U regionu već trepere sijalice – čekaju li nas restrikcije struje
22:08 20.08.2022 (Osveženo: 13:11 26.08.2022)
© Sputnik / Marina Lystsova
/ Pratite nas
Ko bude imao novca za uvoz struje lakše će podneti lošu energetsku situaciju nego oni koji će morati da idu na restrikcije koje su već krenule u regionu. Restrikcije su najgora odluka jer na kraju ona ipak najviše košta, kaže za Sputnjik energetičar Miloš Zdravković.
Gotovo da je više i nemoguće sračunati koliko su cene energenata i električne energije za poslednjih godinu dana otišle u vis i koliko je to puta više u odnosu na neku raniju „normalnu“ situaciju. Što je još gore, tome se ne vidi kraj.
"Situacija na berzama je dramatična, danas megavat-čas električne energije košta 562 evra, a pre godinu dana je bio 90 evra. Cena gasa je sa 120 evra za hiljadu kubnih metara u martu prošle godine porasla na 2.200 evra i sve projekcije govore da će biti i viša“, konstatovala je ministarka energetike Zorana Mihajlović, ocenivši da je u Srbiji najkritičnija situacija sa strujom.
Samo za struju i ugalj milijardu evra
Ona je ukazala na procene da ćemo do kraja zimske sezone potrošiti oko tri milijarde evra kako bismo osigurali energetsku bezbednost i kako bismo imali dovoljno električne, toplotne energije, gasa, nafte, naftnih derivata.
Samo za uvoz struje i uglja trebaće nam milijardu evra. Već je odlučeno da će u Srbiji, koja ima najnižu cenu struje u Evropi, ona od 1. septembra poskupeti u proseku 6,5 odsto. Uz to, građani će, kao i privreda, kako je ocenila ministarka, morati da štede. Kako će to izgledati tek ćemo da vidimo, pošto su mere još u pripremi.
Isti problem muči i region, kao uostalom i celu Evropu, koju po svim prognozama, očekuje jedna od najtežih zima. Međunarodna agencija za energetiku saopštila da će Nemačka, koja je motor privrednog razvoja Evrope, prvi put biti neto uvoznik struje.
U regionu već restrikcije
U regionu su se već suočili sa restikcijama. Na Kosovu i Metohiji su šest sati imali struju, pa potom dva sata bili bez nje. One su bile neophodne jer tamošnja proizvodnja pokriva dve trećine potrošnje, a za uvoz preskupe struje nedostaju sredstva. Već strahuju kako će biti zimi kada je ovako usred leta.
U Crnoj Gori su pribegli odluci da domaćinstva koja mesečno potroše manje od 500 kilovata struje po satu dobiju 13 odsto umanjen račun. Smatraju da će tako podstaći štednju, a za sada povećanje cene struje i restrikcije ne planiraju.
Sve zemlje regiona najavljuje mere štednje struje koje se u jednom delu sveta već primenjuju
© AP Photo / Olivia Zhang
Vlada Severne Makedonije je ovih dana usvojila set zaduženja državnih i javnih institucijama o tome kada i kako da koriste osvetljenje, dekorativnu rasvetu, kao i preporuka građanima i privredi za štednju struje, koji će se primenjivati od 1. septembra ove do 31. marta naredne godine. Cilj je smanjenje potrošnje energije za 15 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine.
Poziv na štednju
Elektrane Severne Makedonije podmiruju potrošače iz domaće proizvodnje, odnosno ne uvoze struju, već ugalj i mazut. Termoelektrane su ove godine povećale proizvodnju 40 odsto, što je rezultiralo povećanjem proizvodnje električne energije od 15 odsto od početka godine.
Proizvodnja struje u Sloveniji je ove godine bila na istorijskom minimumu i zavisna od uvezene struje zbog niskog vodostaja reka na kojima su domaće hidrocentrale.
I u Hrvatskoj se suočavaju sa znatno manjom proizvodnjom struje iz hidroelektrana i sa znatno većom potrebom za njenom proizvodnjom iz fosilnih goriva i uvoznom. Uz poziv građanima i privredi da štede struju, nadaju se da do restrikcija ipak neće doći.
Jedini koji izvoze
Bosna i Hercegovina je jedina zemalja u regionu koja izvozi električnu energiju. “Elektroprivreda Republike Srpske” ima bilansne viškove i izvozi se struju na slobodno tržište po značajno višim cenama u odnosu na prethodni period i do kraja godine se neće povećavati cena struje.
U Federaciji BiH je zbog suše i smanjene proizvodnje hidroelektrana, što ugrožava stabilno snabdevanje dela potrošača, zatražena zabrana izvoza struje iz tog entiteta.
Zdravković za Sputnjik napominje da se cena električne energije na tržištu formira na osnovu najskuplje struje koja je potrebna u datom trenutku da bi se zadovoljile potrebe, jer svaki elektroenergetski sistem na svetu je projektovan da radi 24 sata dnevno, 365 dana u godini na konstantnom naponu. Kada to nemate morate da kupite struju i zato se njena cena tako formira, objašnjava on.
