https://lat.sputnikportal.rs/20220819/u-kom-polozaju-tela-lek-najbolje-deluje-1141351991.html
U kom položaju tela lek najbolje deluje
U kom položaju tela lek najbolje deluje
Sputnik Srbija
Kada progutamo pilulu, ona počinje dugo i složeno putovanje preko našeg želuca, kroz creva koja se uvijaju, a zatim ulazi u krvotok. Ali u zavisnosti od našeg... 19.08.2022, Sputnik Srbija
2022-08-19T23:06+0200
2022-08-19T23:06+0200
2022-08-19T23:06+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
medicina
lekovi
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/13/1141351847_0:0:1001:563_1920x0_80_0_0_f084c3f2e78e678de1dcc4c244d22551.jpg
Istraživači sa Univerziteta „Džons Hopkins“ želeli su da istraže koji položaj tela kada pijemo lekove omogućava da se tableta što pre rastvori u želucu i oslobodi u gornji deo creva. Naučnici su napravili simulaciju i ustanovili da se lek najbrže apsorbuje ne kada stojimo ili sedimo, već kada legnemo na desni bok.„Bili smo veoma iznenađeni da je položaj tela imao tako ogroman uticaj na brzinu rastvaranja pilule“, ističe Rajat Mital, informatičar koji proučava dinamiku fluida na Medicinskom fakultetu „Džons Hopkins“.„Nikada nisam razmišljao, ali sada ću sigurno to imati na umu svaki put kada popijem tabletu“.Lekovi koji se unose oralnim putem apsorbuju se u krvotok u crevima. Da bi stigli tamo, prvo moraju da prođu kroz želudac i pilorus, ventil koji se otvara i zatvara tokom varenja.Iako možda niste toliko zabrinuti koliko brzo vaše telo apsorbuje vitaminske suplemente, apsorpcija lekova ima ozbiljne posledice na to koliko brzo lekovi protiv bolova počinju da deluju ili koliko brzo će vam se stabilizovati krvni pritisak – da ne pominjemo pronalaženje prave doze za žene i za muškarce.Mital i njegove kolege testirali su četiri položaja koristeći svoj kompjuterski model ljudskog stomaka, koji je bio zasnovan na slikama skeniranja tela visoke rezolucije tridesetčetvrogodišnjeg muškarca.Nazvan StomachSim, model je simulirao tečnost i biomehaniku pilule koja se kreće kroz digestivni trakt i koliko brzo bi bila izbačena iz želuca u dvanaestopalačno crevo, prvi deo tankog creva gde počinje apsorpcija hranljivih materija.Kada se tableta uzme kada smo nagnuti ili ležimo na desnoj strani skliznula bi u najdublji deo kompjuterskog modela želuca i „rastvorila“ bi se dva puta brže od pilula koje smo uzeli u uspravnom položaju.Ležanje na levoj strani ili naginjanje na levu stranu usporavalo je rastvaranje tako da je bilo potrebno i do pet puta više vremena da se tablete apsorbuju u tom položaju u poređenju sa uspravnim položajem, gde su gravitacija i anatomija na strani želuca.Prethodne studije su na sličan način otkrile da ležanje na desnoj strani ubrzava brzinu kojom želudac prazni hranu u creva, a da sedenje, stajanje ili naginjanje udesno takođe ubrzava apsorpciju oralnih lekova.Da bi napravili korak dalje, istraživači su simulirali šta se dešava sa apsorpcijom tableta ako neko ima stanje koje se zove gastropareza, gde oštećeni nervi ili oslabljeni stomačni mišići zaustavljaju ili usporavaju stomak da se pravilno prazni.Otkrili su da je čak i malo smanjenje simulirane probavne snage želuca dovelo do uočljivih razlika u tome koliko brzo probavlja i izbaci tabletu u duodenum – slično promenama u držanju.Naravno, mnogo toga se dešava nakon što lekovi i hrana prođu kroz stomak, u creva i konačno u krvotok. Takođe ne zaboravimo da su kompjuterske simulacije korisni, ali veoma pojednostavljeni modeli složenih procesa.Koliko tečnosti, gasa i hrane imate u stomaku takođe može uticati na varenje, ali istraživači to nisu modelirali.„Uprkos ovim i drugim ograničenjima, pokazali smo da računarski modeli i simulacija mehanike želudačne tečnosti mogu pružiti korisne i jedinstvene uvide u složene fiziološke procese koji su u osnovi rastvaranja leka“, piše tim u izveštaju koji je objavljen u časopisu „Fiziks of fluid“ (Physics of Fluids).Način na koji naša tela obrađuju lekove takođe može biti donekle van naše kontrole, zahvaljujući našim genima.U polju zvanom farmakogenetika, studije gena koji kodiraju enzime zadužene za razlaganje jedinjenja bacaju svetlo na to zašto ljudi reaguju na iste lekove na različite načine – razlike koje se mogu pratiti sve do naših praistorijskih rođaka, neandertalaca.Dakle, dok vaše držanje naizgled čini veliku razliku u tome koliko brzo vaše telo apsorbuje oralne lekove, u priči je mnogo više od toga.Najbolji način da se uverite da su lekovi efikasni je da se setite, pre svega, da ih uzimate u određeno vreme i onako kako je propisano.
https://lat.sputnikportal.rs/20220618/kako-lekovi-znaju-u-koji-deo-tela-da-idu-1138743394.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, medicina, lekovi, magazin
nauka i tehnologija, medicina, lekovi, magazin
U kom položaju tela lek najbolje deluje
Kada progutamo pilulu, ona počinje dugo i složeno putovanje preko našeg želuca, kroz creva koja se uvijaju, a zatim ulazi u krvotok. Ali u zavisnosti od našeg položaja posle uzimanja pilule, apsorpcija može biti otežana toliko da će želucu trebati više od sat vremena da rastvori lek.
