https://lat.sputnikportal.rs/20220903/rampa-na-pacifiku-zasto-su-solomonska-ostrva-blokirala-stranim-mornaricama-ulaz-u-luke-1142092339.html
Rampa na Pacifiku: Zašto su Solomonska ostrva blokirala stranim mornaricama ulaz u luke
Rampa na Pacifiku: Zašto su Solomonska ostrva blokirala stranim mornaricama ulaz u luke
Sputnik Srbija
Solomonova ostrva zabranila su stranim mornaricama da pristaju na njihove obale i time pokazala da ne žele da budu ničije „dvorište“.
2022-09-03T11:16+0200
2022-09-03T11:16+0200
2022-09-03T11:16+0200
svet
svet
svet – politika
solomonska ostrva
kina
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/03/1142092193_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_51f4c89836be1f35d6b093b78c61136e.jpg
Sjedinjene države ne razumeju šta se događa na Solomonovim ostrvima, koja se, uprkos američkoj agresivnoj diplomatskoj ofanzivi protiv Kine, bore za sebe i svoje interese.Vlada Solomonovih ostrva objavila je u utorak da svim stranim mornaricama privremeno zabranjuje pristajanje u svojim lukama. Iako se odluka odnosi na sve mornarice, većina medija izvestila je da se odluka implicitno odnosi na mornaricu SAD, s obzirom na globalnu pomorsku hegemoniju Vašingtona i stav da njegovi ratni brodovi mogu da se ukotve bilo gde u svetu.Cela situacija vezana je za bezbednosni sporazum, koji je Peking potpisao sa Solomonovim ostrvima početkom ove godine, a koji ne samo da je naišao na oštre osude zapadnih zemalja i njihovih saveznika u Pacifiku (kao što su Australija i Novi Zeland), već su iz zapadnjačkih prestonica, i Kini, i Solomonovim ostrvima upućivane indirektne pretnje zbog toga.Od tada, SAD su pojačale diplomatsku ofanzivu – najavile su da će u prestonici Solomona, Honijari, ponovo biti otvorena američka ambasada, stvorili su grupu „Partneri u plavom Pacifiku“ i na sve načine pokušali da „šarmiraju“ građane ostrvske države prikazujući pri tome Kinu kao pretnju.Međutim, sve to bilo je bezuspešno. Bezbednosni sporazum bio je samo početak; kineski telekomunikacioni gigant Huavej otpočeo je razvoj telekomunikacione infrastrukture u arhipelagu, odbijeno je pristajanje broda američke obalske straže, a premijer Menase Sogavare nije prisustvovao obeležavanju godišnjice američke pobede nad Japanom u bici koja se u Drugom svetskom ratu odigrala na Solomonovim ostrvima (bitka na Gvadalkanalu).Ali, SAD i Australija pretvaraju se da ne razumeju o čemu se radi – veruju da su Solomoni njihovo „zadnje dvorište“ i smatraju da su potezi zvanične Honijare plod „malignog uticaja“ Kine, pri tome sebe predstavljajući kao dobronamerne tutore koji znaju šta su „istinski interesi“ građana arhipelaga-države.Sa ovakvom vizijom građani Solomonovih ostrva ipak se ne slažu – sebe vide kao žrtve vekovne dominacije, eksploatacije i zanemarivanja Anglosfere – prvo britanske krune, a sada Vašingtona i Kanbere koji žele poslušnost, a da zauzvrat ne pruže ništa. Svi ovi stavovi, ipak, prolaze bez iskazivanja mržnje. Premijer Sogavare je prilikom posete Australiji uskliknuo „svi smo mi porodica!“, ali je i naglasio da njegova zemlja želi da bude nezavisna i da njome niko ne dominira, da ne bude ničije „dvorište“.U trenutku kada SAD i njeni saveznici odbijaju da ulažu u razvoj ostrva, pristup kineskom tržištu i kineska ulaganja za naciju od nešto više od 600 000 ljudi zapravo predstavlja kao izuzetna prilika. Pri tome, Solomonska ostrva ne postaju prokineska, već naginju ka nesvrstavanju, obezbeđivanju koristi od svih strana, dok jasno stavljaju do znanja da nisu odskočna daska ni za jednog potencijalnog hegemona.Na taj način, ovaj arhipelag gradi sopstvenu političku poziciju u Pacifiku i upravlja američko-kineskim sukobom, pri tome pazeći da ne postane pion ni jedne od strana. Uz podršku Kine, SAD i Australija više ne mogu da uzimaju Solomonova ostrva zdravo za gotovo. Status, moć i značaj Solomonovih ostva time su znatno uvećani, komentariše politički analitičar Timur Fomenko, a prenosi RT.
kina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, solomonska ostrva, kina, sad
svet, svet – politika, solomonska ostrva, kina, sad
Rampa na Pacifiku: Zašto su Solomonska ostrva blokirala stranim mornaricama ulaz u luke
Solomonova ostrva zabranila su stranim mornaricama da pristaju na njihove obale i time pokazala da ne žele da budu ničije „dvorište“.