Propaganda i realnost
„Zbog zelene agende i ubrzanog prelaska na obnovljive izvore energije, a i mi smo bili žrtva te propagande, nije se ulagalo u nove kapacitete u uglju. U isto vreme Rusija je u prethodnih 10 godina uložila blizu 24 milijarde dolara za vađenje novih količina uglja i u uspostavljanje mogućnosti da transportuje ugalj, pre svega za potrošače u Kini, Indiji i tom regionu. Znači, drugi deo sveta se okrenuo realnosti, dok smo mi Evropljani sprovodili zelenu agendu“, kaže naš sagovornik.
To je, kako smatra, moralo da se odrazi na situaciju koju imamo, kojoj je ukrajinska kriza samo doprinela.
Svet plaća i cenu nerealne političke zelene agende, ubrzanog prelaska na obnovljive izvore energije
© Fotolia / Soonthorn
On kaže da je zbog remonta u termolektranama i radova na revitalizaciji kopova rudnika uglja nepoznato koliko struje proizvodimo u odnosu na 34.000 gigavat-časova, koliko potrošimo. U normalnim okolnostima smo proizvodili nešto malo više u odnosu na potrebe. Ono što se zna je da nam, po rečima Zdravkovića, do kraja ove godine nedostaje još između četiri i osam miliona tona lignita koji uvozimo jer ugljenokopi, zbog neprofesionalnog odnosa prema njima u ranijem periodu, sada nisu sposobni da to isporuče.
Najgore su restrikcije
Na pitanje hoćemo li izdržati bez restrikcija on kaže da će struja svakako da nam fali, ali i upozorava:
„Sa inženjerske strane, najgora i najskuplja varijanta i za državu i za građane jesu restrikcije. Ne zbog komocije građana koju će oni da izgube zato što par sati dnevno neće imati struje, nego zato što je svaki elektroenergetski sistem na svetu projektovan da radi na konstantnom naponu. Ako isključite sistem on postane prenapregnut, dolazi do iskakanja iz sistema, do velikih kvarova, što mnogo košta“, ističe ovaj inženjer elektrotehnike, stručnjak za energetiku.
On napominje da je zamiranje privredne aktivnosti zbog restrikcija samo nus pojava, kao i manja komocija građana. U sistemu elektrodistribucije Srbije je više od 38.000 trafostanica, pa da iskoči svaka stota dovelo bi do velikih kvarova i nesagledivih posledica, smatra naš sagovornik.
Kada su u pitanju moguće uštede Zdravković je skeptičan. On kaže da je to moguće, ali bez potrebnog efekta na kratak rok, nego tek srednjoročno, uz istovremeno ulaganje u energetsku efikasnost.
Energetski manje efikasni
Zašto prosečno srpsko domaćinstvo troši 460 kilovata mesečno, a prosečno evropsko 302 kilovata, kaže on, konstatujući da je razlog u manjoj energetskoj efikasnosti naših zgrada i nedovoljnoj gasifikaciji zemlje.
Osvrćući se na najavljeno povećanje cene struje u Srbiji od 1. septembra, Zdravković kaže da je ono potrebno da bi EPS posle dugogodišnjeg lošeg upravljanja preživeo. On, međutim, ukazuje na računicu prema kojoj će domaćinstva koja troše najmanje struje, do 350 kilovata mesečno, realno imati povećanje cene veće od 6,5 odsto.
Neće biti samo 6,5 odsto
Poskupljenje struje od 6,5 odsto će za najmanje potrošače relno iznositi 11,5 odsto zbog naknade za povlašćene, zelene proizvođače
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Naš sagovornik objašnjava da je to zato što je naknada za povlašćene, takozvane „zelene“ proizvođače, sa 0,43 dinara po kilovatu skočila na 0,81. Tako će poskupljenje za najmanje potrošače, odnosno najsiromašnije građane, biti oko 11,5 odsto, kaže Zdravković. Pritom, taj novac, kako ističe, neće da vidi EPS, nego ti povlašćeni proizvođači.
On napominje da je EPS prošle godine njima isplatio više od 22 milijarde dinara, a od potrošača, odnosno krajnjih kupaca je uspeo da naplati 13,7 milijardi i zbog toga bio na gubitku od oko 80 miliona evra. Zato on podvlači da se odluke u energetici i elektroenergetici ne mogu da donose na osnovu političkih agendi i lepih želja, nego u granicama mogućeg, poštujući zakone prirode.
Otuda i nonsens da na Kosovu i Metohiji, sa ogromnim rezervama uglja, nemaju dovoljnu proizvodnju električne energije. Ili onaj da će Evropu, odustajanje od ruskog gasa, ruske nafte i ruskog visokokvalitetnog uglja, koštati energetske katastrofe.
