https://lat.sputnikportal.rs/20220907/uzaludan-trojni-pakt-sad-i-britanija-ne-mogu-da-isporuce-podmornice-australiji-tvrdi-admiral-1142286194.html
Uzaludan trojni pakt: SAD i Britanija ne mogu da isporuče podmornice Australiji, tvrdi admiral
Uzaludan trojni pakt: SAD i Britanija ne mogu da isporuče podmornice Australiji, tvrdi admiral
Sputnik Srbija
SAD i Velika Britanija, koje su se u okviru vojnog saveza AUKUS obavezale da Australiji isporuče tehnologiju za proizvodnju podmornica na nuklearni pogon i... 07.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-07T07:55+0200
2022-09-07T07:55+0200
2022-09-07T07:55+0200
svet
svet
svet – politika
vojska i naoružanje
nato – vojska i naoružanje
nato
australija
francuska
sjedinjene američke države
velika britanija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110816/22/1108162232_0:181:3500:2150_1920x0_80_0_0_03caaa6cb5491513ad74c4bf0bdcd92d.jpg
Formiranje vojnog saveza Australije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država (AUKUS) usmerenog na zauzdavanje rasta kineske vojne moći u azijsko-pacifičkom regionu prošle godine, uzbudilo je duhove širom sveta ne samo zbog svog hladnoratovskog, antikineskog karaktera, već i toga što je direktno dovelo do otkazivanja ogromnog ugovora za isporuku i zajedničku proizvodnju podmornica između države kontinenta i Francuske, teškog 90 milijardi australijskih (odnosno, oko 65 milijardi američkih) dolara.AUKUS – nož u leđa FrancuskojAustralijske vlada na čelu sa tadašnjim premijerom iz redova Liberalne partije Skotom Morisonom, u dosluhu sa zvaničnim Vašingtonom, odlučila je da odustane od nabavke 12 podmornica francuske proizvodnje na dizel-električni pogon i da zbog pogoršanja u odnosima sa Pekingom i povećanog ekonomskog, političkog i vojnog prisustva Kine u južnom Pacifiku, svoju armiju naoruža sa osam britanskih aparata na nuklearni pogon koji, zahvaljujući reaktoru zasnovanom na američkim tehnologijama, imaju znatno veći radijus kretanja i mogu da ostanu pod vodom, praktično, koliko god to njihovo ljudstvo može da podnese.Raskid ugovora, s obzirom da su penali za taj postupak bili simbolični, pričinio je kolosalnu ekonomsku štetu Parizu, direktno ugrozivši mnoga radna mesta u francuskoj vojnoj industriji, naročito u brodogradilištu u Šerburu u Normandiji.Istovremeno je bio i težak politički „šamar“ za administraciju predsednika Emanuela Makrona, ne samo od Kanbere, već i od najznačajnijih vojnopolitičkih saveznika, Vašingtona i Londona, jer je naročito vojnopolitički vrh u SAD, osim za finansijski dobitak, bio zainteresovan i za to da Australija stekne vojnu moć koja bi efikasno i pouzdano mogla da nadopuni sposobnosti američkih i drugih savezničkih snaga da vojno odvraćaju, te pariraju i kontriraju pokretima i ambicijama kineske mornarice u regionu Azija-Pacifik.Dogovor o isporuci podmornica klase „barakuda“ domaćeg koncerna „DCNS“ Australiji, u Francuskoj je s pravom bio nazivan „poslom veka“, a njegovo naglo i do poslednjeg trenutka prikrivano otkazivanje, u Jelisejskoj palati opisano kao „ubod nožem u leđa“, prisililo je Pariz da privremeno povuče svoje ambasadore iz Kanbere i Vašingtona.Kuriozitet je da su tada francuske vlasti odlučile da isto ne čine i sa Londonom, zato što je, kako je tada ironično izjavio ministar inostranih poslova Žan-Iv Le Drijan, njegovoj zemlji bio „dobro poznat permanentni britanski oportunizam, te stoga nije bilo potrebe da se dovodi francuski ambasador iz Londona da ga objasni“.Interesantno je, međutim, da je pitanje opremanja australijske mornarice novim podmornicama tema koja vrlo interesuje japanski vojni establišment i javnost, jer je tokom takmičenja na australijskom tenderu polovinom prošle decenije Zemlja izlazećeg sunca dugo važila za favorita zbog toga što su njene konvencionalne podmornice klase „sorju“ vrlo kvalitetne, budući da su gotovo nečujne, opremljene odličnom elektronikom za izviđanje i sposobne da ostanu pod vodom duže od evropskih i drugih takmaca.Amerika nema kapaciteta da napravi podmorniceUgledni japanski časopis Nikkei Asia, koji se bavi regionalnim ekonomskim i političkim pitanjima, stoga ovih dana donosi intervju sa američkim pozadinskim admiralom Skotom Papanoom, zaduženim za planiranje u vezi strateških podmornica, u kojem on iznosi strahovanje da SAD i Velika Britanija neće biti u stanju da ispoštuju ugovor sa Australijom sklopljen u okviru novoformiranog vojnog saveza AUKUS.Mada je ugovor o isporuci podmornica na nuklearni pogon državi kontinentu prvobitno predviđao da se one proizvode na južnoj polulopti, u gradu Adelaidu, po projektnim nacrtima i uz korišćenje delova proizvedenih u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama, zbog jačanja kineske mornarice i zaoštravanja odnosa između Kanbere i Pekinga, odnosno, Vašingtona i Pekinga, te potrebe da se australijski radnici obuče u realnim uslovima, napravljena je izmena, po kojoj bi, da bi se smanjilo vreme potrebno za naoružavanje australijske mornarice, deo tih podmornica prvo bio izgrađen u američkim i britanskim brodogradilištima.Po rečima admirala Papanoa, međutim, ni američka ni britanska strana nemaju proizvodne kapacitete za tako nešto, odnosno, nisu u stanju da obezbede radnu snagu koja bi mogla da zadovolji strane narudžbe, pošto u istom vremenskom roku moraju da obnove sopstvene flote podmornica. To naročito važi za SAD, koje bi, recimo, u fiskalnoj 2025. godini trebale da u svojim brodogradilištima rade na pet puta više podmornica nego što je to bio slučaj 2020.Osnovni razlog za to, ocenjuju vojni analitičari, je to što krajem ove decenije i početkom naredne u SAD predstoji masovno „penzionisanje“ napadačkih podmornica klase „Los Anđeles“ i strateških aparata klase „Ohajo“ opremljenih balističkim raketama (kojima je životni vek već produžen sa 30 na 42 godine), koji se dobrim delom poklapa sa periodom u kojem obaveštajni krugovi u Vašingtonu očekuju da izbije rat na Tajvanu.Naime, u slučaju eventualne intervencije matice Kine na tom pacifičkom ostrvu, koje ona smatra svojom neotuđivom teritorijom, i uključivanja Vašingtona u taj okršaj, površinski brodovi ratne mornarice SAD, smatra se, ne bi bili u stanju da prodru u Tajvanski moreuz neposredno uz kinesku obalu, zbog čega bi podmornice imale esencijalnu ulogu u pokušaju ometanja ili zaustavljanja kineske intervencije.Navedeni logistički problemi i geopolitički zahtevi, dakle, mogli bi da u potpunosti onemoguće izgradnju podmornica za Australiju, naročito kada se uzme u obzir da se od vojnoindustrijskog kompleksa u SAD već sada traži da ubrza planiranu produkciju novih podmornica klase „Virdžinija“ za potrebe američke vojske.Makronova poseta KanberiNova (laburistička) australijska vlada koju predvodi premijer Entoni Albaneze, u junu je postigla sporazum s vlastima u Parizu da se Francuskoj isplati odšteta u visini od 583 miliona američkih dolara i australijski mediji sada već pišu da je za novembar ugovorena zvanična poseta predsednika Makrona Kanberi kako bi se izgladili odnosi između dve zemlje.I dok će tako, zahvaljujući promeni vlasti u Australiji, verovatno uskoro ponovo biti uspostavljeno prošle godine ozbiljno uzdrmano poverenje između dve zemlje, ostaje neizvesno kako će Kanbera nadomestiti povlačenje svojih starih aparata klase „Kolins“ u narednim godinama i zadovoljiti svoje aspiracije da, uprkos rastu ekonomskog i vojnog prisustva Pekinga u Južnom kineskom moru i Južnom Pacifiku, između ostalog i kroz drastično jačanje mornarice, zadrži dominantni politički i vojni uticaj nad ostrvskim zemljama Tihog okeana i državama jugoistočne Azije Papuom Novom Gvinejom i Istočnim Timorom, piše RTS.