Sjedinjene države ne razumeju šta se događa na Solomonovim ostrvima, koja se, uprkos američkoj agresivnoj diplomatskoj ofanzivi protiv Kine, bore za sebe i svoje interese.
Vlada Solomonovih ostrva objavila je u utorak da svim stranim mornaricama privremeno zabranjuje pristajanje u svojim lukama. Iako se odluka odnosi na sve mornarice, većina medija izvestila je da se odluka implicitno odnosi na mornaricu SAD, s obzirom na globalnu pomorsku hegemoniju Vašingtona i stav da njegovi ratni brodovi mogu da se ukotve bilo gde u svetu.
Cela situacija vezana je za bezbednosni sporazum, koji je Peking potpisao sa Solomonovim ostrvima početkom ove godine, a koji ne samo da je naišao na oštre osude zapadnih zemalja i njihovih saveznika u Pacifiku (kao što su Australija i Novi Zeland), već su iz zapadnjačkih prestonica, i Kini, i Solomonovim ostrvima upućivane indirektne pretnje zbog toga.
Od tada, SAD su pojačale diplomatsku ofanzivu – najavile su da će u prestonici Solomona, Honijari, ponovo biti otvorena američka ambasada, stvorili su grupu „Partneri u plavom Pacifiku“ i na sve načine pokušali da „šarmiraju“ građane ostrvske države prikazujući pri tome Kinu kao pretnju.
Međutim, sve to bilo je bezuspešno. Bezbednosni sporazum bio je samo početak; kineski telekomunikacioni gigant Huavej otpočeo je razvoj telekomunikacione infrastrukture u arhipelagu, odbijeno je pristajanje broda američke obalske straže, a premijer Menase Sogavare nije prisustvovao obeležavanju godišnjice američke pobede nad Japanom u bici koja se u Drugom svetskom ratu odigrala na Solomonovim ostrvima (bitka na Gvadalkanalu).
Ali, SAD i Australija pretvaraju se da ne razumeju o čemu se radi – veruju da su Solomoni njihovo „zadnje dvorište“ i smatraju da su potezi zvanične Honijare plod „malignog uticaja“ Kine, pri tome sebe predstavljajući kao dobronamerne tutore koji znaju šta su „istinski interesi“ građana arhipelaga-države.
Sa ovakvom vizijom građani Solomonovih ostrva ipak se ne slažu – sebe vide kao žrtve vekovne dominacije, eksploatacije i zanemarivanja Anglosfere – prvo britanske krune, a sada Vašingtona i Kanbere koji žele poslušnost, a da zauzvrat ne pruže ništa. Svi ovi stavovi, ipak, prolaze bez iskazivanja mržnje. Premijer Sogavare je prilikom posete Australiji uskliknuo „svi smo mi porodica!“, ali je i naglasio da njegova zemlja želi da bude nezavisna i da njome niko ne dominira, da ne bude ničije „dvorište“.
U trenutku kada SAD i njeni saveznici odbijaju da ulažu u razvoj ostrva, pristup kineskom tržištu i kineska ulaganja za naciju od nešto više od 600 000 ljudi zapravo predstavlja kao izuzetna prilika. Pri tome, Solomonska ostrva ne postaju prokineska, već naginju ka nesvrstavanju, obezbeđivanju koristi od svih strana, dok jasno stavljaju do znanja da nisu odskočna daska ni za jednog potencijalnog hegemona.
Na taj način, ovaj arhipelag gradi sopstvenu
političku poziciju u Pacifiku i upravlja američko-kineskim sukobom, pri tome pazeći da ne postane pion ni jedne od strana. Uz podršku Kine, SAD i Australija više ne mogu da uzimaju Solomonova ostrva zdravo za gotovo. Status, moć i značaj Solomonovih ostva time su znatno uvećani,
komentariše politički analitičar Timur Fomenko, a prenosi RT.
