Put Svetog Save posle kog su Srbi ušli u istoriju i civilizaciju
Pratite nas
O putovanju Svetog Save posle kog je „uveo Srbe u istoriju i civilizaciju“ razgovarali smo sa Borisom Subašićem, čovekom koji pokušao da ponovi podvig najvećeg srpskog svetitelja.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Posle knjige „Putnik po Svetoj gori“, pisac i novinar Novosti Borisa Subašića objavio je knjigu putopisa „Idi za sobom“ za koju je jednom prilikom rekao da je to priča o „putu sa sobom, za sobom, za sebe, putu do Boga“.
Ideja Boga – najmodernija svetska ideja
„Ideja Boga nevidljivog, sveprisutnog, svemoćnog i prilično hirovitog, kako ga je definisao Lorens od Arabije, špijun, arheolog i geograf koji je podigao ustanak u Saudijskoj Arabiji i prvi upoznao svet sa načinom razmišljanja ljudi iz pustinje, najmodernija je ideja ovog sveta. Ovaj svet živi u monoteizmu već 4.000 godina od prvog čoveka koji je spoznao tog Boga. Nema Boga bez čoveka ni čoveka bez Boga“, kaže Subašić za „Orbitu kulture“.
Prema njegovim rečima, osnovna ideja Biblije je – „u početku beše reč“.
„Reč je možda neadekvatan prevod – u početku beše ideja, beše misao. E to je taj logos. Kako je došlo do te misli, zašto je to najmodernija ideja sveta? Idite u bilo koji institut za teorijsku fiziku videćete da fizičari lupaju glavu poslednjih 200 godina koja bi to bila osnovna zakonitost na osnovu koje se sve pokreće“.
Put koji je formirao svetsku i srpsku civilizaciju
Subašić je krenuo u potragu za mestom gde se „rodio Bog“ gledajući fizičko-duhovnu geografiju „Knjige postanja“ koja je starija od Tanaha, jevrejske Biblije, i postojala je u predanju ljudi još 2.000 godina pre naše ere u mesopotamskim civilizacijama.
„Pošto nema nikakvog drugog traga kog bi našli arheolozi, rešio sam da krenem za jedinim tragom koji je ostavljen, a to je put i ustanovio sam da sam ušao u jednu reku koja je počela pre više od 4000 godina. Shvatio sam da sam ispunio svoj zadataka i da bi svaki čovek trebalo da ga ispuni. Jer prolazak fizičkim putem ako vidite kuda idete i ako se spojite sa svima koji su išli i ostavite nešto onima koji će ići, to donosi metamoforzis, preobraženje“.
Na tom putu srećete ljude koji su formirali civilizaciju sveta svojom idejom, ali i srpsku civilizaciju, a to su dve podudarne priče.
„To je naš Sava, kir Sava, princ Rastko, vrhunski intelektualac tog doba, mi uopšte takvog Savu ne poznajemo. Znamo onaj lik s freske, ali ko je, u stvari, bio Sava? Ko je bio čovek koji je u šezdesetoj godini otišao na putovanje od preko 2000 kilometara u Svetu Zemlju? Time se istorija i istoričari uopšte nisu bavili. Kao novinar sam pokušao da budem izveštač iz srednjeg veka i da pratim Savu na tom putovanju, istim putem kojim je on išao i video sam da ja danas nisam uspeo, ni vremenski ni prostorno, da savladam ni mali deo njegovog putovanja, a Sava je nekako svuda prošao“.
Put Svetog Save – ulazak Srba u istoriju i civilizaciju
Subašić ističe da su i pre Svetog Save postojali Srbi, ali da nisu bili deo istorije i civilizacije. Srbi ulaze u svetsku civilizaciju sa Svetim Savom koji je krenuo putem Avrama i Mojsija. Mojsije je bio zakonodavac, i Sava je bio zakonodavac. Mojsije stvara narod ozakonjivanjem, davanjem pravila života, Sava stvara naciju dajući zakone.
„Kad se Mojsije popeo na Goru Sinajsku i dobio tablice zakona on je mogao da vidi Boga s leđa. Sava kad se popeo, kaže Domentijan, video je Hrista na prestolu okruženog heruvimima i onda mu privede novi savršen narod, novi Izrael i Srbi time postaju deo izabranog naroda, a Srbija na dalekom Balkanu postaje deo Svete Zemlje. Tada Srbija ulazi u svetsku istoriju“.
Sveti Sava tada postaje „svetska zvezda“ jer je izveo „putovanje koje niko do danas nije ponovio“. Zato ga u katoličkoj akri, krstaškoj, vek nakon njegove smrti, smatraju svetiteljem.
Srpska trobojka kao putokaz
Ništa od toga Subašić ne bi saznao da nije bio na putu, jer „put je tiha voda koja oblikuje, put je onaj fini pesak koji digne pustinjski vetar pa vas struže i radi onaj dubinski piling i ono što donosi suštinsku promenu u čoveku“. Na tom putu prolazite kroz sva vremena od nastanka sveta do danas ali ste i svesni da gazite pustinjom koja je danas i vojni poligon.
„Video sam kamen na kom je nacrtana trobojka i pitao vodiča je li ovo ruska zastava, a on kaže nije, to je tvoja zastava. Jedan naš ratnik iz ratova devedesetih, srbo-jevrejin je otišao posle ratova u Izrael, postao je visoki oficir u izraelskoj armiji i jedan od puteva kojim prolaze svi ti mladi vojnici markirao je srpskom trobojkom“.
Kosovski zavet – ponovljeni svetosavski zavet
Na putu kog je jedini u istoriji prošao Sveti Sava, „neprestano osećate vreme i fizičke tegobe koje morate osećati“. Svaki sledeći put je povratak u tu pustinju koja vas je naučila da verujete u sebe, a to je i priča o Svetom Savi.
„Posle Savinog puta Srbi su postali izabrani narod, ali to nam ne daje pravo na zločine. Kod Srba je to zavet moralnosti i zavet očuvanja identiteta. U suštini, Kosovski zavet je samo ponovljeni svetosavski zavet“, zaključio je Subašić.
Kompletan razgovor sa Borisom Subašićem možete preslušati u „Orbiti kulture“.