Sergej Koroljov i matematičar Mstislav Keldiš. Naučnici su 1958. uputili Centralnom komitetu Komunističke partije SSSR-a pismo s predlogom da se izvede let oko Meseca i da se fotografiše njegova tamna strana, koja se ne vidi sa Zemlje. Te ideje su se dopale sovjetskom rukovodstvu, pošto su pružale novu šansu da se prevaziđu Amerikanci u osvajanju kosmosa.SAD su iste te godine započele program „Pionir“, koji je razvijen sa ciljem da se istraži Mesec. Pošto su izgubili trku s Moskvom u stvaranju prvog veštačkog satelita, Amerikanci su se s dvostrukim žarom latili stvaranja kosmičkih uređaja koji bi mogli da polete ka Mesecu.Vašington je zaostajao za Sovjetskim Savezom u kosmičkim dostignućima iz jednostavnog razloga. Sovjetska kosmonautika razvijala se u okvirima jedne strukture – OKB-1, a u SAD su za tu oblast bili zaduženi američka vojna avijacija, flota i niz drugih resora. I uglavnom su se bavili „natezanjem kanapa“, težeći da jedan drugog prestignu. Rezultat je bio niz neuspeha u pionirskim kosmičkim ambicijama.U jeku „Hladnog rata“ obe superdržave su zamislile zaista bezumni plan – da izvedu nuklearnu detonaciju na površini Meseca. Prvi je takvu ideju u februaru 1957. izgovorio u uskom naučnom krugu tvorac hidrogenske bombe Edvard Teler. Amerika je u to vreme već izvodila eksplozije u kosmosu, ispitujući najnovije bojeve glave izvan Zemljine atmosfere.Ovde je, međutim, bilo reči o poduhvatu mnogo većih razmera. Cilj tog drskog projekta je bio vrlo ambiciozan: da se pokaže vojno-kosmička prednost SAD nad Sovjetskim Savezom, a da se istovremeno probudi i nacionalni patriotizam.Ciljevi Sovjetskog Saveza su bili nešto drugačiji. Moskvi je bilo važno da dokaže da je sovjetska nauka kadra da stigne do Meseca, a da usput pokaže da je lider u projektima stvaranja sistema prenošenja nuklearnog materijala na udaljene lokacije.Sjedinjene Američke Države su, pak, želele da jasno stave do znanja da im, ako uspeju da detoniraju nuklearnu bombu na Mesecu, neće biti teško da je bace i na neki sovjetski grad.Ko je nadgledao projekteProjekti za osvajanje Meseca u Sovjetskom Savezu i SAD su bili označeni kao E-4, odnosno A-119. Obe ove opasne misije su podrazumevale da se na Mesec dostavi atomska bomba i da se tamo detonira.Sovjetski projekat je predložio nuklearni fizičar Jakov Zeljdovič. On je pretpostavljao da će, čim bomba padne na Mesec, nakon moćne detonacije uslediti svetlosna eksplozija, koju će moći da zabeleže sve opservatorije sveta. Za realizaciju te misije u sovjetskim laboratorijama su čak izradili makete lunarnog kontejnera i same atomske bombe.U Americi je ideju o atomskoj eksploziji na Mesecu inicirao Edvard Teler, a stručnjaci Vojnog vazduhoplovstva SAD su se posvetili istraživanju mogućih posledica eksplozije. Organizacija Armour Research Foundation je bila zadužena za ispitivanje uticaja nuklearnih eksplozija na okruženje. Na čelu istraživačke grupe od 10 naučnika bio je Leonard Rejfel, kome su pomagali Džerard Kuper i Karl Sagan.Zbog čega su projekti propaliDa bi postigli maksimalni vizuelni efekat, Amerikanci su nameravali da bace bombu na liniji koja deli svetlu i tamnu stranu Meseca, kako bi oblak prašine osvetljen Suncem mogao da se vidi i golim okom. Nameravali su da iskoriste bojevu glavu W25 od 1,7 kilotona, napunjenu uranijumom i plutonijumom.Ipak, u januaru 1959. godine Vojno vazduhoplovstvo SAD je zatvorilo „Projekat A119“. Eksperti misle da je razlog bio to što su američki naučnici smatrali da je cilj neisplativ, a strahovali su i od posledica neuspešnog lansiranja: moglo se desiti, recimo, da bojeva glava neočekivano padne na neku naseljenu teritoriju Zemlje .Leonard Rejfel je navodio i druge zabrinjavajuće argumente, koji su se ticali eventualne