https://lat.sputnikportal.rs/20220911/sankcije-rusiji-zaustavljaju-i-bozju-cesticu-sta-ako-iskljuce-struju-u-cern-u-1142329763.html
Sankcije Rusiji zaustavljaju i "Božju česticu": Šta ako isključe struju u CERN-u
Sankcije Rusiji zaustavljaju i "Božju česticu": Šta ako isključe struju u CERN-u
Sputnik Srbija
Sankcije uvedene Rusiji, u Evropu se vraćaju kao bumerang, najavljeno je moguće gašenje Velikog hadronskog sudarača u CERN-u. Zaustavljanje eksperimenata zapravo... 11.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-11T09:50+0200
2022-09-11T09:50+0200
2022-09-11T09:50+0200
rusija
rusija – društvo
nauka i tehnologija
cern
veliki hadronski sudarač
petar adžić
sankcije rusiji
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111183/04/1111830408_0:72:1301:803_1920x0_80_0_0_8035cf8fb524069fa317dbe089540d8b.jpg
Poskupljenje električne energije od početka krize u Ukrajini, jedna je od važnih tema u CERN-u, jer samo Veliki hadronski sudarač ima snagu od preko 200 megavata , troši kao ogromna elektrana. CERN energiju uglavnom crpi iz Francuske, gde su smešteni gigantski transformatori. Šta bi značilo zaustavljanje Velikog hadronskog sudarača, akceleratora koji je već promenio ljudska saznanja koja su važila stotinama godina, pitali smo prof dr Petra Adžića, naučnog predstavnika Srbije u najvišem upravnom telu, Savetu CERN-u. On kaže da se u Evropskoj organizaciji za nuklearno istraživanje već dugo razgovara o krizi i poskupljenju energije, da je CERN ozbiljno zabrinut zbog cena koje neprekidno rastu. „Gašenje bi značilo dosta težak momenat zato što se eksperimenti izvode kontinuirano. Plan je takav da svaki „ran“, deo rada Velikog hardonskog sudarača ima unapred isplaniran istraživački deo. Jedna od mogućnosti je da se smanje aktivnosti drugih, manjih akceleratora u lancu. Ili da se isključe, ako dođe do krize, ali trenutno se razmatraju sve mogućnosti“. Adžić dodaje da se nada da do gašenja neće doći, a ako bude moralo, zaustavljanje eksperimenata bi pre svega značilo ogroman gubitak vremena, eksperimenti bi stali, morali bi da budu ugašeni svi uređaji. „Isključili bi se delovi i prsten velikog akceleratora, ali i delovi detektora koji koriste super provodne magnete. Njihovo isključenje je pogotovo komplikovano, jer kada je ponovno uključenje u pitanju, zahteva određeno vreme za sporo hlađenje. Oni rade na temperaturama od -268 i -269 stepeni celzijusovih. Da bi se ti uređaji ohladili i ponovo pustili u pogon potrebno je nekoliko meseci“. Gašenje struje gasi svetku nauku Ovaj nuklearni fizičar dodaje da bi gašenje mašina zaustavilo mnoštvo eksperimenata, ali i četiri velika, od kojih su dva najvažnija, jer su posvećena fizici čestica. To su dva najveća eksperimenta ikada osmišljena u istoriji čovečanstva, na njima zajednički radi oko 9 hiljada ljudi. Isključenje struje bilo bi pogubno. „Eksperimenti se obavljaju u fizici visokih energija, radi se pre svega o proveri fenomena koji već postoji, povećanju preciznosti, ali svaki od ovih eksperimenata može da ponudi i neko novo otkriće, jer svi eksperimenti koji se rade na energijama koje su dostignute, a koje omogućava Veliki hadronski sudarač, rade se prvi put. Mi verujemo da vladajuća teorija o fizici čestica, „standardni model“, stoji, ali ne znamo da li je ta teorija dobra na još višim energijama koje obezbeđuje Veliki hadronski sudarač“. Naš sagovornik dodaje da su eksperimenti jedinstveni i da se svaki put dešava novo otkriće, čak i kada se proveravaju već poznati fenomeni. Jedan od glavnih priorioteta u fizici čestica bilo je otkriće higsovog bozona, a sada se radi na utvrđivanju njegovih osobina, za šta je