https://lat.sputnikportal.rs/20210924/noz-u-ledjima-nato-a-ponizenje-evrope-i-napad-na-kinu-cemu-sluzi-aukus-1130080137.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220816/sojgu-ukoliko-australija-dobije-nuklearnu-flotu-otvorice-se-pandorina-kutija-u-regionu-1141130921.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211007/projekat-koji-trese-nato-kako-alijansa-moze-da-izgubi-jednu-od-najmocnijih-vojnih-sila-u-svetu-1130445373.html
australija
francuska
sjedinjene američke države
velika britanija
kina
azija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, svet – politika, vojska i naoružanje, nato – vojska i naoružanje, nato, australija, francuska, sjedinjene američke države, velika britanija, kina, azija
svet, svet – politika, vojska i naoružanje, nato – vojska i naoružanje, nato, australija, francuska, sjedinjene američke države, velika britanija, kina, azija
Uzaludan trojni pakt: SAD i Britanija ne mogu da isporuče podmornice Australiji, tvrdi admiral
SAD i Velika Britanija, koje su se u okviru vojnog saveza AUKUS obavezale da Australiji isporuče tehnologiju za proizvodnju podmornica na nuklearni pogon i gotova plovila, neće moći da u dogledno vreme ispune obaveze prema toj zemlji, koja je uvredila Francusku raskinuvši ugovor o nabavci podmornica vredan 65 milijardi dolara, navode mediji u Aziji.
Formiranje vojnog saveza Australije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država (AUKUS) usmerenog na zauzdavanje rasta kineske vojne moći u azijsko-pacifičkom regionu prošle godine, uzbudilo je duhove širom sveta ne samo zbog svog hladnoratovskog, antikineskog karaktera, već i toga što je direktno dovelo do otkazivanja ogromnog ugovora za isporuku i zajedničku proizvodnju podmornica između države kontinenta i Francuske, teškog 90 milijardi australijskih (odnosno, oko 65 milijardi američkih) dolara.
AUKUS – nož u leđa Francuskoj
Australijske vlada na čelu sa tadašnjim premijerom iz redova Liberalne partije Skotom Morisonom, u dosluhu sa zvaničnim Vašingtonom, odlučila je da odustane od nabavke 12 podmornica francuske proizvodnje na dizel-električni pogon i da zbog pogoršanja u odnosima sa Pekingom i povećanog ekonomskog, političkog i vojnog prisustva Kine u južnom Pacifiku, svoju armiju naoruža sa osam britanskih aparata na nuklearni pogon koji, zahvaljujući reaktoru zasnovanom na američkim tehnologijama, imaju znatno veći radijus kretanja i mogu da ostanu pod vodom, praktično, koliko god to njihovo ljudstvo može da podnese.
Raskid ugovora, s obzirom da su penali za taj postupak bili simbolični, pričinio je kolosalnu ekonomsku štetu Parizu, direktno ugrozivši mnoga radna mesta u francuskoj vojnoj industriji, naročito u brodogradilištu u Šerburu u Normandiji.
Istovremeno je bio i težak politički „šamar“ za administraciju predsednika Emanuela Makrona, ne samo od Kanbere, već i od najznačajnijih vojnopolitičkih saveznika, Vašingtona i Londona, jer je naročito vojnopolitički vrh u SAD, osim za finansijski dobitak, bio zainteresovan i za to da Australija stekne vojnu moć koja bi efikasno i pouzdano mogla da nadopuni sposobnosti američkih i drugih savezničkih snaga da vojno odvraćaju, te pariraju i kontriraju pokretima i ambicijama kineske mornarice u regionu Azija-Pacifik.
Dogovor o isporuci podmornica klase „barakuda“ domaćeg koncerna „DCNS“ Australiji, u Francuskoj je s pravom bio nazivan „poslom veka“, a njegovo naglo i do poslednjeg trenutka prikrivano otkazivanje, u Jelisejskoj palati opisano kao „ubod nožem u leđa“, prisililo je Pariz da privremeno
povuče svoje ambasadore iz Kanbere i Vašingtona.
Kuriozitet je da su tada francuske vlasti odlučile da isto ne čine i sa Londonom, zato što je, kako je tada ironično izjavio ministar inostranih poslova Žan-Iv Le Drijan, njegovoj zemlji bio „dobro poznat permanentni britanski oportunizam, te stoga nije bilo potrebe da se dovodi francuski ambasador iz Londona da ga objasni“.