kolonizacije Meseca u budućnosti. Upozoravao je na to da bi nuklearna eksplozija mogla da uništi teren pogodan za preseljenje Zemljana na Mesec.Tačku na lunarni projekat Sovjetskog Saveza je stavio isti onaj Zeljdovič, koji ga je i osmislio. Bilo je nekoliko razloga za to, a prvi se ticao bezbednosti. Raketa s moćnim nuklearnim punjenjem je mogla da eksplodira pre nego što stigne do orbite ili da padne na Zemlju, pretvarajući je u Hirošimu i Nagasaki.Realizaciji projekta na ruku nisu išle ni političke okolnosti. Da bi svetske laboratorije mogle da zabeleže eksploziju i da se uvere u kosmičku dominaciju Sovjetskog Saveza, bilo je potrebno na vreme ih obavestiti o budućoj misiji. Tada bi, međutim, svi planovi bili obnarodovani i projekat ne bi mogao da se izvede u tajnosti.Istovremeno, Zeljdovičevi proračuni o bombardovanju Meseca su pokazali da u uslovima vakuuma eksplozija verovatno neće biti dovoljno svetla kako bi se registrovala s naše planete.Stručnjaci danas, međutim, nisu saglasni s verzijom planova Sovjetskog Saveza o eksploziji. Veteran kosmodroma „Bajkonur“ G. Ponomarjov je kategorički negirao da se sovjetska nauka bavila nuklearnom eksplozijom na Mesecu. Umetnicima je, međutim, ta teorija bila inspirativna, pa se 2007. godine pojavio naučno-fantastični filmski serijal „Velika zvezda“, u kojem se, pored ostalog, otkriva i tema atomskog bombardovanja površine Zemljinog satelita.
https://lat.sputnikportal.rs/20190310/Mars-venera--1119103574.html
mesec
zemlja
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, mesec, zemlja, otvoreni kosmos, atomska bomba, sad, sovjetski savez, hladni rat, kosmodrom bajkonur
rusija, mesec, zemlja, otvoreni kosmos, atomska bomba, sad, sovjetski savez, hladni rat, kosmodrom bajkonur
Zašto su Amerikanci hteli da bombarduju Mesec i kakve veze s tim ima Moskva
20:55 11.09.2022 (Osveženo: 15:28 16.06.2023) Lansiranjem prvog veštačkog satelita Zemlje 4. oktobra 1957. godine Sovjetski Savez je jasno pokazao da je prestigao Sjedinjene Američke Države u osvajanju kosmosa. To dostignuće je podstaklo sledeću etapu borbe za kosmičko liderstvo, ubrzavši SAD u nastojanju da „osvoje“ Mesec. Tako se rodio projekat nuklearne eksplozije na površini Zemljinog satelita.
Večno suparništvo superdržava
Istraživanje Zemljinog prirodnog satelita u Sovjetskom Savezu prvi su predložili inženjer-konstruktor Sergej Koroljov i matematičar Mstislav Keldiš. Naučnici su 1958. uputili Centralnom komitetu Komunističke partije SSSR-a pismo s predlogom da se izvede let oko Meseca i da se fotografiše njegova tamna strana, koja se ne vidi sa Zemlje. Te ideje su se dopale sovjetskom rukovodstvu, pošto su pružale novu šansu da se prevaziđu Amerikanci u osvajanju kosmosa.
SAD su iste te godine započele program „Pionir“, koji je razvijen sa ciljem da se istraži Mesec. Pošto su izgubili trku s Moskvom u stvaranju prvog veštačkog satelita, Amerikanci su se s dvostrukim žarom latili stvaranja kosmičkih uređaja koji bi mogli da polete ka Mesecu.
Vašington je zaostajao za Sovjetskim Savezom u kosmičkim dostignućima iz jednostavnog razloga. Sovjetska kosmonautika razvijala se u okvirima jedne strukture – OKB-1, a u SAD su za tu oblast bili zaduženi američka vojna avijacija, flota i niz drugih resora. I uglavnom su se bavili „natezanjem kanapa“, težeći da jedan drugog prestignu. Rezultat je bio niz neuspeha u pionirskim kosmičkim ambicijama.
U jeku „Hladnog rata“ obe superdržave su zamislile zaista bezumni plan – da izvedu nuklearnu detonaciju na površini Meseca. Prvi je takvu ideju u februaru 1957. izgovorio u uskom naučnom krugu tvorac hidrogenske bombe Edvard Teler. Amerika je u to vreme već izvodila eksplozije u kosmosu, ispitujući najnovije bojeve glave izvan Zemljine atmosfere.