neophodna energija koja će možda biti isključena. Ako do gašenja struje dođe, svet bi mogao da bude uskraćen za takozvanu „novu fiziku“. U Velikom hadronskom sudaraču, podzemnom tunelu dugačkom 27 kilometara na granici Švajcarske i Francuske, radi po tri hiljade ljudi, a uključeno je 180 institucija iz 40 država. Tamo je i nekoliko srpskih timova, a najvažnija su četiri raspoređena po različitim eksperimentima. Upravo srpski stručnjaci rade na dva najveća eksperimenta „SMS“ i „Atlas“. CERN ima čak 80 registrovanih naučnika sa pasošem Republike Srbije. Teraju ruske naučnike Kriza u Ukrajini dovela je svetsku nauku u opasnost po još jednom osnovu, iako se saradnja sa Rusima i dalje odvija nesmetano, CERN mora da razmatra neverovatne zahteve, kako bi zadovoljio želje najvažnijih država Evrope koje su i najmoćnije države u toj organizaciji. Adžić dodaje da je ta šteta procenjena i u samom novcu. Kada bi oterao naučnike iz Rusije, CERN bi izgubio između 80 i 100 miliona franaka. Taj novac bi mogao da nadoknadi povećavanjem članarine drugim zemljama ili novim kreditima. „Postoji šteta koja ne bi mogla da se nadoknadi, koja bi bila daleko veća. Postoje eksperimenti gde bi bilo neophodno više od dve, tri godine da se nađu novi ljudi koji bi naučili da rade ono što trenutno rade naučnici iz ruskih institucija“, kaže Adžić. On dodaje da ima svoj stav o događanjima u Ukrajini, da je, nažalost i nauka postala političko pitanje, ali da je njegov stav kao naučnika da mora da gleda isključivo ono što se dešava na tom polju. „Verovatno su loše procenili da će sankcije više pogoditi Rusiju, ono što se dešava u Evropi upravo je taj povratni efekat, energetska, a možda i kriza u ljudima, ako polako ruski naučnici bivaju odstranjivani iz CERN-a“.
https://lat.sputnikportal.rs/20220904/cern-razmatra-gasenje-velikog-hadronskog-sudaraca-u-slucaju-manjka-struje-1142164864.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
rusija – društvo, nauka i tehnologija, cern, veliki hadronski sudarač, petar adžić, sankcije rusiji
rusija – društvo, nauka i tehnologija, cern, veliki hadronski sudarač, petar adžić, sankcije rusiji
Sankcije Rusiji zaustavljaju i "Božju česticu": Šta ako isključe struju u CERN-u
Sankcije uvedene Rusiji, u Evropu se vraćaju kao bumerang, najavljeno je moguće gašenje Velikog hadronskog sudarača u CERN-u. Zaustavljanje eksperimenata zapravo bi značilo zaustavljanje svetske nauke. Srećom Evropska organizacija za nuklearno istraživanje za sada, bez obzira na zahtev vodećih zemalja, uspeva da odoli pritisku i zadrži ruske naučnike.
Poskupljenje električne energije od početka krize u Ukrajini, jedna je od važnih tema u CERN-u, jer samo Veliki hadronski sudarač ima snagu od preko 200 megavata , troši kao ogromna elektrana.
CERN energiju uglavnom crpi iz Francuske, gde su smešteni gigantski transformatori. Šta bi značilo
zaustavljanje Velikog hadronskog sudarača, akceleratora koji je već promenio ljudska saznanja koja su važila stotinama godina, pitali smo prof dr
Petra Adžića, naučnog predstavnika Srbije u najvišem upravnom telu, Savetu
CERN-u.
On kaže da se u Evropskoj organizaciji za nuklearno istraživanje već dugo razgovara o krizi i poskupljenju energije, da je CERN ozbiljno zabrinut zbog cena koje neprekidno rastu.
„Gašenje bi značilo dosta težak momenat zato što se eksperimenti izvode kontinuirano. Plan je takav da svaki „ran“, deo rada Velikog hardonskog sudarača ima unapred isplaniran istraživački deo. Jedna od mogućnosti je da se smanje aktivnosti drugih, manjih akceleratora u lancu. Ili da se isključe, ako dođe do krize, ali trenutno se razmatraju sve mogućnosti“.