Interesantno je, međutim, da je pitanje opremanja australijske mornarice novim podmornicama tema koja vrlo interesuje japanski vojni establišment i javnost, jer je tokom takmičenja na australijskom tenderu polovinom prošle decenije Zemlja izlazećeg sunca dugo važila za favorita zbog toga što su njene konvencionalne podmornice klase „sorju“ vrlo kvalitetne, budući da su gotovo nečujne, opremljene odličnom elektronikom za izviđanje i sposobne da ostanu pod vodom duže od evropskih i drugih takmaca.
Amerika nema kapaciteta da napravi podmornice
Ugledni japanski časopis Nikkei Asia, koji se bavi regionalnim ekonomskim i političkim pitanjima, stoga ovih dana
donosi intervju sa američkim pozadinskim
admiralom Skotom Papanoom, zaduženim za planiranje u vezi strateških podmornica, u kojem on iznosi strahovanje da SAD i Velika Britanija neće biti u stanju da ispoštuju ugovor sa Australijom sklopljen u okviru novoformiranog vojnog saveza AUKUS.
Mada je ugovor o isporuci podmornica na nuklearni pogon državi kontinentu prvobitno predviđao da se one proizvode na južnoj polulopti, u gradu Adelaidu, po projektnim nacrtima i uz korišćenje delova proizvedenih u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama, zbog jačanja kineske mornarice i zaoštravanja odnosa između Kanbere i Pekinga, odnosno, Vašingtona i Pekinga, te potrebe da se australijski radnici obuče u realnim uslovima, napravljena je izmena, po kojoj bi, da bi se smanjilo vreme potrebno za naoružavanje australijske mornarice, deo tih podmornica prvo bio izgrađen u američkim i britanskim brodogradilištima.
Po rečima admirala Papanoa, međutim, ni američka ni britanska strana nemaju proizvodne kapacitete za tako nešto, odnosno, nisu u stanju da obezbede radnu snagu koja bi mogla da zadovolji strane narudžbe, pošto u istom vremenskom roku moraju da obnove sopstvene flote podmornica. To naročito važi za SAD, koje bi, recimo, u fiskalnoj 2025. godini trebale da u svojim brodogradilištima rade na pet puta više podmornica nego što je to bio slučaj 2020.
Osnovni razlog za to, ocenjuju vojni analitičari, je to što krajem ove decenije i početkom naredne u SAD predstoji masovno „penzionisanje“ napadačkih podmornica klase „Los Anđeles“ i strateških aparata klase „Ohajo“ opremljenih balističkim raketama (kojima je životni vek već produžen sa 30 na 42 godine), koji se dobrim delom poklapa sa periodom u kojem obaveštajni krugovi u Vašingtonu očekuju da izbije rat na Tajvanu.
Naime, u slučaju eventualne intervencije matice Kine na tom pacifičkom ostrvu, koje ona smatra svojom neotuđivom teritorijom, i uključivanja Vašingtona u taj okršaj, površinski brodovi ratne mornarice SAD, smatra se, ne bi bili u stanju da prodru u Tajvanski moreuz neposredno uz kinesku obalu, zbog čega bi podmornice imale esencijalnu ulogu u pokušaju ometanja ili zaustavljanja kineske intervencije.
Navedeni logistički problemi i geopolitički zahtevi, dakle, mogli bi da u potpunosti onemoguće izgradnju podmornica za Australiju, naročito kada se uzme u obzir da se od vojnoindustrijskog kompleksa u SAD već sada traži da ubrza planiranu produkciju novih podmornica klase „Virdžinija“ za potrebe američke vojske.
Nova (laburistička) australijska vlada koju predvodi premijer Entoni Albaneze, u junu je postigla sporazum s vlastima u Parizu da se Francuskoj isplati odšteta u visini od 583 miliona američkih dolara i australijski mediji sada već pišu da je za novembar ugovorena zvanična poseta predsednika Makrona Kanberi kako bi se izgladili odnosi između dve zemlje.
I dok će tako, zahvaljujući promeni vlasti u Australiji, verovatno uskoro ponovo biti uspostavljeno prošle godine ozbiljno uzdrmano poverenje između dve zemlje, ostaje neizvesno kako će Kanbera nadomestiti povlačenje svojih starih aparata klase „Kolins“ u narednim godinama i zadovoljiti svoje aspiracije da, uprkos rastu ekonomskog i vojnog prisustva Pekinga u
Južnom kineskom moru i Južnom Pacifiku, između ostalog i kroz drastično jačanje mornarice, zadrži dominantni politički i vojni uticaj nad ostrvskim zemljama Tihog okeana i državama jugoistočne Azije Papuom Novom Gvinejom i Istočnim Timorom,
piše RTS.
