Ruski stručnjak o posledicama hemijskog rata SAD u Vijetnamu: Rat još nije završen
08:00 10.08.2022 (Osveženo: 12:49 11.04.2023)
© Sputnik / RIA Novosti
Pratite nas
Intenzivni hemijski rat Sjedinjenih Američkih Država u Vijetnamu koji je započeo 10. avgusta 1961. godine, trajao je do kraja 1971. godine. Ali, za sam Vijetnam, taj rat još nije završen, izjavio je u intervjuu za Sputnjik generalni direktor ruskog dela zajedničkog vijetnamsko-ruskog Tropskog centra profesor Andrej Kuznjecov.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
On je, uoči obeležavanja godišnjice hemijskog rata SAD u Vijetnamu objasnio da su posledice toga po životnu sredinu i stanovništvo i danas prisutne.
„To je zato što dioksini, po dospevanju u ljudski organizam, počinju da deluju kao HIV infekcija. Ako je čovek potpuno zdrav – na njega ne deluju. Čim imunitet čoveka oslabi i počne neka bolest, dioksini se odmah ugrađuju u bolesne lance ćelija i počinju da deluju na svoj način. Na koji – niko ne zna. Oni mogu da izazovu onkološka oboljenja, oštećenje jetre, kože, respiratornog sistema i mnogo drugo. Najtragičnije je što se se patologija dioksina nasleđuje preko majčinog mleka. Više od milion i po Vijetnamaca iz već tri posleratne generacije pati od ovoga“, opisao je Kuznjecov.
On je objasnio da će se još prilično dugo, tokom mnogo generacija, dioksini i dalje prenositi sa majki na njihovu decu. Uz to, za dioksine ne postoji minimalno dozvoljena doza.
Prema njegovim rečima, u Vijetnamu konstantno postoji potencijalna opasnost od rađanja dece sa najrazličitijim deformitetima. I danas su širom republike zatvorena za javnost neka sela, gde se u porodicama rađaju deca sa različitim defektima. Postoji nekoliko specijalizovanih internata gde žive deca sa genetskim poremećajima.
Dve bivše američke baze - najstrašnije žarište zaraze
Profesor je podsetio da naučnici iz različitih zemalja već dugo vremena proučavaju uticaj dioksina na tlo, ali samo u uslovima umerene i severne klime, niko nije proučavao njegovo ponašanje u tropima. On je naglasio da je zajednički rusko-vijetnamski Tropski centar prvi i jedini koji se time bavi.
„Molekuli dioksina prave jedinjenja sa tlom različite kiselosti, obrazuju se novi molekuli koji sadrže dioksin, a koji su rastvorljivi u vodi i prenose vodom. Mešaju se sa kišnicom, prodiru duboko u tlo, prenose se podzemnim vodama i dalje dospevaju u bunare, jezera, reke, mora i stotine kilometara od mesta njihovog raspršivanja. Ta situacija se zadražala u Vijetnamu do danas“, objasnio je Kuznjecov.
Istakao je da u Vijetnamu postoji nekoliko „gorućih tačaka“, mesta gde su za vreme agresije Amerikanci skladištili burad sa otrovnim materijama. Dve bivše američke baze u Da Nangu i Bijen Hoa i sada su najveća i najstrašnija žarišta zaraze.
Profesor je naglasio da je Tropski centar, od samog početka i predviđen da proučava posledice američkog hemijskog rata u Vijetnamu i da je zbog toga i osnovan.
Neizvestan kraj delovanja posledica hemijskog rata
On je istakao da se tokom proučavanja došlo do zaključka da dioksini pogubno deluju na tlo, floru i faunu.
„Rezultati naših proučavanja bili su objavljeni i predati rukovodstvu Ministarstva odbrane i zdravstvene zaštite Vijetnama, isto kao i naučne i praktične preporuke za borbu protiv različitih posledica delovanja dioksina. Istovremeno, naglašeno je da je najefikasniji i najuopšteniji način sprečavanja destruktivnog dejstva na ljude – maksimalna briga o njihovom zdravlju“, objasnio je Kuznjecov.
On je zaključio da je trenutno nemoguće oceniti kada će u Vijetnamu iščeznuti posledice američkog hemijskog rata, jer je ta zemlja prva i jedina koja je bila izložena tako ogromnom uticaju otrovnih materija.
Hemijski rat SAD u Vijetnamu i njegove katastrofalne posledice
Sjedinjene Američke Države su 10. avgusta 1961. godine započele hemijski rat u Vijetnamu, raspršivši do kraja 1971. godine iznad Južnog Vijetnama 77 miliona litara defolijanata. Od toga, 44 miliona litara, koji sadrže dioksin, koji izaziva različita oboljenja i genetske mutacije kod ljudi i drugih živih bića koji dođu u dodir sa njim. Usled direktnog kontakta sa dioksinom, te decenije stradalo je oko tri miliona Vijetnamaca.
Četrnaest odsto teritorije Južnog Vijetnama bilo je izloženo uticaju tog otrova, što je dovelo do teških posledica po zemlju i prirodu. Uništeno je oko milion hektara džungle i preko 100 hiljada hektara nizijskih šuma. Američke trupe uništile su 70 odsto plantaža kokosa, 60 odsto plantaža heveje.Takođe je promenjena ekološka ravnoteža Vijetnama. U pogođenim oblastima, od 150 vrsta ptica, ostalo je 18, došlo je do skoro potpunog nestajanja vodozemaca i insekata, smanjen je broj riba u rekama i promenjen je njihov sastav.
Narušen je mikrobiološki sistem tla. Promene u fauni dovele su do smenjivanja po čoveka bezopasnih crnih pacova drugim vrstama, prenosiocima kuge. Među vrstama komaraca, pojavili su se i prenosioci malarije.