Adžić dodaje da se nada da do gašenja neće doći, a ako bude moralo, zaustavljanje eksperimenata bi pre svega značilo ogroman gubitak vremena, eksperimenti bi stali, morali bi da budu ugašeni svi uređaji.
„Isključili bi se delovi i prsten velikog akceleratora, ali i delovi detektora koji koriste super provodne magnete. Njihovo isključenje je pogotovo komplikovano, jer kada je ponovno uključenje u pitanju, zahteva određeno vreme za sporo hlađenje. Oni rade na temperaturama od -268 i -269 stepeni celzijusovih. Da bi se ti uređaji ohladili i ponovo pustili u pogon potrebno je nekoliko meseci“.
Gašenje struje gasi svetku nauku
Ovaj nuklearni fizičar dodaje da bi gašenje mašina zaustavilo mnoštvo eksperimenata, ali i četiri velika, od kojih su dva najvažnija, jer su posvećena fizici čestica. To su dva najveća eksperimenta ikada osmišljena u istoriji čovečanstva, na njima zajednički radi oko 9 hiljada ljudi. Isključenje struje bilo bi pogubno.
„Eksperimenti se obavljaju u fizici visokih energija, radi se pre svega o proveri fenomena koji već postoji, povećanju preciznosti, ali svaki od ovih eksperimenata može da ponudi i neko novo otkriće, jer svi eksperimenti koji se rade na energijama koje su dostignute, a koje omogućava Veliki hadronski sudarač, rade se prvi put. Mi verujemo da vladajuća teorija o fizici čestica, „standardni model“, stoji, ali ne znamo da li je ta teorija dobra na još višim energijama koje obezbeđuje Veliki hadronski sudarač“.
Naš sagovornik dodaje da su eksperimenti jedinstveni i da se svaki put dešava novo otkriće, čak i kada se proveravaju već poznati fenomeni. Jedan od glavnih priorioteta u fizici čestica bilo je otkriće higsovog bozona, a sada se radi na utvrđivanju njegovih osobina, za šta je neophodna energija koja će možda biti isključena. Ako do gašenja struje dođe, svet bi mogao da bude uskraćen za takozvanu „novu fiziku“.
U Velikom hadronskom sudaraču, podzemnom tunelu dugačkom 27 kilometara na granici Švajcarske i Francuske, radi po tri hiljade ljudi, a uključeno je 180 institucija iz 40 država.
Tamo je i nekoliko srpskih timova, a najvažnija su četiri raspoređena po različitim eksperimentima. Upravo srpski stručnjaci rade na dva najveća eksperimenta „SMS“ i „Atlas“. CERN ima čak 80 registrovanih naučnika sa pasošem Republike Srbije.
Kriza u Ukrajini dovela je svetsku nauku u opasnost po još jednom osnovu, iako se saradnja sa Rusima i dalje odvija nesmetano, CERN mora da razmatra neverovatne zahteve, kako bi zadovoljio želje najvažnijih država Evrope koje su i najmoćnije države u toj organizaciji.
„Traže da se aktivnost Rusa kontroliše ili možda smanji, ne daj bože, i isključi. Do sada su odluke bile da bi to bila velika šteta. Meni je jako drago da CERN ima takav stav. Po stavu rukovodstva šteta koja bi se nanela isključivanjem Rusa, bila bi mnogo veća za CERN, nego za ruske naučnike“.
Adžić dodaje da je ta šteta procenjena i u samom novcu. Kada bi oterao naučnike iz Rusije, CERN bi izgubio između 80 i 100 miliona franaka. Taj novac bi mogao da nadoknadi povećavanjem članarine drugim zemljama ili novim kreditima. „Postoji šteta koja ne bi mogla da se nadoknadi, koja bi bila daleko veća. Postoje eksperimenti gde bi bilo neophodno više od dve, tri godine da se nađu novi ljudi koji bi naučili da rade ono što trenutno rade naučnici iz ruskih institucija“, kaže Adžić.
On dodaje da ima svoj stav o događanjima u Ukrajini, da je, nažalost i nauka postala političko pitanje, ali da je njegov stav kao naučnika da mora da gleda isključivo ono što se dešava na tom polju.
„Verovatno su loše procenili da će sankcije više pogoditi Rusiju, ono što se dešava u Evropi upravo je taj povratni efekat, energetska, a možda i kriza u ljudima, ako polako ruski naučnici bivaju odstranjivani iz CERN-a“.
