https://lat.sputnikportal.rs/20220618/kako-lekovi-znaju-u-koji-deo-tela-da-idu-1138743394.html
Kako lekovi znaju u koji deo tela da idu
Kako lekovi znaju u koji deo tela da idu
Sputnik Srbija
Kada uzimate aspirin protiv glavobolje, kako on zna da doputuje do vaše glave i ublaži bol? Kratak odgovor je, ne zna. Molekuli se ne mogu transportovati kroz... 18.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-18T12:38+0200
2022-06-18T12:38+0200
2022-06-18T12:38+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
medicina
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/0b/1129735685_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_c6078c7ddf58396c96da48d8ea14aa78.jpg
. Ali naučnici mogu hemijski da modifikuju te molekule kako bi bili sigurni da se oni snažno vezuju za mesta na kojima ih želimo i slabo za mesta na kojima ne želimo.Farmaceutski proizvodi sadrže više od same aktivne supstance leka koji direktno utiče na telo. Lekovi takođe uključuju „neaktivne sastojke“ koji poboljšavaju stabilnost, apsorpciju, ukus i druge kvalitete koji mogu da onemoguće leku da radi svoj posao. Na primer, aspirin koji progutate takođe ima sastojke koji sprečavaju lomljenje tablete tokom transporta i koji pomažu da se razbije u vašem telu.Kako se lekovi apsorbuju u teluKada progutate tabletu, ona će se rastvoriti u vašem stomaku i crevima pre nego što se molekuli leka apsorbuju u vaš krvotok.Jednom kad uđe u krv, može da cirkuliše po celom telu da bi lek pristupio različitim organima i tkivima. Molekuli leka utiču na telo tako što se vezuju za različite receptore na ćelijama koji mogu izazvati određeni odgovor. Iako su lekovi dizajnirani da ciljaju specifične receptore kako bi proizveli željeni efekat, nemoguće je sprečiti ih da nastave da cirkulišu u krvi i da se vezuju za neciljna mesta koja potencijalno izazivaju neželjene efekte. Molekuli leka koji kruže u krvi takođe se vremenom degradiraju i na kraju napuštaju telo kroz urin.Koliko efikasno molekuli leka mogu da prođu kroz crevnu sluznicu može da varira u zavisnosti od hemijskih svojstava leka. Neki od lekova koje progutate nikada se ne apsorbuju i uklanjaju se izmetom. Pošto se ne apsorbuje sav lek, to je razlog zašto se neki lekovi, poput onih koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska i alergija, uzimaju u više navrata da bi se zamenili eliminisani molekuli leka i održao dovoljno visok nivo leka u krvi da bi se održao njegov efekat na telo.Dovedite lek na pravo mestoU poređenju sa pilulama i tabletama, efikasniji način unošenja leka u krv je ubrizgavanje direktno kroz venu. Na ovaj način, sav lek cirkuliše kroz telo i izbegava degradaciju u stomaku. Mnogi lekovi koji se daju intravenozno su „biološki lekovi“ ili „biotehnološki lekovi“, koji uključuju supstance dobijene iz drugih organizama.Najčešći od njih su vrsta leka protiv raka koji se zove monoklonska antitela, proteini koji se vezuju za tumorske ćelije i ubijaju ih. Ovi lekovi se ubrizgavaju direktno u venu jer vaš stomak ne može da razlikuje varenje terapeutskog proteina i varenje proteina iz čizburgera.U drugim slučajevima, lekovi kojima su potrebne veoma visoke koncentracije da bi bili efikasni, kao što su antibiotici za teške infekcije, mogu se davati samo putem infuzije. Dok povećanje koncentracije leka može da osigura da se dovoljno molekula vezuje za tačna mesta da bi imalo terapeutski efekat, ono takođe povećava vezivanje za neciljna mesta i rizik od neželjenih efekata.Jedan od načina da dobijete visoku koncentraciju leka na pravoj lokaciji je da primenite lek tačno tamo gde je potrebno, kao što je trljanje masti na kožni osip ili upotreba kapi za oči za alergije, piše portal „Sajens alert“.Dok će se neki molekuli leka na kraju apsorbovati u krvotok, oni će biti dovoljno razblaženi da je količina leka koja dospe do drugih mesta veoma mala i malo je verovatno da će izazvati neželjene efekte.
https://lat.sputnikportal.rs/20220603/kombinacija-tri-uobicajena-leka-moze--trajno-da-osteti-bubrege-1137980938.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, medicina, magazin
nauka i tehnologija, medicina, magazin
Kako lekovi znaju u koji deo tela da idu
Kada uzimate aspirin protiv glavobolje, kako on zna da doputuje do vaše glave i ublaži bol? Kratak odgovor je, ne zna. Molekuli se ne mogu transportovati kroz telo i nemaju kontrolu nad tim gde će završiti.