Istraživači sa Univerziteta „Džons Hopkins“ želeli su da istraže koji položaj tela kada pijemo lekove omogućava da se tableta što pre rastvori u želucu i oslobodi u gornji deo creva. Naučnici su napravili simulaciju i ustanovili da se lek najbrže apsorbuje ne kada stojimo ili sedimo, već kada legnemo na desni bok.
„Bili smo veoma iznenađeni da je položaj tela imao tako ogroman uticaj na brzinu rastvaranja pilule“, ističe Rajat Mital, informatičar koji proučava dinamiku fluida na Medicinskom fakultetu „Džons Hopkins“.
„Nikada nisam razmišljao, ali sada ću sigurno to imati na umu svaki put kada popijem tabletu“.
Lekovi koji se unose oralnim putem apsorbuju se u krvotok u crevima. Da bi stigli tamo, prvo moraju da prođu kroz želudac i pilorus, ventil koji se otvara i zatvara tokom varenja.
Iako možda niste toliko zabrinuti koliko brzo vaše telo apsorbuje vitaminske suplemente, apsorpcija lekova ima ozbiljne posledice na to koliko brzo lekovi protiv bolova počinju da deluju ili koliko brzo će vam se stabilizovati krvni pritisak – da ne pominjemo pronalaženje prave doze za žene i za muškarce.
Mital i njegove kolege testirali su četiri položaja koristeći svoj kompjuterski model ljudskog stomaka, koji je bio zasnovan na slikama skeniranja tela visoke rezolucije tridesetčetvrogodišnjeg muškarca.
Nazvan StomachSim, model je simulirao tečnost i biomehaniku pilule koja se kreće kroz digestivni trakt i koliko brzo bi bila izbačena iz želuca u dvanaestopalačno crevo, prvi deo tankog creva gde počinje apsorpcija hranljivih materija.
Kada se tableta uzme kada smo nagnuti ili ležimo na desnoj strani skliznula bi u najdublji deo kompjuterskog modela želuca i „rastvorila“ bi se dva puta brže od pilula koje smo uzeli u uspravnom položaju.
Ležanje na levoj strani ili naginjanje na levu stranu usporavalo je rastvaranje tako da je bilo potrebno i do pet puta više vremena da se tablete apsorbuju u tom položaju u poređenju sa uspravnim položajem, gde su gravitacija i anatomija na strani želuca.
„Za starije, koji sede u kolicima ili su prikovani za krevet, to da li su nagnuti na levu ili desnu stranu može imati ogroman značaj“, objašnjava Mital.
Prethodne studije su na sličan način otkrile da ležanje na desnoj strani ubrzava brzinu kojom želudac prazni hranu u creva, a da sedenje, stajanje ili naginjanje udesno takođe ubrzava apsorpciju oralnih lekova.
Da bi napravili korak dalje, istraživači su simulirali šta se dešava sa apsorpcijom tableta ako neko ima stanje koje se zove gastropareza, gde oštećeni nervi ili oslabljeni stomačni mišići zaustavljaju ili usporavaju stomak da se pravilno prazni.
Otkrili su da je čak i malo smanjenje simulirane probavne snage želuca dovelo do uočljivih razlika u tome koliko brzo probavlja i izbaci tabletu u duodenum – slično promenama u držanju.
„Samo držanje ima tako ogroman uticaj na to, što je ekvivalentno nečijem stomaku koji ima veoma značajnu disfunkciju što se tiče rastvaranja pilule“, napominje Mital.
Naravno, mnogo toga se dešava nakon što lekovi i hrana prođu kroz stomak, u creva i konačno u krvotok. Takođe ne zaboravimo da su kompjuterske simulacije korisni, ali veoma pojednostavljeni modeli složenih procesa.
Koliko tečnosti, gasa i hrane imate u stomaku takođe može uticati na varenje, ali istraživači to nisu modelirali.
„Uprkos ovim i drugim ograničenjima, pokazali smo da računarski modeli i simulacija mehanike želudačne tečnosti mogu pružiti korisne i jedinstvene uvide u složene fiziološke procese koji su u osnovi rastvaranja leka“, piše tim u izveštaju koji je objavljen u časopisu „Fiziks of fluid“ (
Physics of Fluids).
Način na koji naša tela obrađuju lekove takođe može biti donekle van naše kontrole, zahvaljujući našim genima.
U polju zvanom farmakogenetika, studije gena koji kodiraju enzime zadužene za razlaganje jedinjenja bacaju svetlo na to zašto ljudi reaguju na iste lekove na različite načine – razlike koje se mogu pratiti sve do naših praistorijskih rođaka, neandertalaca.
Dakle, dok vaše držanje naizgled čini veliku razliku u tome koliko brzo vaše telo apsorbuje oralne lekove, u priči je mnogo više od toga.
Najbolji način da se uverite da su lekovi efikasni je da se setite, pre svega, da ih uzimate u određeno vreme i onako kako je propisano.