Ovde je, međutim, bilo reči o poduhvatu mnogo većih razmera. Cilj tog drskog projekta je bio vrlo ambiciozan: da se pokaže vojno-kosmička prednost SAD nad Sovjetskim Savezom, a da se istovremeno probudi i nacionalni patriotizam.
Ciljevi Sovjetskog Saveza su bili nešto drugačiji. Moskvi je bilo važno da dokaže da je sovjetska nauka kadra da stigne do Meseca, a da usput pokaže da je lider u projektima stvaranja sistema prenošenja nuklearnog materijala na udaljene lokacije.
Sjedinjene Američke Države su, pak, želele da jasno stave do znanja da im, ako uspeju da detoniraju nuklearnu bombu na Mesecu, neće biti teško da je bace i na neki sovjetski grad.
Projekti za osvajanje Meseca u Sovjetskom Savezu i SAD su bili označeni kao E-4, odnosno A-119. Obe ove opasne misije su podrazumevale da se na Mesec dostavi atomska bomba i da se tamo detonira.
Sovjetski projekat je predložio nuklearni fizičar Jakov Zeljdovič. On je pretpostavljao da će, čim bomba padne na Mesec, nakon moćne detonacije uslediti svetlosna eksplozija, koju će moći da zabeleže sve opservatorije sveta. Za realizaciju te misije u sovjetskim laboratorijama su čak izradili makete lunarnog kontejnera i same atomske bombe.
U Americi je ideju o atomskoj eksploziji na Mesecu inicirao Edvard Teler, a stručnjaci
Vojnog vazduhoplovstva SAD su se posvetili istraživanju mogućih posledica eksplozije. Organizacija
Armour Research Foundation je bila zadužena za ispitivanje uticaja nuklearnih eksplozija na okruženje. Na čelu istraživačke grupe od 10 naučnika bio je
Leonard Rejfel, kome su pomagali
Džerard Kuper i
Karl Sagan.
Zbog čega su projekti propali
Da bi postigli maksimalni vizuelni efekat, Amerikanci su nameravali da bace bombu na liniji koja deli svetlu i tamnu stranu Meseca, kako bi oblak prašine osvetljen Suncem mogao da se vidi i golim okom. Nameravali su da iskoriste bojevu glavu W25 od 1,7 kilotona, napunjenu uranijumom i plutonijumom.
Ipak, u januaru 1959. godine Vojno vazduhoplovstvo SAD je zatvorilo „Projekat A119“. Eksperti misle da je razlog bio to što su američki naučnici smatrali da je cilj neisplativ, a strahovali su i od posledica neuspešnog lansiranja: moglo se desiti, recimo, da bojeva glava neočekivano padne na neku naseljenu teritoriju Zemlje .
Leonard Rejfel je navodio i druge zabrinjavajuće argumente, koji su se ticali eventualne kolonizacije Meseca u budućnosti. Upozoravao je na to da bi nuklearna eksplozija mogla da uništi teren pogodan za preseljenje Zemljana na Mesec.
Tačku na lunarni projekat Sovjetskog Saveza je stavio isti onaj Zeljdovič, koji ga je i osmislio. Bilo je nekoliko razloga za to, a prvi se ticao bezbednosti. Raketa s moćnim nuklearnim punjenjem je mogla da eksplodira pre nego što stigne do orbite ili da padne na Zemlju, pretvarajući je u Hirošimu i Nagasaki.
Realizaciji projekta na ruku nisu išle ni političke okolnosti. Da bi svetske laboratorije mogle da zabeleže eksploziju i da se uvere u kosmičku dominaciju Sovjetskog Saveza, bilo je potrebno na vreme ih obavestiti o budućoj misiji. Tada bi, međutim, svi planovi bili obnarodovani i projekat ne bi mogao da se izvede u tajnosti.
Istovremeno, Zeljdovičevi proračuni o bombardovanju Meseca su pokazali da u uslovima vakuuma eksplozija verovatno neće biti dovoljno svetla kako bi se registrovala s naše planete.
Stručnjaci danas, međutim, nisu saglasni s verzijom planova Sovjetskog Saveza o eksploziji. Veteran kosmodroma „Bajkonur“ G. Ponomarjov je kategorički negirao da se sovjetska nauka bavila nuklearnom eksplozijom na Mesecu. Umetnicima je, međutim, ta teorija bila inspirativna, pa se 2007. godine pojavio naučno-fantastični filmski serijal „Velika zvezda“, u kojem se, pored ostalog, otkriva i tema atomskog bombardovanja površine Zemljinog satelita.