. Ali naučnici mogu hemijski da modifikuju te molekule kako bi bili sigurni da se oni snažno vezuju za mesta na kojima ih želimo i slabo za mesta na kojima ne želimo.
Farmaceutski proizvodi sadrže više od same aktivne supstance leka koji direktno utiče na telo. Lekovi takođe uključuju „neaktivne sastojke“ koji poboljšavaju stabilnost, apsorpciju, ukus i druge kvalitete koji mogu da onemoguće leku da radi svoj posao.
Na primer, aspirin koji progutate takođe ima sastojke koji sprečavaju lomljenje tablete tokom transporta i koji pomažu da se razbije u vašem telu.
„Kao naučnik u farmaciji, proučavao sam isporuku lekova poslednjih 30 godina. Odnosno, razvijanje metoda i komponenti koje nisu lek a koje pomažu da se lek dobije tamo gde treba u telu. Da bismo bolje razumeli proces koji stoji iza toga kako su različiti lekovi dizajnirani, hajde da pratimo lek od trenutka kada prvi put uđe u telo do mesta gde na kraju završi“, navodi profesor farmaceutskih nauka Univerziteta Kolorado Tom Anhorduji.
Kako se lekovi apsorbuju u telu
Kada progutate tabletu, ona će se rastvoriti u vašem stomaku i crevima pre nego što se molekuli leka apsorbuju u vaš krvotok.
Jednom kad uđe u krv, može da cirkuliše po celom telu da bi lek pristupio različitim organima i tkivima. Molekuli leka utiču na telo tako što se vezuju za različite receptore na ćelijama koji mogu izazvati određeni odgovor. Iako su lekovi dizajnirani da ciljaju specifične receptore kako bi proizveli željeni efekat, nemoguće je sprečiti ih da nastave da cirkulišu u krvi i da se vezuju za neciljna mesta koja potencijalno izazivaju neželjene efekte. Molekuli leka koji kruže u krvi takođe se vremenom degradiraju i na kraju napuštaju telo kroz urin.
Koliko efikasno molekuli leka mogu da prođu kroz crevnu sluznicu može da varira u zavisnosti od hemijskih svojstava leka. Neki od lekova koje progutate nikada se ne apsorbuju i uklanjaju se izmetom. Pošto se ne apsorbuje sav lek, to je razlog zašto se neki lekovi, poput onih koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska i alergija, uzimaju u više navrata da bi se zamenili eliminisani molekuli leka i održao dovoljno visok nivo leka u krvi da bi se održao njegov efekat na telo.
Dovedite lek na pravo mesto
U poređenju sa pilulama i tabletama, efikasniji način unošenja leka u krv je ubrizgavanje direktno kroz venu. Na ovaj način, sav lek cirkuliše kroz telo i izbegava degradaciju u stomaku. Mnogi lekovi koji se daju intravenozno su „biološki lekovi“ ili „biotehnološki lekovi“, koji uključuju supstance dobijene iz drugih organizama.
Najčešći od njih su vrsta leka protiv raka koji se zove monoklonska antitela, proteini koji se vezuju za tumorske ćelije i ubijaju ih. Ovi lekovi se ubrizgavaju direktno u venu jer vaš stomak ne može da razlikuje varenje terapeutskog proteina i varenje proteina iz čizburgera.
U drugim slučajevima, lekovi kojima su potrebne veoma visoke koncentracije da bi bili efikasni, kao što su antibiotici za teške infekcije, mogu se davati samo putem infuzije. Dok povećanje koncentracije leka može da osigura da se dovoljno molekula vezuje za tačna mesta da bi imalo terapeutski efekat, ono takođe povećava vezivanje za neciljna mesta i rizik od neželjenih efekata.
Jedan od načina da dobijete visoku koncentraciju leka na pravoj lokaciji je da primenite lek tačno tamo gde je potrebno, kao što je trljanje masti na kožni osip ili upotreba kapi za oči za alergije,
piše portal „Sajens alert“.
Dok će se neki molekuli leka na kraju apsorbovati u krvotok, oni će biti dovoljno razblaženi da je količina leka koja dospe do drugih mesta veoma mala i malo je verovatno da će izazvati neželjene efekte.
